Kriza s kojom se suočavaju poljoprivrednici

RIČARD obrađuje isto imanje na kom je pre oko stotinu godina radio i njegov pradeda. Međutim, 2001. godine ovaj farmer iz Kanade je bio prvi od četiri generacije njegove porodice kome su usevi, zbog suše, potpuno propali. Njegovim teškoćama su doprinele niske otkupne cene poljoprivrednih kultura zadnjih godina i sve veći troškovi proizvodnje. Ričard se žalio: „Tonemo sve dublje i dublje, a izlaza nema.“

Lari je imao farmu u Kukuruznom pojasu, u jednoj oblasti u središnjem delu Sjedinjenih Država, koja je 115 godina pripadala njegovoj porodici. On kaže: „Smatrao sam svojom odgovornošću da obezbedim da farma dobro radi i da bude profitabilna... Međutim, nisam to mogao da ostvarim.“ Lari i njegova žena su ostali bez svoje farme.

Lari i Ričard nisu jedini koji se nalaze u teškoj situaciji. Britanski farmeri su izbijanje slinavke na stočnim farmama u njihovoj zemlji platili velikom sekiracijom i ogromnim finansijskim gubitkom. U jednom novinskom izveštaju je stajalo: „Svakodnevicu na britanskim farmama, čak i na onim koje bolest nije zahvatila, obeležavaju uznemirenost, osećaj izolovanosti i očajnička borba kako bi se odbili zajmodavci.“ U nekim zemljama u razvoju, rat, suša, brz rast populacije i mnoštvo drugih faktora osujećuju napore poljoprivrednika. Vlade su primorane da uvoze hranu — koju mnoge porodice sebi ne mogu priuštiti.

Na taj način, problemi koji muče poljoprivrednike utiču na mnoge ljude. I pored toga, problemi  koji pogađaju poljoprivredu prolaze nezapaženo kod većine gradskog stanovništva. Pre skoro 50 godina, predsednik SAD, Dvajt Ajzenhauer prikladno je izjavio: „Izgleda da je vrlo lako baviti se poljoprivredom kada vam je u ruci umesto pluga olovka i kada ste hiljadama kilometara daleko od kukuruznog polja.“ Slično tome, poljoprivrednici smatraju da je poljoprivreda i njihova važna uloga u njoj nepoznanica za veliki broj ljudi u svetu. „Ljudi su prilično nezainteresovani za to odakle dobijaju hranu“, žali se jedan farmer iz Kanade. „Pre nego što se hrana upakuje u plastičnu foliju i dospe na police u prodavnici, ona prođe kroz mnogo ruku.“

S obzirom da svi zavisimo od poljoprivredne proizvodnje, ne možemo ignorisati probleme koji muče one koji se njome bave. Sociolozi Don Dilman i Daril Hobs upozoravaju: „U našem društvu čiji su elementi jako zavisni jedni od drugih, problemi seoske sredine se brzo prenose na gradsku i obratno. Napredak bilo kog dela našeg društva, bez obzira da li se radi o seoskoj ili gradskoj sredini, ne može dugo trajati ukoliko onaj drugi deo počne da propada.“ Nadalje, u današnjem svetu koji se može uporediti s jednim globalnim selom, pogoršanje stanja u ekonomiji jedne nacije može drastično uticati na cenu poljoprivrednih kultura i troškove proizvodnje u drugim zemljama.

Stoga ne iznenađuje što je njujorški Centar za poljoprivredu izvestio: „Poljoprivreda je jedno od 10 najstresnijih zanimanja u Sjedinjenim Državama.“ Koji su neki od uzroka krize u poljoprivredi? Kako se poljoprivrednici mogu izboriti s tim? Postoji li ijedan razlog za verovanje da će se naći rešenje?

[Istaknuti tekst na 4. strani]

„Izgleda da je vrlo lako baviti se poljoprivredom kada vam je u ruci umesto pluga olovka, i kada ste hiljadama kilometara daleko od kukuruznog polja“