Ples ždralova

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

U JUŽNOKOREJSKOM gradu Fusan možete videti jedan neobičan narodni ples. Muškarci odeveni u belo s velikim crnim šeširima mašu rukama, vrte se i klanjaju i čak stoje na jednoj nozi.

Za njihove prepoznatljive, improvizovane pokrete postoji jednostavno objašnjenje. Oni oponašaju mandžurske ždralove koji već vekovima provode zimu u Južnoj Koreji. Jedinstveni ples ovih ždralova toliko je oduševljavao tamošnje stanovnike da su i sami osmislili ples kojim oponašaju pokrete ovih ptica.

Nekih 1 500 kilometara dalje, na Hokaidu, u Japanu, ljubitelji prirode u velikom broju dolaze u Nacionalni park Kuširo Šicugen da bi videli ždralove. Zahvaljujući tome što ih ljudi hrane tokom hladnih zimskih meseci, jedna japanska kolonija sada broji nekoliko stotina mandžurskih ždralova. Živahan ples koji na snegu izvodi jato ovih elegantnih crno-belih ptica, jedan je od najlepših prizora. Dženifer Akerman, koja piše za časopis National Geographic, koristi japansku reč avare da bi opisala svoju opčinjenost tim prizorom. Tom rečju se izražavaju „osećanja izazvana lepotom nečeg kratkotrajnog, lepotom pred kojom zastaje dah“, objašnjava ona.

Ždralovi već dugo fasciniraju ljude. Oni se mogu videti na svim kontinentima izuzev Južne Amerike i Antarktika. Pojavljuju se na pećinskim crtežima u Africi, Australiji i Evropi. Omiljena su tema umetnika s Dalekog Istoka, gde predstavljaju simbol dugovečnosti i sreće. Takođe su simbol srećnog braka i čest su motiv na kimonu neveste, verovatno zbog toga što mužjak i ženka mogu ostati doživotno zajedno. Zbog toga što su mandžurski ždralovi retka vrsta, kao i zbog njihove lepote, Korejci ih svrstavaju u red „spomenika prirode“. Japanci na novčanici od 1 000 jena imaju naslikan ples ždralova. A još pre 2 500 godina Kinezi su izumeli „ples belih ždralova“. Verovatno ova jedinstvena sklonost ždralova ka plesu objašnjava zašto su ljudima te ptice posebno privlačne.

Ples ždralova

Svih 15 vrsta ždralova pleše, a to pokušava čak i mlado ptiče od nepuna dva dana. „I neke druge vrste ptica plešu“, kaže se u knjizi Handbook of the Birds of the World, „ali nijedna vrsta ne radi to tako izražajno... niti tako lepo.“ Ples ždralova je prilično raznolik i uvek spektakularan, kada se uzme u obzir veličina tih ptica, njihovo elegantno držanje i živahni skokovi s raširenim krilima. Taj ples se uglavnom sastoji od „dugog, složenog niza usklađenih pokreta kao što su njihanje, poskakivanje, trčanje  i kratkotrajno uzletanje i spuštanje“, dodaje se u ovoj knjizi. I baš kao što je to slučaj kod ljudi, kada nekoliko ždralova počne da pleše, obično im se priključuje celo jato. Posmatrači su u Africi zapazili čak 60 parova krunastih ždralova kako zajedno i skladno plešu.

Zašto ždralovi plešu? Da li je u pitanju vežbanje, komuniciranje, udvaranje, znak za uzbunu ili jednostavno dobro raspoloženje? Povod može biti nešto od toga ili pak sve. Naravno, ždralovi vole da plešu u parovima i ples je deo njihovog rituala udvaranja. Čak i mladunci plešu, a mladi ždralovi su obično najrazdraganiji plesači. „Ma koji povod bio ovom plesu, zaista je pravi užitak posmatrati ga“, zaključuje se u knjizi Handbook of the Birds of the World.

Let ždralova

Ždralovi su ptice koje se obično čuju mnogo pre nego što se vide. Prodornim zovom nalik trubi oglašavaju svoje prisustvo, iako su možda kilometrima daleko. Ovaj zov očigledno pomaže jatu da tokom duge seobe ostane na okupu. Većina vrsta ždralova se seli sa svojih severnih staništa. U jesen oni prevaljuju velike razdaljine od Kanade, Skandinavije ili Sibira pa do toplijih područja Kine, Indije, Sjedinjenih Država (Teksasa) ili Mediterana. Ove seobe su rizične i iscrpljujuće. Neki evroazijski sivi ždralovi su primećeni da lete na nadmorskoj visini od 10 000 metara dok na svom putu ka Indiji prelaze Himalaje. Jata lete formirajući oblik klina dok koriste tople vazdušne struje i tako lebde koliko god je to moguće. Međutim, kada preleću preko vodenih površina oslanjaju se isključivo na snagu svojih krila. a

Španski ornitolog Huan Karlos Alonso oko 20 godina je pratio pravce seobe oko 70 000 sivih ždralova koji provode zimu u Španiji. „Neke ptice smo obeležili tako što smo ih prstenovali, a za druge smo prikačili mali radio-odašiljač tako da možemo pratiti kuda se sele“, objašnjava on. „Zaista sam oduševljen kada u Španiji u području gde one provode zimu pronađem neku pticu koju sam u severnoj Nemačkoj prstenovao dok je bila ptiče. Ždralovi već vekovima koriste iste maršrute prilikom seoba. Jedan ždral koji je prstenovan u Finskoj pronađen je kako provodi zimu čak u južnoj Etiopiji, dok su neki iz Sibira zimovali u Meksiku.“

Borba za opstanak uz pomoć čoveka

Od 15 vrsta ždralova, trenutno je 9 u opasnosti od istrebljenja. Najugroženija vrsta  je kliktavi ždral iz Severne Amerike. Broj ovih ptica se 1938. godine smanjio na svega 14. Međutim, zahvaljujući tome što im je omogućeno da se razmnožavaju u posebnim staništima i što su njihova glavna prebivališta bila zaštićena, njihov broj je polako narastao na preko 300. Prirodnjaci sada podižu mlade ptiće u posebnim staništima i zatim ih odvode u zaštićena područja divljine. Nedavno su uspešno upotrebljene izuzetno lake letelice kako bi se nekoliko mladih kliktavih ždralova poučilo kako da migriraju. Ruski naučnici se takođe trude da zaštite sibirskog belog ždrala koji je takođe ugrožena vrsta.

Jedna od najdirljivijih priča s lepim ishodom dolazi iz Japana. Jedna mala kolonija mandžurskih ždralova na Hokaidu nije se selila pošto su tokom zime imali hranu i vodu za piće zahvaljujući potocima koji su se nalazili blizu termalnih izvora. Međutim, 1952. godine zima je bila toliko hladna da su se čak i ti potoci zaledili, i izgledalo je da je malom jatu od 30 ptica pretilo izumiranje. Međutim, đaci iz tog područja su bacali kukuruz po zaleđenim potocima, te su ptice tako preživele. Od tada, ljudi redovno hrane ždralove i od ovog malog jata nastalo je ogromno jato od skoro 900 ptica, što je trećina ukupnog broja ptica ove vrste u svetu.

Suočavanje s neizvesnom budućnošću

Poput mnogih drugih vrsta, ždralovi stradaju zbog isušivanja močvarnog zemljišta i nestanka vegetacije. Da bi preživeli, ždralovi moraju da nauče da žive s ljudima. Premda uglavnom vole da budu na bezbednoj udaljenosti od nekoliko kilometara od ljudi, ipak mogu da se priviknu na njihovu blizinu ukoliko ih oni ne uznemiravaju. U Indiji su se crvenoglavi ždralovi, koji su najveće ptice letači, navikli da se razmnožavaju u seoskim jezercima. Druge prilagodljive vrste ždralova su naučile da se hrane na ratarskim poljima tokom seobe ili u područjima gde provode zimu.

Nadamo se da će udruženi napori onih koji u mnogim zemljama nastoje da očuvaju prirodna bogatstva omogućiti opstanak ovih ljupkih stvorenja. Kakva bi samo tragedija bila za buduće generacije ukoliko nikada ne bi mogle oduševljeno posmatrati veličanstveni ples ždralova i čuti njihov prodoran zov dok na svom putu ka jugu lete jesenjim nebom!

[Fusnota]

 [Slika na 15. strani]

Mandžurski ždralovi, Azija

[Slika na 16. strani]

Detalj s korejskog porcelana

[Slika na 16. strani]

Devičanski ždralovi sa ćubicama

[Slika na stranama 16, 17]

Obični sivi evropski ždralovi u letu

[Slika na 17. strani]

Kraljevski ždralovi