Gledište Biblije

Kada naši najmiliji ne dele naša uverenja

PREMA jednoj proceni, u svetu postoji preko 10 000 religija i sekti. U jednoj zemlji oko 16 posto odraslih u određenom periodu svog života odluči da promeni svoju religiju. Zato nije ni čudo što među rođacima i prijateljima dolazi do neslaganja što se tiče religioznih ubeđenja. Ponekad dolazi do zategnutih odnosa. Zato se postavlja pitanje: Kako hrišćani treba da se ophode sa svojim voljenima koji ne dele njihova religiozna uverenja?

Jedan poseban odnos

Na primer, osmotrite šta Biblija kaže o posebnom odnosu koji postoji između roditelja i dece. Zapovest iz Izlaska 20:12 (NW): „Poštuj svog oca i svoju majku“, uvek je primenjiva. U stvari, kada je Isus razmatrao ovu zapovest, što je zabeleženo u Mateju 15:4-6, očigledno je govorio o poštovanju koje odrasla deca treba da pokažu svojim roditeljima.

Biblijska knjiga Poslovice s neodobravanjem govori o pokazivanju nepoštovanja prema roditeljima. U Poslovicama 23:22 stoji: „Ne prezri majku kad ostari.“ Takođe, Poslovice 19:26 (NW) otvoreno govore da je onaj ’ko zlostavlja oca i tera  majku, sin koji postupa sramotno i nečasno‘.

Dakle, Pismo nam jasno kaže da ne treba da zapostavimo svoje roditelje. Iako naši roditelji ne prihvataju našu religiju oni su i dalje naši roditelji. Ova biblijska načela se na sličan način primenjuju i kada je reč o odnosima s rođacima, kao i s bračnim drugom. Očigledno je da hrišćani i dalje imaju moralnu obavezu da vole svoju rodbinu, na šta ih i Pismo obavezuje.

Razumnost je neophodna

Naravno, Biblija nas upozorava na uticaj lošeg društva, a takav uticaj mogu na nas imati i naši bliski rođaci (1. Korinćanima 15:33). Mnoge verne Božje sluge u prošlosti držale su se onog što je ispravno, čak i kada se njihovi roditelji nisu slagali s tim. Jedan takav primer su pružili Korejevi sinovi (Brojevi 16:32, 33; 26:10, 11). Pravi hrišćani ne kompromituju svoju veru kako bi ugodili drugima, pa čak ni onima koji su s njima u srodstvu (Dela apostolska 5:29).

U nekim slučajevima roditelji i drugi iz porodice nekog hrišćanina žestoko se protive njegovim verovanjima. Neki možda čak otvoreno ispoljavaju neprijateljstvo prema pravom hrišćanstvu. U takvim slučajevima hrišćani na razuman način nastoje da zaštite svoju duhovnost. Shodno tome, Isus je rekao: „Čoveku će neprijatelji biti njegovi ukućani. Ko ima veću naklonost prema ocu ili majci nego prema meni, nije me dostojan; i ko ima veću naklonost prema sinu ili kćeri nego prema meni, nije me dostojan“ (Matej 10:36, 37).

Međutim, u većini slučajeva hrišćani se ne suočavaju sa okrutnim progonstvom od svojih najmilijih. Njihova rodbina samo ne prihvata takvo razumevanje biblijskih učenja. Sveto pismo podstiče Hristove sledbenike da se „s blagošću“ i „dubokim poštovanjem“ ophode s onima koji nisu vernici (2. Timoteju 2:25; 1. Petrova 3:15). U skladu s tim, Biblija savetuje: „Gospodov rob nema potrebe da se upušta u borbe, nego treba da bude fin prema svima“ (2. Timoteju 2:24). Apostol Pavle je takođe savetovao hrišćane „da ne govore loše ni o kome, da ne budu ratoborni, da budu razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima“ (Titu 3:2).

Kontaktiraj s njima i pokazuj im ljubav

Hrišćani su ohrabreni sledećim rečima iz 1. Petrove 2:12: „Zadržite dobro ponašanje među nacijama [nevernicima], da bi... zbog vaših vrsnih dela kojih su očevici slavili Boga.“ Često, naši voljeni koji ne dele naša verovanja primete promene koje smo izvršili u svom životu zahvaljujući primeni biblijskih načela. Imaj na umu da su mnogi koji su bili ravnodušni prema biblijskoj istini ili su se čak protivili promenili svoje gledište. Nekim osobama je možda potrebno da mnoge godine pažljivo posmatraju dobro ponašanje svog bračnog druga ili deteta da bi ih to navelo da ispitaju zašto su takvi. Nemojmo dozvoliti da time što zanemarujemo svoju rodbinu sprečimo neke od njih da prihvate biblijsku istinu.

Doduše, okolnosti su različite. Neki Svedoci žive daleko od svojih roditelja. Zbog toga možda nisu u mogućnosti da ih posećuju tako često kao što bi želeli. Ali naše najmilije možemo uveriti da ih zaista volimo ukoliko im napišemo pismo, pozovemo ih telefonom ili na neke druge načine redovno održavamo kontakt s njima. Mnogi koji nisu pravi hrišćani vole svoje roditelje i rodbinu i redovno s njima komuniciraju, bez obzira na njihova religiozna opredeljenja. Koliko bi tek više trebalo da pravi hrišćani to rade!

[Slika na 26. strani]

Svoje najmilije možeš uveriti da ih voliš ukoliko kontaktiraš s njima