Vetrenjače — podsetnici na  prošlo doba

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ HOLANDIJE

NA PEJZAŽIMA prikazanim na slikama i gravurama Jakoba van Rojsdala, Minderta Hobema, Rembranta van Rijna i drugih poznatih holandskih umetnika iz 17. veka, često se mogu videti vetrenjače, što uopšte ne iznenađuje! U to vreme je po predelima Holandije bilo raštrkano oko 10 000 vetrenjača. Međutim, ove zanimljive građevine nisu samo inspirisale umetnike. Od početka 15. pa do kraja 19. veka, one su radile ono što danas rade dizel i električni motori — obezbeđivale su energiju potrebnu za odvođenje vode, mlevenje žita, rezanje drvne građe i za obavljanje brojnih drugih industrijskih poslova. Međutim, za razliku od današnjih motora, vetrenjače su proizvodile energiju bez zagađivanja okoline.

Postavljanje jedara

Ako danas posetite Holandiju, još uvek se možete diviti tim vekovima starim građevinama, iako se njihov broj smanjio na oko 1 000. Da li biste želeli da saznate nešto više o njima? Pođite s nama u posetu jednoj 350 godina staroj vetrenjači koja se nalazi na reci Vehte, u jednom lepom kraju u centralnom delu Holandije.

Divno je prolećno jutro. Jan van Bergajk, mlinar, izražava nam dobrodošlicu uz šolju vruće kafe i kaže nam da je vreme idealno za pokretanje vetrenjače. Međutim, neophodno je prvo okrenuti krov vetrenjače ka vetru. Jan objašnjava kako se to radi dok staje na prečage drvenog točka, dvaput većeg od njega. Taj točak je povezan s „kapom“, odnosno krovom vetrenjače. Kada okrene točak, Jan zarotira krov dok ne dođe u željeni položaj u kom se svako od 13 metara dugačkih krila nalazi naspram vetra. Nakon toga, točak se lancem vezuje za zemlju da se ne bi pomerio. Zatim Jan odmotava platno koje služi kao jedro i razapinje ga na rešetkasti okvir svakog krila. Nakon što postavi sigurnosni lanac, Jan otpušta kočnicu, vetar udara u jedra i četiri krila polako počinju da se okreću. Neko vreme zadivljeno gledamo dok krila fijuču pokraj nas. Jan nas poziva da vidimo mehanizam u unutrašnjosti vetrenjače.

Pogled izbliza

Strmim stepenicama se penjemo na krov, gde se vidi jedno horizontalno, to jest gornje drveno vratilo, koje je povezano s krilima. Pomoću drvenih točkova sa zupcima i polugama, ovo vratilo pokreće jednu vertikalnu osovinu koja se naziva glavna vertikalna osovina. Primećujemo da tu visi komad sala. Jan objašnjava da se ono koristi za podmazivanje kamenog ležaja u kom se drveno vratilo okreće. Međutim, za podmazivanje zubaca od hrastovine, Jan koristi pčelinji vosak. Ovde takođe vidimo kako se može smanjiti brzina okretanja krila. Oko jednog zupčanika se nalazi niz drvenih blokova. Kada se pritegnu, oni deluju kao kočnica; kada se otpuste, oslobađaju se i omogućavaju krilima da se okreću.

Dok oprezno silazimo niz strme stepenice, pažljivo gledamo glavnu osovinu, koja ide od vrha do dna vetrenjače. Osećamo miris starog drveta i čujemo škripu zupčanika koji se okreću. U podnožju glavne osovine nalazi se još jedan mehanizam sastavljen od drvenih točkova sa zupčanicima i polugama. Ovaj mehanizam pokreće točak s lopaticama za vodu. Zastajemo pokraj točka koji se okreće i slušamo pljuskanje vode i fijukanje jedara koja se okreću. Imamo osećaj kao da smo se vratili u prošlost. Impresionirani, uživamo u prizoru.

Život u vetrenjači

U nekim vetrenjačama, kao na primer u onima za mlevenje žita, nije se moglo stanovati jer je mehanizam vetrenjače zauzimao sav prostor. Mlinar i njegova porodica obično su živeli u kući pored vetrenjače. Međutim, vetrenjača poput ove koju mi razgledamo mogla je poslužiti i kao dom.

Danas može izgledati da je život u vetrenjači udoban. Međutim, u prošlosti je bilo potpuno drugačije. Prizemlje je služilo i kao dnevna i kao spavaća soba. Tu su se nalazili krevet za dvoje i jedna omanja niša u kojoj se moglo kuvati i čuvati nešto od namirnica. Do sredine 20. veka, vetrenjača je imala mali nužnik koji se nalazio iznad jarka koji je služio za odvođenje vode. Jan objašnjava da su mlinari koji su imali velike porodice, ponekad sa čak i više od desetoro dece, bili prinuđeni da posvuda naprave prostor za spavanje. Ponekad su najmlađa deca spavala ispod kreveta svojih roditelja, dok su druga deca spavala ili u dnevnoj sobi na prvom spratu, ili na drugom spratu — tik ispod bučnih zupčanika!

Uloga nekih vetrenjača je bila da isušuju ravnice koje su nekada predstavljale dno mora ili nekog jezera. Vetrenjača je morala da radi danonoćno. Budući da se nalazila na polju, vetrenjača je bila potpuno izložena vetru, tako da je u njenoj unutrašnjosti bilo promaje i hladnoće. Dodajte tome i opasnost od snažnog vetra i nevremena s grmljavinom, i biće vam jasno zašto je život stanovnika vetrenjača bio težak. Trenutno, u Holandiji je još uvek nastanjeno oko 150 vetrenjača, i to mnoge baš s mlinarima.

Višenamenske vetrenjače

Dok vetrenjača lopaticama odvodi vodu, izlazimo napolje i sedamo na klupu. Jan nam priča o različitim namenama vetrenjača — one služe za mlevenje žita, za odvođenje vode  u neku reku ili rezervoar, za ceđenje ulja iz semena, za proizvodnju papira, za rezanje drvne građe i tako dalje. Takođe objašnjava da su prve vetrenjače za odvođenje vode bile izgrađene početkom 15. veka. Kasnije su se takve vetrenjače koristile za isušivanje nekoliko jezera, kao što su Shermer, Bemster i Vormer, koja se nalaze u blizini Amsterdama.

Danas stotine hiljada Holanđana živi i radi na zemlji koja je nekada bila pokrivena ovim i drugim jezerima. Zapravo, glavni aerodrom u Holandiji, koji se nalazi blizu Amsterdama, izgrađen je na području jednog isušenog jezera. Putnici na aerodromu nalaze se na četiri metra ispod nivoa mora! Ali, nema potrebe da se plašite da će se vaše putovanje avionom pretvoriti u plovidbu. Crpne stanice koje pokreću dizel ili električni motori (naslednici vetrenjača) neprekidno rade kako bi vam noge ostale suve.

Vetrenjače koje pričaju?

Dok krila fijuču pokraj nas, Jan nas pita da li smo čuli za vetrenjače koje pričaju. „Vetrenjače koje pričaju? Ne“, odgovaramo. On zatim objašnjava da su se po holandskim ravnicama, vetrenjače često mogle videti sa udaljenosti od nekoliko kilometara, zahvaljajući čemu je mlinar mogao da šalje poruke svojim komšijama koji su živeli daleko, i to tako što je postavljao krila u određeni položaj. Na primer, kada bi mlinar napravio kratku pauzu, krila bi postavio u horizontalni i vertikalni položaj (A). Krila u dijagonalnom položaju signalizirala su da mlinar ne radi (B). Taj najniži mogući položaj krila takođe se koristio kada je bilo nevreme, što je smanjivalo opasnost od udara groma u njih. Zaustavljanjem krila neposredno pre nego što dostigne najvišu tačku, mlinar je izražavao radost i iščekivanje (V). Tuga i žalost su se izražavale zaustavljanjem krila neposredno nakon prolaska najviše tačke (G).

Takođe je postojalo i mnogo lokalnih običaja. Severno od Amsterdama, vetrenjače su se ponekad ukrašavale za radosne prilike, kao što su venčanja. Tada su krila bila postavljena dijagonalno, što je značilo da vetrenjača ne radi, a između njih su bili obešeni ukrasi. Tokom Drugog svetskog rata, kada je nemačka vojska okupirala zemlju, lokalno stanovništvo je pomoću položaja krila upozoravalo one koji su se skrivali ukoliko je pretila iznenadna vojna akcija. Naša poseta mlinaru Janu bila je nezaboravna jer smo čuli mnogo veoma zanimljivih podataka o vetrenjačama.

Pre nekoliko godina, pružena je podrška naporima za očuvanje vetrenjača, kada je Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu stavila na listu Svetske kulturne i prirodne baštine grupu od 19 vetrenjača u Kinderdajku, koji se nalazi blizu lučkog grada Roterdama. Kao rezultat, ono što su nekada bile maltene obične fabrike, sada su postali spomenici kulture. Štaviše, brojni neumorni dobrovoljci širom zemlje održavaju i čuvaju vetrenjače. Zahvaljujući njihovim naporima, turisti iz čitavog sveta još uvek mogu uživati u istim vetrenjačama koje su inspirisale čuvene slikare iz prošlosti.

 [Okvir/Slike na 23. strani]

Zabrana izvoza vetrenjača

Pre oko 300 godina, postojao je veliki interes za tehnologiju izrade vetrenjača. Delovi vetrenjača su se masovno izvozili iz Holandije. Pored toga, stranci su potajno pretraživali zemlju u potrazi za graditeljima vetrenjača, nudeći im primamljive poslove u inostranstvu. Nije prošlo mnogo i vetrenjače napravljene po holandskoj tehnologiji pojavile su se u baltičkim zemljama, Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj i Španiji. Zapravo, do sredine 18. veka, tehnologija isušivanja zemljišta pomoću vetrenjača bila je ugrožena do te mere da je holandska vlada odlučila da interveniše. Februara 1752, vlasti su uvele zabranu na izvoz vetrenjača. Prema rečima holandskog istoričara Karela Davidsa, otada nikom nije bilo dozvoljeno da pomogne nekom strancu da kupi, izgradi ili izveze „bilo koji deo holandske vetrenjače“, niti „da izveze bilo koji alat koji bi se mogao upotrebiti za njihovu izgradnju“. Ko kaže da su trgovinski embargo i industrijska špijunaža savremena pojava?

[Slike]

Dole: Jan usmerava krov vetrenjače prema vetru; drveni zupci i zupčanici; dnevna soba

[Izvor]

Sve fotografije: Stichting De Utrechtse Molens

[Dijagram/Slike na 22. strani]

(Vidi publikaciju)

A

B

V

G

[Izvor slike na 21. strani]

De Saen, slika Petera Sterkenburga, 1850: Kooijman Souvenirs & Gifts (Zaanse Schans Holland)