Pogled u svet

Opasnosti paralelnog obavljanja poslova

Paralelno obavljanje poslova — pokušaj da se u isto vreme uradi više stvari — „može zapravo dovesti do toga da budete manje efikasni, ali i gluplji“, navodi se u novinama The Wall Street Journal. „Pokušaj da dve ili tri stvari uradite istovremeno ili u brzom sledu može vam oduzeti više vremena nego kada biste ih obavljali jednu po jednu. Takođe, vaša intelektualna sposobnost potrebna za obavljanje svakog posla može biti umanjena.“ Među znake upozorenja spadaju kratkotrajan gubitak pamćenja (na primer, kada zaboravite ono što ste upravo rekli ili uradili), problemi s pažnjom, gubitak koncentracije, simptomi stresa (kao što je otežano disanje) i problemi pri komuniciranju s drugima. Efikasnost je najmanja kada obavljanje poslova zahteva korišćenje istih delova mozga, kao kada pričate preko telefona i istovremeno slušate dete koje vas doziva iz susedne sobe. Paralelno obavljanje poslova je posebno opasno u toku vožnje. Uzimanje hrane ili pića, pokušaj da se nešto dohvati, učešće u živom razgovoru s nekim saputnikom ili preko telefona, popravljanje šminke ili čak samo podešavanje radio-aparata ili nekog drugog uređaja, može vam nakratko odvratiti pažnju i dovesti do nesreće.

 Nikada ne drmusajte bebu!

Snažno drmusanje bebe može prouzrokovati nagli trzaj glave usled kog „može doći do krvarenja u glavi i povećanog pritiska u mozgu, prouzrokujući njegovo razdvajanje“, kaže se u novinama Toronto Star. Mišići bebe nisu potpuno razvijeni i njeno moždano tkivo je vrlo osetljivo. Usled toga, „drmusanje bebe u trajanju od samo nekoliko sekundi može joj naneti povrede opasne po život. U te povrede mogu spadati oštećenja i otekline na mozgu, cerebralna paraliza, mentalna retardiranost, usporen razvitak, slepilo, gubitak sluha, paraliza i smrt“. Dr Džejms King, pedijatar u Dečjoj bolnici Istočni Ontario, ispitivao je posledice drmusanja beba. On kaže da javnost treba da bude edukovana, jer u mnogim slučajevima povrede nisu tako lako vidljive te se kod bebe može postaviti dijagnoza groznice ili nekog virusnog oboljenja. „Upozorenje da bebu nikada ne treba drmusati treba istaći jasno i glasno“, kaže dr King. „Oni koji su odskora roditelji treba da znaju za to.“

Nezainteresovani za religiju

Japanski narod, „dok se bori da izađe na kraj s trenutno sumornim životnim prilikama, izgleda da se ne okreće religiji kako bi pronašao rešenje“, izveštavaju novine IHT Asahi Shimbun. Na pitanje: „Da li ste vernik ili vas zanima religija, odnosno neko verovanje?“, samo 13 procenata muškaraca i žena odgovorilo je potvrdno, dok je 9 procenata muškaraca i 10 procenata žena reklo da je to „donekle“ slučaj. „Posebno vredi spomenuti da mali broj žena u 20-im godinama — svega 6 procenata njih — pokazuje interesovanje za religiju“, dodaju novine. Godišnja anketa je otkrila da u Japanu 77 procenata muškaraca i 76 procenata žena uopšte nije zainteresovano za religiju niti za bilo kakvo verovanje. Interes za religiju u Japanu opao je skoro za polovinu od poslednje takve ankete koja je sprovedena 1978. Generalno gledano, oni koji su rekli da ih religija zanima u određenoj meri bili su stariji ispitanici, a posebno oni koji imaju preko 60 godina.

Veza između depresije i drugih bolesti

„Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2020. vodeći uzrok radne nesposobnosti širom sveta posle srčanih bolesti biti depresija“, navodi se u časopisu U.S.News & World Report. Sve više se smatra da ovaj ozbiljan zdravstveni problem nije više „samo psihičke prirode“. Prema Filipu Goldu, načelniku neuroendokrinologije na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, „depresija je zapravo jedino sistemsko oboljenje koje utiče — i to nepovoljno — na skoro sve druge bolesti“. Ona takođe može izazvati druge poremećaje, kao što su srčane bolesti i dijabetes. Na primer, ispitivanja pokazuju da srce ljudi koji su depresivni „ima manju elastičnost i ne može u normalnoj meri da udovolji različitim potrebama tela za krvlju i kiseonikom“, navodi se u članku. Takođe, „mozak depresivne osobe šalje signale da mu treba više energije, što može podstaći stvaranje kortizola, a time i povećanje šećera u krvi.“ Takođe je uočeno da su osteoporoza i rak povezani s depresijom. Sada se vrše ispitivanja kako bi se utvrdilo da li lečenje depresije može doprineti oporavku od tih zdravstvenih poremećaja.

Brak i srce

„Istraživanja pokazuju da kvalitet braka neke osobe može pomoći u proceni oporavka nakon operacije srca“, stoji u londonskim novinama The Daily Telegraph. Prema dr Džejmsu Kojnu sa Univerziteta u Pensilvaniji, u Sjedinjenim Državama, srećan brak može podstaći pacijenta da se bori kako bi se oporavio. S druge strane, „loš brak za pacijenta može biti nešto gore nego da uopšte nije u braku“. Dr Kojn i njegov tim su video-kamerom snimali prepirke koje su bračni parovi imali u kući i otkrili da je verovatnoća da srčani bolesnici koji su bili neljubazni prema svom bračnom partneru umru u naredne četiri godine skoro dvaput veća u odnosu na one koji su bili ljubazniji. Dr Linda Vejt, profesor sociologije na Univerzitetu u Čikagu, zaključuje da se dobar brak može svrstati „u istu kategoriju kao i zdrava ishrana, vežbanje i uzdržavanje od pušenja“.

„Violinsko drvo“ u opasnosti

„Da bi se napravilo kvalitetno gudalo za violinu, potrebna je posebna vrsta drveta. Međutim, tog drveta ima sve manje“, zapaža se u nemačkom naučnom časopisu natur & kosmos. Gudalo se pravi od drveta pod nazivom Caesalpinia echinata, odnosno pernambuk. Ono obično raste u priobalnim šumama u Brazilu. Međutim, te šume brzo nestaju jer se krče zbog potreba poljoprivrede. Šume tog drveta sada prekrivaju samo 4 procenta svog prvobitnog područja i nalaze se na spisku ugroženih vrsta. Pored toga, za izradu gudala pogodan je samo središnji deo stabla žute ili crvenobraon boje koje je staro 20 ili više godina. U članku se navodi da, prema rečima Tomasa Gerbeta, stručnjaka za izradu gudala, adekvatne zamene nema, jer „veštački materijali još uvek ne poseduju taj nivo kvaliteta“. Proizvođači gudala i muzičari sada se sve više zalažu za očuvanje ’violinskog drveta‘.

Stara bolest koja još nije nestala

„Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je tokom 2002. otkriveno više od 700 000 novih slučajeva gube“, izveštavaju španske novine El PPaís. Guba je bolest koja još od biblijskih vremena izaziva strah. Današnji oblik ove bolesti se može izlečiti. Zapravo, za poslednjih 20 godina, od gube se izlečilo oko 12 miliona ljudi. Međutim, „još uvek ne možemo da tvrdimo da je guba stvar prošlosti“, kaže istraživač Dženet Farel. Zdravstvene institucije i stručnjaci još nisu uspeli da iskorene ovu bolest, i neprestano se pojavljuju novi slučajevi. Među glavne zemlje koje su još uvek pogođene gubom spadaju Brazil, Burma, Indija, Madagaskar, Mozambik i Nepal. S obzirom da je nedavno dešifrovan ljudski genom, naučnici se nadaju da će pronaći odgovarajuću vakcinu.

„Zabrinjavajuća neravnoteža polova“ u Kini

„Prema rezultatima petog popisa kineskog stanovništva, odnos rođenih dečaka i devojčica sada je 116,9 prema 100 u korist muške novorođenčadi, u poređenju sa odnosom od 113,8 prema 100 iz 1990. godine“, kaže se u časopisu China Today. „Obe ove brojke daleko nadmašuju međunarodni standard od 105 prema 100, i ukazuju na to da se ionako alarmantna neravnoteža polova u Kini pogoršava.“ Predviđa se da u budućnosti oko 50 miliona kineskih muškaraca, kada sazru za brak, neće moći da nađu ženu. U članku se dodaje: „Dženg Cidžen, direktor Instituta za sociologiju i demografiju pokrajine Guangdong, citiran je kako kaže da će ova dugotrajna neravnoteža u odnosu polova novorođenčadi negativno uticati na strukturu populacije, društva i morala u Kini.“