Asfaltno jezero u Trinidadu i Tobagu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ TRINIDADA

ŠTA je zajedničko tunelu ispod luke u Hongkongu, austrijskom autoputu kroz Alpe i engleskom vijaduktu Jubilarni put? Sve te saobraćajnice su asfaltirane jednom mešavinom koja sadrži poseban asfalt a — onaj koji potiče iz Asfaltnog jezera u Trinidadu i Tobagu.

Veliko Asfaltno jezero je prirodno površinsko nalazište asfalta. U jednom geografskom  rečniku iz 1814. godine opisano je kao „čudesan fenomen“. Uverite se u to i sami dok čitate o našoj poseti ovom mestu koje se nalazi u blizini jugozapadne obale Trinidada.

Šetnja po jezeru

Dok ulazimo u selo La Brea (španski naziv za smolu), primećujemo da trotoari izgledaju kao da tonu u tlo. Čak su i neke kuće neobično nakrivljene — kao da se savijaju usled težine. Nemamo puno vremena da se pitamo kako je došlo do toga, jer pred nama se prostire nešto što izgleda kao ogroman napušteni parking. Stigli smo na Asfaltno jezero. Vodič nam kaže da se ovo jezero prostire na oko 47 hektara i da je dubina u središtu oko 80 metara. Zatim nam predlaže: „Hajde da pogledamo izbliza.“

Dok polako pravimo prve korake po jezeru, primećujemo da je njegova neravna površina iznenađujuće čvrsta. U stvari, jezero lako može podneti težinu kamiona ili neke teške mašine! (Međutim, ukoliko bi duže vremena ostali na jednom mestu, polako bi potonuli). Ipak, moramo biti oprezni! U sredini ovog čvrstog tla, na nekim mestima se javljaju male površine lepljivog bitumena tako da se posetilac koji ništa ne sluti može neprijatno iznenaditi kad primeti da su mu se cipele zalepile za tlo.

Otkako smo stigli, s vremena na vreme osećamo neki neprijatan, opori miris. Rečeno nam je da je to sumpor-vodonik. On se u malim količinama stvara u jezeru, zajedno s metanom, etanom i ugljen-dioksidom. Vodič otkida grumen asfalta i tada primećujemo da on izgleda kao švajcarski sir — pun je rupa koje su nastale od zaostalih mehurića gasa.

Asfaltno jezero je takođe značajno stanište divljih životinja. Voda koja se skuplja na njegovoj površini i trava na njegovim ivicama pružaju dom retkoj vrsti patke Oxyura dominica. Danas verovatno nećemo videti tu malu pticu, pošto ona često ostaje nepokretna ili nečujno zaroni kad joj se neko približava. Dok prolazimo pored  trave koja dopire do grudi, iznenada se pojavljuje druga ptica, Jacana jacana. Njeno tamno telo je u kontrastu sa svetložutim delom ispod njenih krila. Ovde se može naći i Porphyrula martinica, kao i druge vrste koje nastanjuju močvare. U vodenim područjima žive male slatkovodne ribe, a povremeno se mogu videti i kajmani.

Četiri veka korišćenja

Pokazujući prema morskoj obali, vodič nam priča da se na tom mestu 1595. godine usidrio britanski istraživač ser Volter Roli. U to vreme je jezero, koje je sada blago ulegnuto, bilo ravno i asfalt je dopirao sve do morske obale. Roli je koristio taj asfalt da bi zatvorio pukotine na svojim brodovima; opisao ga je kao „izuzetno kvalitetnog“, komentarišući da on „ne omekšava na suncu kao norveški asfalt, i da je zbog toga veoma pogodan za brodove koji trguju s južnim lukama“. b

Godine 1846, Kanađanin dr Abraham Gesner, koji je kasnije nazvan ocem naftne industrije, dobio je destilacijom asfalta s Trinidada novo ulje za osvetljenje. Nazvao ga je kerozin. Nažalost, zbog sumpora iz tog asfalta, ulje je imalo prilično neprijatan miris. Doktor Gesner je kasnije pronašao drugi izvor asfalta koji je bio skoro bez mirisa.

Trinidadsko asfaltno jezero je počelo da se koristi tek kada je ustanovljeno da je asfalt iz njega pogodan za prekrivanje puteva. Inženjeri su 1876. godine predložili da se on koristi za asfaltiranje Pensilvanijske avenije u Vašingtonu. Uprkos gustom saobraćaju, put je ostao u izvanrednom stanju i nakon 11 godina korišćenja. Zahvaljujući tome, trinidadski asfalt je postao čuven po kvalitetu.

Poslednjih godina su naftne kompanije proizvele jeftiniji bitumen koji je nusproizvod prerade nafte. Ipak, inženjeri i dalje koriste prirodni trinidadski asfalt za izgradnju autoputeva, mostova, aerodroma i luka. Zašto?

Jedinstvena mešavina

Ovaj asfalt je poznat po tome što smešama za pokrivanje puteva daje čvrstinu, izdržljivost, postojanost i sprečava klizanje — a da i ne govorimo o tamnosivoj mat površini koja poboljšava vidljivost tokom noćne vožnje. Asfalt sa ovog jezera se uspešno koristi za pokrivanje puteva u područjima gde je leti temperatura iznad 40 stepeni  Celzijusa, a zimi niža od 25 stepeni ispod nule. Aerodromske piste izgrađene od ovog asfalta su dugotrajne uprkos stalnom opterećenju usled poletanja i sletanja teških aviona. Osim toga, otporne su i na razorni uticaj tečnosti protiv zamrzavanja, kao i iscurelog goriva i nafte. Mnoge od ovih asfaltiranih površina korišćene su duže od 20 godina uz minimalno održavanje.

Svojstva trinidadskog asfalta pripisuju se njegovoj posebnoj strukturi. Bitumen koji se nalazi u njemu sastoji se od 63 do 67 procenata maltena i 33 do 37 procenata asfaltena. Malteni su vrsta lepljivih naftnih jedinjenja koja daju bitumenu adhezivna svojstva. Za maltene koji se nalaze u asfaltu iz ovog jezera rečeno je da „nisu uljani, već veoma lepljivi i učvršćujući, kao što je slučaj i s nekim bitumenima koji su dobijeni preradom“. Asfalteni su druga grupa ugljovodonika koji doprinose tome da bitumen bude termoplastičan — kad se zagreje, on omekša i tečan je, a očvrsne kad se ohladi. Karakteristike i odnos svih ovih komponenti daju asfaltu posebne osobine. Tako nešto nije lako napraviti u rafinerijama.

Vađenje i prerada

Našu pažnju privlači tutnjava teških mašina i okrećemo se da bismo videli opremu za kopanje koja stiže na jezero. U stvari, to je veliki traktor opremljen jakim metalnim zupcima, to jest šiljcima koji otkidaju asfalt s površine jezera. Zatim se komadi asfalta tovare u vagone povezane čeličnim užetom i transportuju se do obližnje fabrike. Od kraja 19. veka odavde je izvađeno više od devet miliona tona asfalta! Procenjuje se da je ostalo još deset miliona tona što će, ako se eksploatacija nastavi sadašnjim tempom, trajati još 400 godina.

Nakon što se iz jezera izvadi više tona asfalta stvori se rupa koja se za nekoliko sedmica popuni i nestane. To posmatraču daje utisak da jezero sâmo sebe dopunjava. Međutim, ovaj „čvrsti“ asfalt u stvari je veoma žitka masa, tako da se okolna materija jednostavno ulije u udubljenje. Zbog toga je čitavo jezero u stalnom, ali neprimetnom kretanju.

Sećate li se onih nakrivljenih kuća koje smo videli na početku? Do njihovog pomeranja dolazi delimično zbog podzemnih žila asfalta koje se pružaju izvan jezera. Ljudi koji ovde grade moraju pažljivo izabrati mesto.

„Hajdemo u rafineriju“, predlaže naš vodič. Proces prerade je veoma jednostavan. Neprerađeni asfalt se istovaruje u velika korita — svako ima zapreminu od preko 100 tona. U njima se asfalt topi pomoću spiralnih cevi s parom koja je zagrejana na oko 165 stepeni Celzijusa. Pri tom se oslobađaju gasovi i isparava višak vode koja čini oko 30 procenata težine neprerađenog asfalta. Nakon toga se asfalt prosejava da bi se uklonile trunčice drveta i drugih biljnih materija. Na kraju, vreo asfalt se izliva u nepropusnu burad obloženu silikonskom hartijom. Ta burad se prave u samoj fabrici i u svako može stati 240 kilograma asfalta. Čitav proces pročišćavanja traje oko 18 sati.

„Pročišćen asfalt se naziva epure“, kaže naš vodič. On se brzo meša s bitumenom i drugim materijama da bi se proizvela veoma kvalitetna mešavina za asfaltiranje. U poslednje vreme takođe se upotrebljava da bi se napravile različite boje, kao i vezivni, izolacioni i vodootporni materijali. Stoga se on koristi u mnogim domovima i građevinama širom sveta.

Jedan pisac je napisao kratak, prikladan komentar: „Ovo predivno Božje delo privlači posebnu pažnju, ispunjavajući izučavaoca prirode strahopoštovanjem i divljenjem.“ Asfaltno jezero u Trinidadu i Tobagu zaista je neobično zanimljivo mesto koje vredi posetiti!

[Fusnote]

Isparavanjem sirove nafte, nastaje talog koji se uglavnom sastoji od bitumena. Bitumen koji se dobija preradom nafte takođe se naziva asfalt. Međutim, na mnogim mestima se reč „asfalt“ odnosi na bitumen koji je pomešan s mineralnim materijama kao što su pesak ili šljunak, i koji se često koristi za asfaltiranje puteva. U ovom članku, reč „asfalt“ se odnosi ili na sirov ili na prerađeni produkt Asfaltnog jezera.

[Slika na stranama 24, 25]

Asfaltno jezero je prirodno površinsko nalazište asfalta

[Slika na 26. strani]

Rafinerija asfalta

[Slika na 26. strani]

Vađenje asfalta iz jezera