Mladi pitaju. . .

Kako da više ne budem u senci svojih roditelja?

„Moj otac je starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka i zato ga mnogi poznaju. Poštujem ga, ali ponekad mi zasmeta to što gde god da odem svi me znaju kao Petrovog sina“ (Stefan). a

„Pošto je moj otac ugledni starešina, osećao sam se kao da svi mnogo očekuju od mene i zato mi je bilo jako teško da budem onakav kakav sam inače“ (Aleksandar).

KAKO odrastaš, sasvim je prirodno da želiš određenu meru nezavisnosti kako bi stekao izvesnu reputaciju. Kada si se rodio, tvoji roditelji su ti dali ime koje se njima sviđalo. Sada, dok se razvijaš kao ličnost, voleo bi da izabereš svoje „ime“ — to jest da stekneš reputaciju.

Kralj Solomon je napisao: „Bolje časno ime neg’ veliko blago, a milost je bolja od srebra i zlata“ (Poslovice 22:1). Verovatno želiš čak i dok si mlad da imaš svoj sopstveni identitet.

Živeti u njihovoj senci

Poput Stefana i Aleksandra, neki mladi smatraju da žive u senci svojih roditelja i onoga što su oni postigli. Možda su njihovi roditelji zahvaljujući svom poslu i obrazovanju ugledni u društvu, ili su pak poznati u hrišćanskoj skupštini. Ukoliko su i tvoji roditelji ugledni, možda se ponekad osećaš kao da si pod lupom i da se sve što radiš uvek budno posmatra. Možda ti smeta što osećaš da si pod pritiskom da se ponašaš na određeni način samo zbog toga što su tvoji roditelji poznati.

Primera radi, Ivanov otac služi kao starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka. Ivan kaže: „Pošto mog oca mnogi znaju i cene, uvek sam smatrao da moram da budem primer i u školi i u kući. Imao sam osećaj da su drugi roditelji ukazivali na mene kao na primer onog što očekuju od svoje dece. Premda je to pohvalno, ipak sam bio pod velikim pritiskom da se primerno ponašam pred drugima. Zbog toga mi je ponekad nedostajalo skromnosti i nisam uviđao svoje nedostatke.“ Aleksandar kaže: „Osećao sam se kao da sam sve vreme pod prismotrom i da će ukoliko nešto pogrešim, svi upirati prstom u mene.“

 Stefan, citiran na početku, pokušavao je da izbegne da bude pod lupom tako što nije govorio kako se preziva. On kaže: „Kada bih na nekom skupu upoznao nove osobe, rekao bih: ’Zdravo, ja sam Stefan‘, i tu bih stao, ne spominjući svoje prezime. Kad je to bilo moguće, potpisivao sam se samo imenom. Plašio sam se da će se ljudi drugačije ophoditi prema meni ukoliko saznaju ko mi je otac. Želeo sam da se moji vršnjaci ophode sa mnom kao i sa svima drugima.“

Naravno, normalno je da drugi možda mnogo očekuju od tebe ukoliko tvoj otac služi kao skupštinski starešina ili sluga pomoćnik. Na kraju krajeva, ljudi koji imaju takvo imenovanje treba da „dobro upravljaju decom i svojim domom“ (1. Timoteju 3:5, 12). Onda, nije ni čudo što se očekuje od tebe da budeš primeran! Ali, da li je to stvarno tragično? Ne, nije, kada se uzme u obzir da je Pavle izabrao hrišćanskog mladića Timoteja, koji je tada možda još bio tinejdžer, da putuje s njim i da učestvuje u važnom delu služenja drugima (1. Solunjanima 3:1-3). Zato treba da se trudiš da budeš primer bez obzira na to da li je tvoj otac starešina ili nije.

Buntovno ponašanje je loš izbor

Ipak, neki mladi pokušavaju da izađu iz senke svojih roditelja tako što se buntovno ponašaju. Ivan kaže: „Ponekad mi je išlo na živce to što sam morao da budem primer drugima. Počeo sam da se ponašam buntovno. Na primer, hteo sam da vidim koliko mogu da pustim kosu da mi poraste pre nego što mi neko skrene pažnju na to.“

Avesalom, jedan od sinova kralja Davida, počeo je buntovno da se ponaša. Njegov otac je bio poznat po svojoj odanosti Jehovi i mnogi ljudi u Izraelu su ga voleli. Zbog toga se od Avesaloma kao Davidovog sina mnogo očekivalo. Ali umesto da ispuni razumna očekivanja, Avesalom je rešio da sebi stekne ime tako što će se pobuniti protiv svog oca. Pošto je David bio postavljen od Jehove, Avesalom se zapravo pobunio protiv Jehove. Svojim ponašanjem je osramotio svoju porodicu, a na sebe je navukao propast (2. Samuilova 15:1-15; 16:20-22; 18:9-15).

Zbog buntovnog stava i ti možeš doživeti ozbiljne probleme. Pogledaj šta Biblija  kaže o Nemiji. Neki njegovi neprijatelji su pokušali da ga navedu na bezbožno ponašanje. Zašto? „Da bi narušili moju reputaciju i ponizili me“, rekao je Nemija (Nemija 6:13, Today’s English Version). Buntovnim ponašanjem možeš steći lošu reputaciju, a ljudi to možda neće zaboraviti tako lako.

Ne treba prevideti ni posledice koje buntovno ponašanje može imati na druge. U najmanju ruku, bespotrebno ćeš zadati bol svojim roditeljima (Poslovice 10:1). Tvoje ponašanje takođe može negativno uticati na mlade. Ivan priznaje: „Moje ponašanje je negativno uticalo na mog brata. Posle izvesnog vremena on je napustio hrišćansku skupštinu. Radio je sve ono za šta je znao da se kosi s biblijskim načelima. Na svu sreću, opametio se i sada ponovo služi Jehovi i srećan je.“

Bolji način

Za razliku od svog polubrata Avesaloma, Solomon je izabrao drugačiji put. On je bio spreman da ponizno uči od svog oca Davida (1. Kraljevima 2:1-4). Solomon nije nastojao da se istakne u društvu, već je težio da stekne dobro ime kod Boga. Sve dok je tako radio, donosio je čast svojoj porodici i sticao je reputaciju kao jedan od najvećih izraelskih kraljeva (1. Kraljevima 3:4-14).

Solomonov dobar primer ističe dve važne stvari. Prvo: svoju ličnost formiraš tako što učiš da oponašaš jake strane svoje porodice, a ne time što se udaljavaš od nje. Časopis Adolescence kaže: „Adolescencija ni u kom slučaju ne treba da bude vreme kada će se mladi udaljavati od svojih roditelja kako bi izgradili svoju ličnost.“ Tvoju sposobnost da se razvijaš kao ličnost „roditeljska podrška ne narušava, naprotiv, ona je podstiče“, kaže se dalje u ovom časopisu.

Zanimljive su sledeće podsticajne reči koje je izrekao Solomon: „Slušaj oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari“ (Poslovice 23:22). Očigledno da Solomon nije pisao maloj deci, jer u vreme kada su roditelji ’stari‘ deca su verovatno odrasle osobe. Šta znače onda te reči? Čak i kad budeš stariji i kad budeš imao svoju porodicu, još uvek ćeš imati koristi od mudrosti svojih roditelja. Ivan je to shvatio. On kaže: „Kako sam odrastao, trudio sam se da oponašam jake strane svojih roditelja i da izbegavam da ponavljam njihove greške.“

Druga stvar koju treba da uzmemo u obzir što se tiče Solomonovog primera jeste to da on nije bio prvenstveno zainteresovan za svoj „identitet“, već za to da ugodi Jehovi. Istina, od njega se kao od Davidovog sina mnogo očekivalo. Ali zahvaljujući tome što se oslanjao na Jehovu mogao je ispunjavati svoje odgovornosti. Aleksandar je stekao slično gledište. On kaže: „Sada prihvatam činjenicu da se od dece starešina uglavnom više očekuje. Odlučio sam da na to gledam s pozitivne strane, što mi služi kao zaštita. Shvatam da je najvažnije kako Jehova gleda na mene. On me poznaje onakvog kakav ja stvarno jesam, a ne po tome čiji sam sin.“

Filip, čiji je otac diplomac Biblijske škole Gilead Watchtower-a b — škole koja obučava misionare — takođe je prihvatio činjenicu da ima poznate roditelje. On kaže: „Kada sam se krstio, predao sam se samo Jehovi i nikom drugom. Kada dajem sve od sebe da bih živeo u skladu sa svojim predanjem, imam unutrašnji mir koji proizlazi iz saznanja da je Jehova zadovoljan mnome, iako ne mogu da postignem sve što su moji roditelji postigli.“

Kralj Solomon je zapazio sledeće: „I dete delima svojim pokazuje hoće li put njegov biti čist i prav“ (Poslovice 20:11). Na kraju krajeva, ljudi će te se sećati po onome što si ti govorio i radio, a ne po tome ko su ti roditelji. Zato budi primer „u govoru, u ponašanju, u ljubavi, u veri, u čestitosti“. Ukoliko pružaš takav primer, ljudi će te voleti i poštovati zbog onog što jesi! (1. Timoteju 4:12).

Međutim, drugi mladi se bore sa izazovom da ne budu u senci svoje braće ili sestara koji su veoma uspešni. Sledeći članak iz ove serije pozabaviće se time kako možeš da se suočiš sa ovim izazovom.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 26. strani]

Buntovnim ponašanjem samo ćeš naneti bol roditeljima i narušiti svoju reputaciju

[Slika na 26. strani]

Tvoj dobar primer može pozitivno uticati na druge