Koliko je pretnja ozbiljna?

U OKTOBRU 1997. godine kada je Holi Malin imala svega tri nedelje, dobila je infekciju uha. Pošto joj nakon nekoliko dana nije bilo bolje, doktor je prepisao jedan poznati antibiotik. Trebalo je da to bude čisto rutinska terapija. Ali nije bila. Infekcija se ponovo pojavljivala nakon svakog tretmana različitim antibiotikom.

Holi je tokom svoje prve godine lečena sa 17 vrsta antibiotika. Zatim je, kada je imala godinu i devet meseci, dobila najjaču infekciju. Tek nakon 14 dana tokom kojih je intravenoznim putem lečena jednim od jačih antibiotika koji je preostao, infekcija se povukla.

Slučajevi poput ovog sve su češći, i to ne samo među bebama i starijim osobama. Ljudi svih uzrasta obolevaju i čak umiru od infekcija koje su se nekada lako lečile antibioticima. Zapravo, mikrobi koji su otporni na mnoge antibiotike predstavljali su ozbiljan problem u nekim bolnicama još tokom 50-ih godina prošlog veka. Zatim su se, tokom 1960-ih i 1970-ih, ti mikrobi proširili i van bolnica.

S vremenom su medicinski stručnjaci počeli da kao glavni uzrok sve većeg broja mikroba otpornih na antibiotike navode prekomernu upotrebu antibiotika u lečenju ljudi i životinja. Jedan od tih medicinskih stručnjaka je 1978. rekao da je takva upotreba antibiotika „potpuno izmakla kontroli“. Tako su se do 1990-ih širom sveta u novinama pojavljivali naslovi poput ovih: „Stižu supermikrobi“, „Supermikrobi uzimaju maha“, „Opasni lekovi — prekomerna upotreba antibiotika stvara supermikrobe“.

Da li su to bile samo senzacionalne vesti? Ne, nisu, kako izveštavaju ugledne medicinske organizacije. U jednom izveštaju o zaraznim bolestima u 2000. godini, gospođa koja je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) navela je: „Na početku novog milenijuma, čovečanstvo se suočava s jednom drugačijom krizom. Nekada izlečive bolesti... sada postaju poput oklopnih jedinica kojima antibiotici ne mogu ništa.“

Koliko je ozbiljna ta kriza? „Ovaj uznemiravajući nastanak [mikroba otpornih na lekove] zatvara vrata lečenju zaraznih bolesti“, kaže SZO. Mnogi stručnjaci danas čak govore o tome da se čovečanstvo vratilo u vreme kada antibiotici nisu postojali.

Ali, kako su otporni mikroorganizmi uspeli da doskoče savremenim naučnim dostignućima i prošire se svuda po svetu? Da li čovek kao jedinka može nešto da uradi kako bi zaštitio sebe i druge? Koja bi rešenja u bliskoj budućnosti mogla doprineti suzbijanju mikroba otpornih na antibiotike? Naredni članci će pružiti odgovore na ova pitanja.