Kad mikrobi više ne budu uzročnici bolesti

MIKROBI, to jest mikroorganizmi, neophodni su za život. Oni u znatnoj meri ulaze u sastav zemljinog tla i našeg tela. Kao što se navodi u okviru na 7. strani „Vrste mikroba“, „bakterija u našem telu ima na bilione“. Većina njih su korisne, zapravo, preko potrebne da bi čovek bio zdrav. Premda svega relativno mali broj njih izaziva bolesti, možemo biti sigurni da na kraju takvi mikrobi neće predstavljati opasnost.

Pre nego što ispitamo na koji će način biti onemogućeno svako štetno dejstvo mikroba, pogledajmo kakvi se napori trenutno ulažu da bi se suzbile bolesti koje oni izazivaju. Pročitajte propratni okvir „Šta možete učiniti“ i zatim razmotrite šta medicinski stručnjaci preduzimaju da bi nadvladali otporne mikrobe.

Globalna strategija

Dr Gro Harlem Brantlan, bivši generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), objasnila je kakvi se napori ulažu u tom pravcu. Ona je u Izveštaju o zaraznim bolestima za 2000, pod naslovom „Savladavanje otpornih mikroba“, istakla potrebu za tim da se osmisli „globalna strategija kako bi se savladala otpornost“ mikroba. Takođe je govorila o „udruživanju napora svih zdravstvenih ustanova“ i istakla sledeće: „U mogućnosti smo da krenemo u veliku bitku protiv zaraznih bolesti.“

SZO je 2001. zvanično iznela „Globalnu strategiju za savladavanje otpornih mikroba“. U ovom dokumentu je izložen plan koji je upućen zdravstvenim ustanovama i ljudima uopšte, o tome „šta treba uraditi i kako to uraditi“. Ta strategija uključuje edukaciju ljudi kako bi se zaštitili od bolesti, kao i pružanje uputstava o tome kako da koriste antibiotike i druga antimikrobna sredstva kada dobiju neku infekciju.

Osim toga, zdravstveni radnici — lekari, medicinske sestre, kao i drugi koji rade u bolnicama i staračkim domovima — bili su podstaknuti da preduzmu bolje mere predostrožnosti kako bi se izbeglo širenje infekcija. Nažalost, ispitivanja pokazuju da mnogi zdravstveni radnici i dalje propuštaju da peru ruke ili da menjaju rukavice posle pregleda svakog pacijenta.

Osim toga, istraživanja su otkrila da lekari prepisuju antibiotike i kada za to nema potrebe. Jedan razlog je taj što ljudi insistiraju da im lekar prepiše antibiotik kako bi se što brže izlečili. Lekari udovoljavaju toj molbi prosto zato da bi ugodili pacijentima. Oni često ne izdvoje vreme da informišu svoje pacijente, niti raspolažu potrebnim sredstvima da bi se utvrdilo o kojoj vrsti mikroba je reč. Takođe, možda prepisuju novije, premda skuplje, antibiotike sa širokim spektrom dejstva. To takođe čini da problem s mikrobima otpornim na lekove bude još veći.

Program Globalne strategije SZO odnosi se i na bolnice, sisteme zdravstva, prehrambene proizvođače, farmaceutske kompanije i na zakonodavstvo. Ovaj program podstiče sve njih na saradnju kako bi se izborili s globalnom pretnjom mikroba otpornih na lekove. Ali, da li će ovaj program biti uspešan?

 Prepreke na putu ka uspehu

Globalna strategija SZO ukazala je na glavnu prepreku u rešavanju zdravstvenih problema. To je težnja za profitom, to jest novcem. Biblija kaže da je ljubav prema novcu uzrok „svih štetnih stvari“ (1. Timoteju 6:9, 10). SZO kaže: „Potrebno je takođe uzeti u obzir odnos s farmaceutskom industrijom, sprovesti odgovarajuću kontrolu ponude farmaceutskih proizvoda bolničkom osoblju, kao i nadgledati obrazovne programe za zdravstvene radnike, što finansira farmaceutska industrija.“

Farmaceutske kompanije su najpre napadno prezentovale svoje proizvode lekarima. Sada ih putem televizijskih reklama na isti način propagiraju direktno javnosti. To očigledno doprinosi prekomernoj upotrebi lekova, što je pak glavni faktor u širenju mikroba otpornih na lekove.

U Globalnoj strategiji SZO, u poglavlju koje govori o upotrebi antimikrobnih sredstava pri uzgoju stoke, navodi se: „U nekim zemljama veterinari od prodaje lekova zarade čak 40% svoje plate ili više. Zato i ne postoji motivacija da se ograniči upotreba antimikrobnih sredstava.“ Kao što je to dobro potvrđeno, otporni mikrobi nastaju i šire se zbog prekomerne upotrebe antibiotika.

Zapravo, proizvodnja antibiotika je zapanjujuće velika. Samo se u Sjedinjenim  Državama godišnje proizvede 20 hiljada tona! Za potrebe ljudi se izdvaja samo oko polovinu ukupne svetske proizvodnje. Ostatak se koristi za prskanje useva ili se daje stoci. Antibiotici se obično mešaju sa stočnom hranom jer se time podstiče rast stoke koja se koristi u ljudskoj ishrani.

Uloga vlada

Značajne su sledeće reči koje se nalaze u Rezimeu Globalne strategije SZO: „Odgovornost za sprovođenje ove strategije u delo, u velikoj meri leži na svakoj zemlji pojedinačno. Ključnu ulogu u tome imaju vlade.“

Doduše, mnoge vlade već primenjuju programe za borbu protiv otpornih mikroba, i pri tom su naglasile važnost saradnje unutar zemlje, ali i izvan nje. Ovi programi obuhvataju pažljivije vođenje evidencije o korišćenju antimikrobnih sredstava, kao i o otpornim mikrobima, bolje sprečavanje zaraze, adekvatnu upotrebu antimikrobnih sredstava u medicini i poljoprivredi, ispitivanja kako bi se razumela otpornost mikroba na lekove i dobijanje novih lekova. Izveštaj SZO o zaraznim bolestima za 2000. nije optimističan. Zašto?

 U njemu se ukazuje na „nedostatak političke volje vlada, čiji prioritet nije zdravlje ljudi“. U njemu još stoji: „Bolesti — a time i otporni mikrobi — umnožavaju se tamo gde su građanski nemiri, siromaštvo, masovno iseljavanje i sve zagađenija životna sredina, pošto je veliki broj ljudi izložen zaraznim bolestima.“ Nažalost, baš te probleme ljudske vladavine nikada nisu mogle da reše.

Međutim, Biblija govori o jednoj vladavini koja ne samo što će rešiti probleme koji uzrokuju bolesti, već će potpuno ukloniti i same bolesti. Možda mislite da će neki mikrobi uvek izazivati bolesti, ali postoje čvrsti razlozi da se to u budućnosti neće događati.

Mikrobi više neće biti uzročnici bolesti

Biblijski prorok Isaija je pre mnogo godina ukazao na jednu vladavinu iz nadljudskog izvora i označio je njenog vladara. Zapazite kako glasi to proročanstvo: „Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu njegovom; nazvaće se: Divni savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira“ (Isaija 9:6, kurziv naš).

Ko je to dete, to jest knez, koji će primiti vlast? Pogledajte kako se na njega ukazivalo čak i pre nego što se rodio. Anđeo Gavrilo je rekao devici Mariji: „Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, i treba da mu daš ime Isus. On će biti veliki... i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:31-33).

Kada je Isus dostigao fizičku zrelost, dokazao je da je on zaista obećani Vladar Božjeg Kraljevstva. Ne samo što je po zemlji objavljivao „dobru vest o kraljevstvu“ već je pokazao i da ima moć da otkloni sve bolesti. Biblijski izveštaj kaže da mu je ’prišao silan narod, dovodeći sa sobom hrome, sakate, slepe, neme i mnoge druge, te ih takoreći baciše pred njegove noge, a on ih izleči; tako da narod beše zadivljen videvši da nemi govore, hromi hodaju i slepi vide‘ (Matej 9:35; 15:30, 31).

Zaista, Isus je lečio sve vrste bolesti i nemoći. Čak je i nekoliko ljudi koji su umrli vratio u život! (Luka 7:11-17; 8:49-56; Jovan 11:38-44). Istina, oni koji su bili izlečeni i čak uskrsnuti, na kraju su umrli. Ipak, Isusova čuda pokazuju šta će on u budućnosti učiniti za ljude koji budu živeli na zemlji pod vladavinom Kraljevstva. Biblija obećava da u to vreme „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“ (Isaija 33:24, DK; Otkrivenje 21:3, 4).

Kao što smo svi toga i te kako svesni, ponekad i bolno, danas je svako podložan bolesti i smrti. Mikrobi kod miliona ljudi izazivaju bolesti koje se često završavaju smrću. Međutim, ljudsko telo je stvoreno na tako čudesan način da se neki pitaju kako čovek uopšte može da se razboli. Lekar Luis Tomas je pisao o veoma važnoj ulozi bakterija i zapazio da je bolest „poput nekog nesrećnog slučaja“. On je rekao: „Izgleda da odbrambeni sistem obolele osobe ima neki poseban nedostatak.“

Zaista, oni koji imaju jak imunološki sistem, retko, a možda i nikad ne obole od neke zarazne bolesti. Pa ipak, ljudi na kraju ostare i umru. Prema Bibliji, nedostatak odgovoran za bolest i smrt jeste greh koji su ljudi nasledili od prvog čoveka, Adama, koji je u početku bio savršen. „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“, objašnjava Biblija (Rimljanima 5:12).

Međutim, da bi čovečanstvo oslobodio od posledica greha, Bog je poslao svog Sina na zemlju da položi svoj savršeni život kao otkupninu (Matej 20:28). Biblija kaže: „Plata koju daje greh [jeste] smrt, a dar koji daje Bog je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23; 1. Jovanova 5:11). Pod vladavinom Božjeg Kraljevstva, videće se rezultati Hristove otkupne žrtve. Tada mikrobi, pa i oni koji sada izazivaju bolesti, više nikome neće biti pretnja.

Zar stoga nije razumno saznati nešto više o Božjem Kraljevstvu o kom Biblija govori, koje će rešiti probleme čovečanstva? Jehovinim svedocima bi bilo veoma drago da vam u tome pomognu.

[Okvir na 9. strani]

Šta možete učiniti

Šta možete učiniti kako biste se zaštitili od otpornih mikroba? Svetska zdravstvena organizacija pruža neke savete. Pre svega, iznosi neke mere predostrožnosti kojima se može umanjiti rizik od dobijanja bolesti i sprečiti širenje infekcije. Zatim objašnjava kako ljudi mogu na još bolji način koristiti antimikrobna sredstva.

Naravno, najbolji način da se umanji rizik od dobijanja bolesti i spreči širenje infekcije jeste da se učini sve što je moguće da bi se sačuvalo zdravlje. Šta možete uraditi kako biste se zaštitili od bolesti?

Kako se zaštititi od bolesti

1. Dajte sve od sebe da se pridržavate sledeća tri saveta: ispravno se hranite, redovno se bavite fizičkom aktivnošću i dovoljno se odmarajte.

2. Održavajte ličnu higijenu. Zdravstveni stručnjaci ističu da je pranje ruku najefikasniji način da se zaštitite od bolesti i sprečite širenje infekcije.

3. Zasigurajte da je hrana koju jedete vi i vaša porodica ispravna. Posebno nastojte da vam ruke budu čiste dok pripremate hranu, a takođe i površina na kojoj to radite. Osim toga, perite ruke i hranu čistom vodom. Pošto se mikrobi umnožavaju u hrani, dobro skuvajte meso. Hranu skladištite na odgovarajućim mestima i čuvajte je u frižideru.

4. U zemljama gde leteći insekti prenose ozbiljne bolesti, nastojte da noću i rano ujutru manje vremena provodite napolju pošto su tada ovi insekti najaktivniji. Takođe, redovno koristite zaštitne mreže.

5. Vakcinisanje može pomoći vašem imunološkom sistemu da se izbori s nekim mikrobima koji su uobičajeni u području gde živite.

Korišćenje antimikrobnih sredstava

1. Pre nego što kupite ili uzmete neki antibiotik ili drugi antimikrobni medikament, posavetujte se s nekim medicinskim stručnjakom. Izbegavajte uzimanje lekova koji se mogu kupiti bez recepta, jer od toga često više koristi imaju prodavci nego vi.

2. Nemojte insistirati na tome da vam doktor prepiše antibiotik. Ukoliko tako radite, on će vam ga možda prepisati samo zato što se plaši da vas ne izgubi kao pacijenta. Na primer, prehladu izazivaju virusi i zato se ona ne leči antibioticima. Ukoliko uzimate antibiotike kada imate neki virus, to može sprečiti dejstvo korisnih bakterija, i tako omogućiti otpornim mikrobima da se množe.

3. Nemojte tražiti najnoviji lek, jer to možda nije najbolji lek za vas, i možete se izložiti nepotrebnom trošku.

4. Informišite se o svakom leku iz pouzdanog izvora. Za šta se on koristi? Koji su mogući neželjeni efekti? Kakvo je uzajamno dejstvo sa ostalim lekovima? Koji su drugi razlozi zbog kojih bi bilo opasno koristiti ga?

5. Ukoliko je neki antibiotik stvarno odgovarajuć, uglavnom se savetuje da ispijete celu dozu koja vam je prepisana, čak i ako se osećate bolje pre nego što ste je potrošili. Poslednji deo prepisane doze zasigurava da se infekcija povukla.

[Slika na 10. strani]

Pod Božjom pravednom vladavinom, ljudi će uživati u životu kog neće kvariti nijedna bolest prouzrokovana mikrobima