Pogled u svet

Pijane životinje

Prema izveštajima iz čitavog sveta, ljudi nisu jedini koji znaju za opojno dejstvo alkohola. Nedavno je jedno krdo slonova, nakon što se napilo piva u jednom selu u Asamu u Indiji, podivljalo i uništilo dosta kuća. U Bosni je jedan medved naviknut na ukus piva iz bačenih limenki počeo da traži još. Siti njegovog divljanja, meštani su odlučili da mu daju bezalkoholno pivo. To je upalilo. Medved i dalje uživa u svom piću, ali više nije agresivan. U severnoj Kaliforniji, automobile su napadale ptice koje su se opijale fermentisanim bobicama koje rastu na žbunju kraj puteva. Rešenje je bilo da se žbunje poseče. Fermentisani nektar prouzrokuje da pčele odlete u krošnju drveta ili da jednostavno padnu na zemlju, nesposobne da pronađu put do košnice. Pijane pčele koje to ipak uspeju, suočavaju se s daljnjim izazovom — besom pčela čuvara koje su odlučne da spreče opijanje celog roja.

 Kiša riba

Grčke novine Eleftherotypia su izvestile da su stotine ribica, koje možda potiču iz jezera Dojran ili jezera Koronija, pronađene u selu Korona. „Meštani su svuda nailazili na ribe koje su pale s neba.“ Prema Hristosu Balafutisu, direktoru meteorološkog zavoda u Solunu, ovakvi slučajevi nisu retki. Kada je vazdušni pritisak nizak, olujni oblaci stvaraju vihore koji podižu vodu s površine jezera zajedno s ribama i žabama. „Vihor ih može podići na velike visine i nositi ih veoma daleko“, kaže se u izveštaju. Kasnije, kada vihor oslabi, ribe padnu.

Stvarne brige tinejdžera

„Roditelji toliko brinu da njihova deca u tinejdžerskom uzrastu ne dođu u kontakt s drogom da propuštaju da uoče ozbiljne emocionalne i psihičke probleme koje imaju njihova deca“, piše londonski The Times. Anketa u kojoj je učestvovalo više od 500 roditelja i isto toliko tinejdžera pokazuje da 42 posto roditelja smatra da je zloupotreba droge najveći problem s kojim se njihova deca suočavaju. Međutim, samo se 19 posto tinejdžera slaže s tim. Trideset jedan posto njih je više zabrinuto zbog odnosa s prijateljima i porodicom, a 13 posto zbog maltretiranja u školi. Ovu anketu je sprovela organizacija za pružanje pomoći putem telefona „Nazovite nas“. Džastin Irvin, direktor ove organizacije, izrazio je posebnu zabrinutost zbog toga što su roditelji skloni da previde psihičke i emocionalne probleme svoje dece. Zato on podstiče roditelje: „Prestanite da pretpostavljate. Postanite realni.“

Štetne posledice nedostatka sna

„Devet posto Poljaka ne spava ni pet sati noću“, izveštava varšavski nedeljnik Wprost. „Svaki treći Amerikanac i Britanac noću spava manje od šest i po sati.“ Mihal Skalski, s jedne klinike za poremećaj sna u Poljskoj, kaže da je „osoba koja malo spava pod stalnim stresom“. Wprost izveštava da je prema jednom istraživanju u Japanu „rizik od srčanog udara za 50 posto veći kod onih koji spavaju pet sati ili manje u poređenju sa onima koji spavaju osam sati noću“. Osim toga, studije sprovedene u Sjedinjenim Državama ukazuju da je nedostatak sna možda povezan s dijabetesom i drugim zdravstvenim tegobama. Nedostatak sna ne samo što „vodi do poremećaja u metabolizmu glukoze“, nego je i povezan s „povećanim rizikom od gojaznosti“, kaže se u izveštaju. „Kada ste umorni, vaše telo pokušava da nadoknadi manjak energije“, objašnjava se u časopisu American Fitness. „Ljudi koji su nenaspavani skloni su tome da više jedu i piju kako bi održali budnost. Zato, ukoliko ste izgubili nekoliko kilograma i ne želite da ih opet dobijete, više spavajte.“

Dan u kancelariji

London Magazine je anketirao 511 osoba o tome kako obično provode dan. Tokom radnog vremena, oko polovine pije alkohol, 48 posto krade, a skoro trećina koristi nedozvoljene droge, izveštava londonski list The Daily Telegraph. Osim toga, 42 posto „zamišlja kako ubija svog šefa“, skoro trećina „gleda pornografiju na Internetu“, „62 posto od nekog kolege dobije ponudu za seks, a blizu petine ima seksualne odnose u kancelariji.“ Trideset šest posto od ovih zaposlenih dalo je lažnu radnu biografiju, 13 posto je reklo da bi spavalo sa svojim šefom kako bi dobilo unapređenje, a 45 posto bi zabilo nož u leđa kolegi radi ličnog napretka. Psihoterapeut Filip Hadson tvrdi da ovakvo ponašanje uglavnom nastaje zbog ozlojeđenosti prema onima koji su na položajima. On kaže: „Spremni smo da bilo šta uradimo kako bismo dospeli na vrh. Zvanje, položaj i status su nam veoma važni.“

Iznenadne smrti u sportu

Kada su nakon pretrčanih velikih razdaljina u različitim delovima Japana trojica muškaraca u svojim 50-im umrla u istom danu od srčanog udara, sportski lekari su izdali upozorenja. Dr Masatoši Kaku, direktor Sportske akademije u Kobeu i lekar, piše za list Asahi Shimbun: „Oko 80 posto iznenadnih smrti povezano je sa srcem... Preko devedeset posto žrtava iznenadne smrti jesu ljudi kojima je rečeno da su odličnog zdravlja.“ Dr Kaku preporučuje da se testovi na elektrodiogramu obavljaju tokom vežbanja umesto dok je osoba u stanju mirovanja. On takođe savetuje da izbegavate premaranje i preporučuje da prekinete s vežbanjem ukoliko osetite i najmanju groznicu, mučninu ili vrtoglavicu. „Nije sramota odustati usred utakmice ili trke“, kaže dr Kaku. On dodaje: „Atletičari su skloni da pridaju preveliku važnost stizanju do cilja, međutim vi treba da razmislite o prekidanju kada je to neophodno.“

Potreba za porodičnim razgovorima

„Porodični razgovori su se srozali na ’svakodnevno mrmljanje‘ usled čega mala deca ne umeju pravilno da govore“, izveštava se u londonskom listu The Times. Alan Vels, direktor vladine Organizacije za osnovne veštine, koja je odgovorna za održavanje nivoa obrazovanja u Britaniji, ukazuje još i na sklonost dece da „sede ispred televizora i kompjutera, i na to što porodica često ne obeduje zajedno.“ Vels takođe krivi porast broja porodica s jednim roditeljem u kojima nema babe i dede, kao i činjenicu da samo neki roditelji čitaju svojoj deci. On smatra da ovi faktori pomažu da se objasni zašto deca koja kreću u školu u uzrastu od četiri ili pet godina „ne govore razgovetno i ne umeju da se izraze“ kao deca u prošlosti. Vels preporučuje roditeljima da pohađaju programe na kojima bi naučili kako da se ophode sa svojom decom.

Uravnoteženiji način života

Ispitivanjem koje je sproveo Australijski Institut, jedna nezavisna organizacija za istraživanje, otkriveno je da je „u proteklih 10 godina 23 posto Australijanaca između 30. i 59. godine života žrtvovalo zaradu da bi postigli uravnoteženiji način života“, izveštava se u listu The Sydney Morning Herald. Ovaj trend, koji istraživači nazivaju „usporavanje“, prihvataju mnogi koji se nadaju da će povećati svoj osećaj zadovoljstva i da će imati više vremena za svoju decu. Ovi radnici „ili prelaze na posao koji je manje zahtevan i manje plaćen, pa tako skraćuju radno vreme, ili daju otkaz“, kaže se u listu Herald. Dr Klajv Hamilton, izvršni direktor Australijskog Instituta, rekao je: „Radi se o stavljanju života ispred zarade. To su ljudi koji sebe nikako ne smatraju otpisanima; to su sasvim obični ljudi koji odbijaju da budu veliki potrošači i svesno smanjuju svoju zaradu u potrazi za uravnoteženijim načinom života.“