Nauka je bila moja religija

ISPRIČAO KENET TANAKA

„ISTINA će vas osloboditi.“ Ove reči koje se nalaze na jednom od pečata koji se koriste na kalifornijskom Institutu za tehnologiju, podstakle su me da steknem visok nivo naučnog obrazovanja. Godine 1974, upisao sam se na taj Institut i to mi je pružilo mogućnost da se bavim naučnoistraživačkim radom. Nakon što sam diplomirao i magistrirao na odseku za geologiju, nastavio sam studije na Univerzitetu u Santa Barbari (Kalifornija).

Pored toga što sam napredovao kao naučnik, u velikoj meri se menjalo i moje gledište o duhovnim vrednostima. Baveći se tokom školovanja teorijom evolucije izgubio sam veru u Boga. Ipak, kasnije sam bio prinuđen da preispitam svoja gledišta. Kako je jedan geolog postao i predani obožavalac Boga? Voleo bih da vam to objasnim.

Dečačić fasciniran svemirom

Nauka je počela da me privlači još odmalena. Odrastao sam u Sijetlu (Vašington, SAD) i roditelji su me uporno podsticali da težim za akademskim obrazovanjem. Uživao sam da čitam o svemiru, osnovnim gradivnim elementima materije i života, fundamentalnim silama, prostoru, vremenu i teoriji relativiteta. Kada sam imao oko osam godina, drugi su zapazili da me nauka jako privlači i škola u koju sam išao odredila je jednog nastavnika koji me je svake sedmice poučavao.

Nedeljom sam pohađao časove veronauke u Baptističkoj crkvi, ali to sam radio uglavnom zato što sam tada imao priliku da planinarim i kampujem. Ostale članove moje porodice uopšte  nije zanimala religija niti Bog. Kad sam naučio više o istoriji i saznao za zločine koji su počinjeni u ime religije, savest me je primorala da prestanem da učestvujem u crkvenim aktivnostima. Sem toga, počeo sam da sumnjam u postojanje Boga jer je izgledalo da nauka može da objasni skoro sve.

Promene tek predstoje

Podneo sam molbu za upis na fakultet s namerom da studiram fiziku, ali sam na poslednjoj godini srednje škole išao na časove geologije. U okviru tih časova bili su i odlasci do poznatih stena u državi Vašington gde smo imali praktičnu nastavu. Mislio sam: ’Kako bi bilo divno kada bih svoju ljubav prema prirodi objedinio s ljubavlju prema nauci!‘

Zato sam odmah po dolasku na fakultet promenio smer i prebacio se na geologiju. Na nekim od predavanja koje sam pohađao izučavala su se geološka razdoblja i istorija planete Zemlje na osnovu fosilnih zapisa. Takođe sam na osnovu tih zapisa poučen da su različite vrste na zemlji evoluirale. Međutim, moje gledište je bilo da evolucija još nije dokazana. Pa ipak, smatrao sam da teorija evolucije nudi razumno objašnjenje za dostupne geološke dokaze, naročito kada se uporedi s popularnim kreacionizmom. Kada sam čuo da će se na univerzitetu održati rasprava na kojoj će učestvovati kreacionisti i evolucionisti, rešio sam da ne prisustvujem. Bilo je očigledno da zemlja nije nastala za manje od nedelju dana, kao što tvrde neki kreacionisti!

Premda sam snažno zastupao antireligiozna gledišta, ono što sam video prilikom izučavanja geologije jugozapadnog dela Sjedinjenih Država, podstaklo me je da opet razmišljam o postojanju Boga. Dok sam u bespuću tokom vedrih noći posmatrao veličanstveni nebeski svod, zaključio sam se da je svemir Božje delo. Astronomi su dokazali da je svemir imao početak, ali shvatio sam da sama nauka nikada neće moći da objasni zašto je svemir nastao. Izgledalo mi je razumno verovati da je inteligentan, moćan Stvoritelj osmislio i stvorio svemir.

Rad na kartografiji Marsa i daljnja pitanja

Pre nego što sam 1983, sa 27 godina doktorirao iz oblasti geologije, počeo sam da pravim geološku kartu Marsa za Geološki institut Sjedinjenih Država. Otada sam objavio, kako za naučnike tako i za širu javnost, veliki broj članaka i karti iz oblasti planetarne geologije. Kao član savetodavnih odbora za projekte NASE, pružao sam stručnu pomoć prilikom misija svemirskih brodova na Mars. U toku svog rada i istraživanja, upoznao sam se sa uglednim planetolozima iz mnogih zemalja, s različitih univerziteta i instituta za istraživanje.

Iskustvo koje sam stekao tokom školovanja i istraživanja postepeno je uticalo na to da promenim idealističko gledište o nauci koje sam imao u detinjstvu. Shvatio sam da nauka nema niti će ikada imati odgovore na sva pitanja. Naročito sam uvideo da nauka ne objašnjava šta je prava svrha života. Prema trenutnim naučnim shvatanjima, predviđa se da će se svemir ili skupiti ili rasplinuti u neku bezličnu masu. Ako bi konačna sudbina bila nepostojanje, kakva bi uopšte bila svrha postojanja?

Početak novog životnog puta

U septembru 1981. u Flagstafu, u Arizoni, gde sam živeo, došao sam u kontakt s Jehovinim svedocima. Pristao sam na biblijski studij s namerom da dokažem da su njihova verovanja pogrešna, a takođe i ono što stoji u Bibliji. Sem toga, to mi je bila prilika da napokon saznam o čemu zapravo Biblija govori.

Provodio sam nekoliko sati nedeljno pažljivo ispitujući biblijska učenja. Na moje iznenađenje, otkrio sam da Biblija pruža obimno spoznanje i duboki uvid. Bio sam oduševljen kada sam istraživao naučnu tačnost Biblije i stotine detaljnih proročanstava koja su se ispunjavala tokom  hiljada godina ljudske istorije. Naročito me je impresioniralo to što se povezivanjem složenih biblijskih proročanstava — iz Danila i Otkrivenja — može steći čvrsta osnova za utvrđivanje da živimo u ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1).

Proučavajući Bibliju, nisam ni znao da idem tragom jednog istaknutog čoveka. Kasnije sam saznao da je ser Isak Njutn, koga smatraju jednim od najvećih naučnih genija svih vremena, poštovao Bibliju i intenzivno je istraživao. Poput Njutna, usredsredio sam se na proročanstva iz Danila i Otkrivenja u kojima su prorečeni veliki istorijski događaji i promene koje su se zaista i zbile. a Međutim, za razliku od Njutna, ja sam imao posebnu prednost da vidim kako su se ispunila ili se sada ispunjavaju mnoga proročanstva. Otkrio sam da ta proročanstva na zapanjujuć način ukazuju na različite događaje i epohe i da su opšteprimenjiva, a takođe i pouzdana i nepogrešiva. Bilo je pravo otkrivenje saznati da cela Biblija, koju je pisalo više od 40 ljudi tokom 1 600 godina, dosledno, skladno i snažno prenosi jednu poruku koja se tiče suštinskih problema koji pogađaju čovečanstvo i njegove budućnosti.

Međutim, nije bilo lako odbaciti verovanje u evoluciju. Cenio sam stručnost naučnika koji su zastupali ovu teoriju. Pa ipak, ustanovio sam da su sve izjave u Bibliji koje se tiču fizičkog sveta potpuno u skladu s poznatim činjenicama i da se ne mogu opovrgnuti.

Shvatio sam da ukoliko čovek želi da u potpunosti razume i uskladi opširan i međusobno povezan sadržaj Biblije ne sme da odbaci ni jedno jedino njeno učenje, što uključuje i izveštaj o stvaranju iz knjige Postanja. Stoga sam zaključio da je jedino razumno rešenje prihvatiti celu Bibliju kao istinitu.

Uporno traganje za istinom

Dok sam u međuvremenu redovno učestvovao u naučnim istraživanjima, zapazio sam da mnoge teorije neko vreme budu opšteprihvaćene, a na kraju se dokaže da su pogrešne. Naučnici se između ostalog suočavaju i s još jednim problemom. Naime, predmeti istraživanja su komplikovani, dok su podaci i sredstva koja se koriste u istraživanjima skromna. Zato sam naučio da budem oprezan kad se radi o prihvatanju nedokazanih teorija kao činjenica, bez obzira koliko je truda uloženo u njih.

Realno gledano, nauka ne može objasniti mnoge temeljne stvari koje se tiču sveta koji nas okružuje. Na primer, zašto su osnovni gradivni elementi od kojih je sačinjen život i fizički zakoni koji njima upravljaju savršeno prilagođeni za podržavanje složenih životnih procesa i ekosistema? Budući da nauka nije u stanju da dopre do Boga, njegova nadahnuta Reč pruža opipljive dokaze njegovog postojanja i njegovih stvaralačkih dela (2. Timoteju 3:16). Zahvaljujući tom spoznanju, možemo upoznati Onoga koji stoji iza moći, mudrosti i lepote koja se ogleda u svetu koji nas okružuje.

Pažljivo istraživanje različitih publikacija Jehovinih svedoka, kao što su knjiga Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem? i  Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe? još više je ojačalo moje uverenje da je Biblija pouzdana u naučnom pogledu. Ove publikacije se bave vrlo dubokim naučnim temama, pružaju uvid u trenutna istraživanja i iznose zaključke vodećih stručnjaka. Osim toga, u njima se razmatra sklad koji postoji između poznatih naučnih činjenica i ispravnog razumevanja Biblije.

Na primer, redosled pojavljivanja životnih oblika koji se navodi u knjizi Postanja u skladu je sa fosilnim zapisima. Nadalje, jedan stvaralački dan može predstavljati, kao što se u prošlosti razumelo, duži period, isto kao što se u nauci koriste izrazi „razdoblje“ i „doba“ da bi se opisala istorija planete. Prema tome, Biblija se ne kosi s naučnim otkrićima. To ukazuje da su stvaralački dani trajali eonima. Takođe, to ne podupire gledište kreacionista da je svaki od tih dana trajao po 24 sata.

Vera nasuprot lakovernosti

Kao naučnik, nisam sklon lakovernosti, već veoma cenim čvrsto utemeljenu veru. Definicija takvog pouzdanog uverenja nalazi se u Jevrejima 11:1, gde stoji: „Vera je zajamčeno očekivanje onoga čemu se čovek nada, jasno dokazivanje stvarnosti iako se ne vide.“ Vera u Božja obećanja zasnovana je na čvrstim dokazima da je Biblija nadahnuta od Boga. Shvatio sam da treba da odbacim uobičajene religiozne doktrine koje su bez osnova i u suprotnosti s Pismom. U to spadaju učenja o besmrtnosti duše, paklu, Trojstvu i tako dalje. Mnoge takve pogrešne doktrine vuku poreklo iz drevne filozofije i mitologije ili su pak nastale kao posledica slabog poznavanja Biblije. Prihvatanje pogrešnih učenja dovelo je do ’slepog verovanja‘ većine današnjih vernika, zbog čega mnogi naučnici skoro uopšte nemaju cenjenja prema religiji.

Jedno od mojih glavnih zaduženja kao naučnika bilo je da objasnim, odbranim i objavim rezultate svog istraživanja. Slično tome, osećao sam se obaveznim da poučavam druge biblijskoj istini, jer nijedno drugo spoznanje nije važnije od tog. S tom vrednom aktivnošću sam počeo pre oko 20 godina, kada sam se i krstio kao jedan od Jehovinih svedoka. U septembru 2000, povećao sam svoje učešće u službi propovedanja i sada u tome provodim oko 70 sati mesečno. Imao sam prednost da mesečno vodim čak deset biblijskih studija sa zainteresovanim osobama i da vidim kako nekoliko studenata i sami postaju revni učitelji Biblije.

Još uvek uživam u istraživanju Marsa i drugih delova svemira posredstvom „oka“ vrlo složenog svemirskog broda koji je poslat da istražuje obližnja nebeska tela. Ima još puno misterija koje nauka treba da ispita. Jedva čekam vreme kada će, putem čovekovog traganja za duhovnim i naučnim spoznanjem, biti zadovoljena naša radoznalost i odgovoreno na naša najdublja pitanja. Shvatio sam da pravu svrhu života čoveku pruža tačno spoznanje o Bogu i njegovoj nameri za čovečanstvo, što je pravi smisao Isusovih reči istaknutih na jednom pečatu Instituta za tehnologiju: „Istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 19. strani]

’Izgledalo je da nauka može da objasni skoro sve‘

[Istaknuti tekst na 20. strani]

„Nauka nema niti će ikada imati odgovore na sva pitanja“

[Istaknuti tekst na 21. strani]

„Otkrio sam da Biblija pruža obimno spoznanje i duboki uvid“

[Mape na 18. strani]

Karta Marsa

[Slike na 20. strani]

Poput Njutna, bio sam impresioniran biblijskim knjigama Danila i Otkrivenja

[Izvor]

University of Florida

[Slika na 21. strani]

Razgovaram s drugima o onome što sam naučio iz Biblije

[Izvori slika na 18. strani]

Gore levo: Courtesy USGS Astrogeology Research Program, http://astrogeology.usgs.gov; Karta Marsa: National Geographic Society, MOLA Science Team, MSS, JPL, NASA; Površina Marsa: NASA/JPL/Caltech

[Izvor slike na 21. strani]

Pozadina: J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA