Šta možemo naučiti od Pigmeja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ CENTRALNOAFRIČKE REPUBLIKE

„Izujte obuću. Najpre ćemo proći kroz vodu, a zatim preko staze slonova. Pažljivo sledite moja uputstva. Ako naiđemo na gorilu, čučnite i ne gledajte ga u oči. Ako sretnemo slona, ne mrdajte.“

DOK se odmaramo na terasi restorana, razmišljamo o svemu onome što smo videli. Ispred nas teče reka Sanga. Preko reke vidi se predivna, gusta šuma. Nalazimo se u Bajangi, na jugu Centralnoafričke Republike, u delu smeštenom između Kameruna i Republike Kongo. (Vidite kartu na 19. strani.)

Čim smo stigli do ulaza u Nacionalni park Džanga-Ndoki, zaboravljamo na naše iscrpljujuće putovanje. Ovaj park je udaljen 480 kilometara od Bangija, glavnog grada Centralnoafričke Republike. Da bismo stigli dovde trebalo nam je skoro 11 sati vožnje po uzanom putu. Na nekim mestima je baš uz sam put izrastao bambus. U gradu Ngotu morali smo brodićem da pređemo reku. Brodić je veoma neobičan, pošto nema motor. Prevezao nas je preko reke koristeći samo snagu vodenog toka. Pravac je održavan pomoću jednog kotura koji je klizio po velikom debelom užetu, dok je nekoliko mladića samo usmeravalo brodić.

Idući dalje, došli smo do reke Bambio na kojoj se nalazi plutajući most. Ovaj most je veoma praktičan jer može da se prilagodi nivou vode kada se on menja tokom sušnih i kišnih  perioda. Ovo područje je prekrasno. Videćemo životinje u njihovom prirodnom staništu i upoznaćemo Aka Pigmeje, a koji još uvek vode tradicionalan način života.

Da li biste želeli da pođete s nama u ovu prelepu posetu, premda će to, nažalost, biti samo u vašim mislima? Naš vodič je jedan Pigmej po imenu Banva. Najpre idemo do njegovog sela po još dve Pigmejke, Žermen i Valeriju, koje će nam se pridružiti. One su dobri poznavaoci lekovitih trava. Oduševljavamo se dok nam pokazuju različite šumske biljke koje se koriste u lekovite svrhe.

Biljke koje leče

Posle nekoliko minuta vožnje šumskom stazom, naši novi saputnici nam predlažu da izađemo iz kola i sledimo ih. Oni mačetama krče stazu, dok se mi trudimo da ih pratimo. Evo našeg prvog iznenađenja — „mo nzambu nzambu“ — biljka koju nazivaju vodena puzavica. Naši vodiči brzo odsecaju oko pola metra ove biljke i daju nam da pijemo tečnost koja curi iz nje. Kakvo čisto, osvežavajuće piće koje gasi žeđ!

Malo dalje, pokazuju nam kako izgleda list od guava drveta. Pigmeji od ovog lišća kuvaju čaj protiv kašlja. Još jedno drvo, ofuruma, proizvodi beli mlečni sok koji služi kao odličan losion za lečenje konjunktivitisa. „Postoji li neki lek protiv ujeda zmije?“, pitamo mi. „Naravno da postoji. Izgnječi se lišće bolo drveta [tako Aka Pigmeji zovu jednu vrstu lijane, tropske puzavice] i stavi se na ranu“, kažu naši vodiči. Na svakom koraku nailazimo na biljke za koje naši vodiči tvrde da su lekovite. Tu su melemi za rane, lekovi protiv crevnih parazita, infekcija uha, karijesa i čak steriliteta.

Ovi ljudi, premda ih ponekad smatraju primitivnima, mogu nas poučiti mnogo čemu. Dok nastavljamo da hodamo kroz šumu, naši travari skupljaju svoju hranu — pečurke, divlju zelenu salatu i korenje koje koriste umesto belog luka. Izgleda da je lišće nekih biljaka izuzetno ukusno jer ga oni odmah jedu! Kako će biti divno kada u Božjem novom svetu nastavimo da stičemo nova saznanja! (Isaija 65:17; 2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1-4).

Svi se skupljaju oko solila

Posle podne odlazimo do solila da vidimo afričke slonove. Tada nam je naš vodič dao uputstva koja smo spomenuli na početku ovog članka. Ali šta je solilo? To je jedna velika čistina gde je zemlja puna mineralnih soli u kojima neke životinje prosto uživaju. Zato se tokom dana tu okupljaju afrički slonovi, patuljasti šumski bivoli, bongo antilope, afričke rečne svinje i druge divlje životinje.

Pošto je šuma veoma gusta te je jako teško videti životinje, u parku je pokraj solila napravljena jedna platforma za posmatranje. Međutim, da bismo došli do nje moramo da pređemo jednu močvaru gde nam voda dolazi do butina. Naš vodič pažljivo osluškuje zvukove i stalno se osvrće da vidi da li smo uz njega. Zašto? Zato što ponekad i slonovi idu istim putem!

Kad smo stigli na platformu, zastajemo da posmatramo životinje — više od 80 slonova, nekoliko bivola i antilopa. Na platformi smo zatekli i jednu naučnicu koja se 11 godina bavi proučavanjem afričkih slonova. Ona nam kaže: „Svaki od njih ima svoju ćud. Do sada sam ih  registrovala 3 000, a 700 njih znam po imenu.“ Nažalost, slonovača od afričkih slonova je veoma tražena. Od nje se prave lični pečati koji se u nekim orijentalnim zemljama koriste da bi se označio autor nekog dokumenta ili slike. b

Kako loviti pomoću mreže

Sutradan rano ujutro, sledimo grupu od deset lovaca da bismo iz prve ruke videli kako se lovi pomoću mreže. Muškarci i žene nose svoje mreže napravljene od lijane. Svaka mreža je duga oko 20 metara i široka 1,2 metra. Dok ulazimo sve dublje i dublje u šumu, lovci razvlače i zatežu mreže koje su pričvršćene jedna za drugu, tako da se one protežu oko 200 metara u dužinu. Zatim prave veliki obruč oko ove zamke i dok se vraćaju istim putem tresu grane i viču kako bi životinje, ukoliko su tu, naterali u mrežu. Ovaj put nisu imali uspeha. Lovci skupljaju mreže i odlaze još dublje u šumu, i zatim rade sve iz početka. I tako jednom, dvaput, deset puta, dok nešto ne ulove.

Dok jutro polako odmiče, osećamo umor. Pigmeji su videli tri dujkera, male antilope, ali nisu se uhvatile u mrežu, već su pobegle. Naravno, mi nismo hteli da vidimo kako se životinja hvata u mrežu. Umesto toga, želeli smo da saznamo na koje to dovitljive načine ovi ljudi preživljavaju, premda imaju skromne sprave, koje nemaju veze sa industrijalizovanim svetom. Zato nimalo nismo razočarani, jer smo videli nešto sasvim izuzetno.

Vožnja u čunu rekom Sanga

Ko ne bi uživao dok polako klizi rekom? To je još uzbudljivije kada se vozite čunom, jer se nalazite maltene u nivou vode. Dok smo se po podne vozili videli smo sive čaplje i mnoge druge raznobojne ptice, sve lepšu od lepše. Neke su letele s grane na granu duž reke da nam se činilo kao da nas prate dok klizimo kroz vodu.

Na nekim mestima smo posmatrali šimpanze kako skaču s jedne lijane na drugu čisto iz zabave, ili su pak htele nas da razonode! Veslač Alan Patrik je snažno veslao kako bi nas odvezao nekoliko stotina metara dalje, jer je prethodni dan na tom mestu video nilske konje. Da li ćemo ih mi danas videti? Nažalost ne. Otišli su. Ipak smo, zahvaljujući pogodnoj udaljenosti od obale, mogli da vidimo nekoliko sela duž reke i da se divimo posmatrajući mnoštvo dece kako iznenađujuće vešto upravljaju svojim malim čunovima. Zaista, nikada nećemo zaboraviti našu vožnju čunom duž reke Sanga.

Naši utisci po povratku kući

Dok smo se vozili natrag za Bangi, prisećali smo se mnoštva prizora koje smo videli. Mnogo toga nas je duboko dirnulo, a nešto i oduševilo. Naročito nikada nećemo zaboraviti harmoniju koja postoji između Pigmeja i šume, zapravo umešnost Pigmeja da iskoriste sve što se nalazi u njihovom prirodnom boravištu.

Osim toga, iako nismo imali dovoljno vremena da vidimo sve, imali smo prednost da posetimo jedinstveni kutak sveta u kom žive afrički slonovi, gorile, šimpanze, nilski konji, antilope, panteri i raznobojne ptice i leptiri. Saznali smo da se u gustim šumama rezervata Džanga-Sanga i Nacionalnog parka Džanga-Ndoki nalazi oko 7 000 vrsta biljaka i 55 vrsta sisara.

Ova jedinstvena raznolikost biljnog i životinjskog sveta podseća nas na sledeći biblijski stih: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! Sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga!“ (Psalam 104:24). Ovaj nezaboravan doživljaj ojačao je našu odlučnost da primenjujemo sledeće reči koje se nalaze u tom istom psalmu: „Pevaću Jehovi dokle sam god živ, hvaliću ja Boga svoga dokle god postojim. Nek mu bude mila pesma moja! Veseliću se o Jehovi!“ (Psalam 104:33, 34).

[Fusnote]

[Mape na 19. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KAMERUN

REPUBLIKA KONGO

CENTRALNOAFRIČKA REPUBLIKA

Bangi

Bajanga

Nacionalni park Džanga-Ndoki

[Izvor slike na 18. strani]

© Jerry Callow/Panos Pictures