Moćni Amazon izvor života za milione ljudi

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA

ONA je džin među rekama. Protiče kroz najveće tropske kišne šume na zemlji. Naučnici kažu da je veoma važna za našu planetu. Pravi je raj za istraživače, botaničare i zoologe. Ali za milione Brazilaca ona takođe predstavlja važnu saobraćajnicu. Govorimo o reci Amazon, ključnom delu amazonske oblasti.

Pogled izbliza na ’rečno more‘

Polazeći od svojih skromnih početaka visoko u peruanskim Andima, nešto manje od 160 kilometara od Tihog okeana, Amazon se spušta s visine od oko 5 000 metara do Atlantskog okeana — na tom putu u njega se ulivaju mnoge druge reke. Ova reka nekoliko puta menja ime dok ne stigne do brazilske teritorije, gde se isprva zove Solimoes. Kada se blizu grada Manausa u nju ulije njena najveća pritoka, Rio Negro, ona tada postaje moćni Amazon.

U tom delu može se videti neobično lep prizor kojeg zovu susret dveju reka. Tamnobraon voda Rio Negra i mutna voda Solimoesa susreću se i teku oko 10 kilometara jedna pored druge, a da se pri tom ne mešaju. Ovaj fenomen nastaje usled različitih faktora, u šta spada razlika u sastavu i gustini, kao i u temperaturi vode ovih dveju reka.

Zbog neslaganja u pogledu glavnih pritoka Amazona i njihovih gornjih tokova, kao i zbog veoma složenih geografskih odlika njegove delte, teško je tačno odrediti gde mu je početak, a gde kraj. Ukoliko se njegova dužina računa do najudaljenijeg dela gde se on uliva u okean, do ušća u oblasti Para gde je ulaz za brodove, onda ona otprilike iznosi 6 750 kilometara. a Međutim, da bi se  odredila njegova ukupna dužina „nije tako veliki problem izmeriti ga, već odrediti gde on počinje i gde se završava“, kaže se u brazilskom izdanju Ginisove knjige rekorda.

Međutim, što se tiče njegove ogromne količine vode u tome je ubedljivo na prvom mestu. On je u tom pogledu veći od Misisipija, Nila i Jangcekjanga zajedno. b Iz ove moćne reke se u Atlantski okean svake sekunde uliva u proseku preko 200 000 kubnih metara vode, što je 15-20 posto sve slatke vode koja dospeva u okeane sveta. Od vode koja se ulije za samo 30 sekundi mogu se podmiriti dnevne potrebe čovečanstva za pijaćom vodom — i to po litar vode na svakog od šest milijardi stanovnika!

Ova ogromna količina vode „potiskuje“ vodu u Atlantskom okeanu i stvara slatkovodni omotač dug 200 kilometara. Nije ni čudo što je Visente Janjez Pinzon, španski moreplovac koji je juna 1500. uplovio u Amazon, nazvao ušće ove reke Mar dulse (slatkovodno more).

Onima koji plove ovom velikom rekom zaista se čini kao da je neko more prekrilo šumsko rastinje. Na nekim mestima ona je toliko široka da čovek s jedne strane obale ne može videti drugu stranu. Kada reka nadođe u nekim delovima bude široka i do 50 kilometara! U zavisnosti od njene širine varira i dubina, koja na nekim mestima u proseku iznosi od 50 do 80 metara. Na njenom najužem delu, kod grada Obidosa u državi Para, reka je duboka 130 metara.

Većim delom svog toka, Amazon ima veoma blag pad — u proseku svega dva centimetra po kilometru. Blagi pad njegovog širokog ušća omogućava da voda okeana prilikom plime u znatnoj meri prodre uzvodno. Uticaj okeanske plime oseća se čak u Obidosu, udaljenom 800 kilometara od rečnog ušća.

Pošto Amazon teče skoro paralelno sa ekvatorom, leta na obe hemisfere donose mu neke pogodnosti. Voda nadolazi naizmenično u njegovim levim i desnim pritokama. Dok se u tim rekama nivo vode podiže i spušta, prvo na severnoj, zatim na južnoj strani, ceo Amazon se poput jednog velikog srca širi i skuplja. Nivo vode u Amazonu godišnje varira od 9 do 12 metara. Izlivanje reka je veoma važno za ratarstvo u ovoj oblasti. Pošto se u rečnoj vodi koja se izliva na priobalne delove nalazi znatna količina mineralnih sastojaka i organskih materija, to doprinosi plodnosti velikog dela nizija.

Ko je otkrio amazonsku regiju i kako je bila naseljena?

Godine 1542. do Amazona je stigao prvi Evropljanin. Bio je to španski istraživač Fansisko de Oreljana, koji je tom prilikom dao ime ovoj reci. c Ali zašto baš Amazon? Oreljana je tvrdio da je video međuplemensku borbu žena ratnika koje su ga podsetile na Amazonke iz grčke mitologije! Nakon toga su usledile i druge ekspedicije sa istraživačima iz Španije, Engleske, Holandije i Portugala. Prema onome što stoji u enciklopediji Mirador Internacional, Portugalci su ’nebrojeno mnogo puta smelo izvršili napade kako bi osvojili zemlju duž reka Rio Negro, Solimoes i Rio Branko i zaposeli tu oblast u ime carske krune‘.

Da bi osigurali svoje prisustvo, Portugalci su u tom području otpočeli s misionarskim aktivnostima. Ista enciklopedija navodi da su „članovi katoličke crkve dok su izvršavali svoj misionarski zadatak često premeštali svoje misije s jednog mesta na drugo, i to uvek duž rečnih obala“ pokušavajući tako da prošire katoličku religiju i povećaju trgovinu „prašumskih proizvoda“ — drveta, smole, lekovitih biljaka i začina. Tako su od ovih brojnih naseobina nastala mnoga mala sela.

Ove prvobitne aktivnosti u 17. i 18. veku, kao i nastanak sve većeg broja plantaža kaučuka krajem 19. veka postavile su temelj za osnivanje sličnih naseobina u ovoj oblasti. Pošto su reke bile prirodni putevi za dolazak do ove regije, ljudi su naseljavali rečne obale i tamo osnivali male gradove i sela. Današnji gradski centri u središnjem delu amazonske oblasti, zapravo su stari gradovi koji datiraju još iz tog vremena.

 Kako se ljudi kreću kroz ovu regiju?

Sliv Amazona je najveći rečni sliv na svetu i prostire se na oko šest miliona kvadratnih kilometara. Veći je od cele Evrope, ako izuzmemo Rusiju. Zajedno sa svojih 1 100 pritoka i drugih manjih vodenih tokova, Amazon čini jednu složenu mrežu puteva koja bi se mogla uporediti s krvotokom čoveka, pri čemu je reka Amazon poput aorte, najveće arterije. Ova mreža vodenih tokova sadrži dve trećine ukupnih svetskih zaliha slatke vode. S preko 25 000 kilometara plovnog puta, ova ogromna mreža ima ključnu ulogu kako u transportu tako i u životu lokalnog stanovništva.

Milioni ljudi koji žive u oblasti Amazona koriste ove prirodne vodene „drumove“. Po njoj plove brodovi svih veličina, uključujući i velike prekookeanske brodove koji prelaze 1 500 kilometara uzvodno do Manausa. Manji teretni i putnički brodovi idu čak do Ikitosa u Peruu, koji je od rečnog ušća udaljen 3 700 kilometara. Veliki deo prirodnih bogatstava amazonske regije izvozi se preko Amazona, a na isti način se uvoze i proizvodi iz drugih zemalja. Njegova najveća pritoka Madeira, duga preko 3 000 kilometara, takođe je prepuna trgovačkih brodova. Zahvaljujući njoj, godišnje kroz sliv Amazona brodovima se preveze oko dva miliona tona robe. Najopterećenija deonica je između Manausa i Belema koji leži na ušću ove reke.

Kako izgleda život pored ove reke?

To što ljudi žive duž obale ove reke pokazuje da oni zavise od prevoza koji se odvija preko nje, a i da pre svega vole plodno zemljište tih nizija. Jedan stanovnik tog područja po imenu Altomir kaže da „ljudi nastanjeni uz reku imaju male plantaže na kojima uglavnom uzgajaju kasavu, od koje prave brašno, što uz ribu predstavlja osnovnu hranu. Osim toga, uzgajaju lubenice, banane i kukuruz i bave se stočarstvom“. Kada se reka izlije stoka mora brzo da se prebaci, ponekad i splavom, u druga područja.

Da bi odolele ćudljivoj prirodi reke, kuće su sagrađene na stubovima, dok su plutajuće  kuće napravljene na splavovima koji se nalaze blizu gradova. Ljudi su „veoma gostoljubivi i sa osmehom dočekuju strance“, kaže Beralminu, koji često plovi ovom rekom.

Uobičajeno je videti kako većim brodovima prilaze mali kanui u kojima se nalazi roba za prodaju i razmenu — ili ih pak ti brodovi vuku uzvodno. S broda se baca uže kanuisti i on ga vezuje za svoj kanu. Lokalni proizvodi kao što su brazilska vinska palma, brašno od kasave, koštunjavo voće, Enterpe oleracea, i riba (uključujući i slatkovodne rakove) prodaju se ili razmenjuju za žitarice i industrijske proizvode.

Reka je izvor prihoda za hiljade Brazilaca koji zarađuju za život tako što prevoze tovar i putnike. Ona je takođe prirodno sredstvo za transport drvne građe iz pilana koje se nalaze duboko u šumi.

Hrana koja je izvor proteina u ovoj regiji uglavnom stiže iz Amazona. „Procenjuje se da se u Amazonu nalazi oko 2 000 vrsta ribe, što je mnogo više nego u bilo kom drugom rečnom sistemu na svetu“, navodi se u portugalskom izdanju knjige Vida Selvagem nos Rios. Posle svoje ekspedicije u amazonskoj oblasti, poznati okeanograf Žak-Iv Kusto rekao je čak da ’u Amazonu ima više vrsta ribe nego u Atlantskom okeanu‘.

Među životinjskim vrstama koje sačinjavaju rečnu faunu nalazi se južnoamerički lamantin, biljojed kom preti istrebljenje. Veoma je tražen ulov, jer se od povećeg lamantina može dobiti više od sto litara ulja. U proseku je dug 2,5 metra i težak 350 kilograma. Pored njega, ovde živi još i arapaima, slatkovodni div poznat kao brazilski bakalar. On je u proseku dug 2 metra i težak oko 70 kilograma. Butu delfin, to jest amazonski rečni delfin i tukuksi, amazonski beli delfin, zanimljivi su ljudima zbog toga što se ponekad nakratko pojave i nestanu.

Nesvakidašnje putovanje brodom

Brodovi su već odavno sastavni deo života ljudi amazonske regije. Zahvaljujući  njima hiljade prodavaca zarađuju za život nudeći svoje proizvode, čime se omogućava izolovanim zajednicama pored reke da bar donekle budu u kontaktu sa civilizovanim svetom. Brodovi takođe predstavljaju jeftino prevozno sredstvo do gradova i sela u unutrašnjosti do kojih se ne može doći drugim putem. Većina putnika dok se vozi leži u svojim ležaljkama koje su natrpane na malom prostoru. Eto zašto svi trče kada brodić pristane — da bi zauzeli dobro mesto gde će okačiti svoju ležaljku. Oni koji putuju na donjoj palubi moraće da pronađu mesto među raznoraznim tovarom. Pošto su putnici pričljivi, lako je sprijateljiti se s njima — a za to ima i vremena, jer putovanje obično traje nekoliko dana.

Rečni saobraćaj oko Manausa je veoma gust, jer se tamo nalazi najvažnija luka u amazonskoj regiji. Na to mesto se dovoze proizvodi sa ogromnog područja, uključujući i delove Perua, Bolivije i Kolumbije. Takođe se razvija i ekoturizam — što privlači posetioce iz Južne Amerike i ostalog dela sveta.

Poseta koja se pamti

Možda ćete imati priliku da iz prve ruke vidite ovu izuzetno lepu oblast koja oduševljava istraživače, ali ipak još uvek skriva mnoge tajne. Dok putujete kroz amazonsku regiju, ne samo što zapažate prirodnu lepotu kišnih šuma, već ste i pokrenuti da iskazujete poštovanje Stvoritelju svega što postoji — pa i ovog moćnog rečnog sistema (Psalam 24:1, 2).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 17. strani]

FENOMEN POROROKA

Na rečnom ušću, susret vode Amazona sa plimskim talasima okeana prouzrokuje bučan fenomen, izuzetne razorne moći. Brzo ulivanje reke zadržava vodu iz okeana nošenu plimom. Nivo vode u okeanu uz ušće reke podiže se toliko da mu se na kraju reka više ne može opirati. Zatim se ogroman, snažan okeanski talas, nalik zidu obrušava na reku menjajući pravac njenog toka, pri čemu razara delove rečne obale, čupa drveće iz korena i ostavlja za sobom pustoš. Moćni talasi koji nastaju usled dejstva ovih dveju snažnih i suprotnih struja mogu dostići visinu od četiri metra, dok se zaglušujuća buka nastala njihovim sudaranjem može čuti jako daleko. To je zvuk pororoka, to jest plimskog talasa.

[Mape na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ANDI

Izvorište Amazona

Maču Pikču, Peru

SLIV AMAZONA

Ikitos, Peru

Amazon (Solimoes)

MANAUS

Rio Negro

Madeira

Obidos

Amazon

Para

BELEM

[Izvor]

Globus: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slike na 15. strani]

1. Mlada domorotkinja

2. Kuće na stubovima duž rečne obale

3. Tamnobraon voda Rio Negra susreće se s mutnom vodom Solimoesa kod Manausa

4. Rio Negro se uliva u Amazon

[Izvori]

Slike 1 i 2: Ricardo Beliel / SocialPhotos; slike 3 i 4: Lidio Parente / SocialPhotos

[Slike na stranama 16, 17]

1. Luka Manaus

2. Putnici na brodu u ležaljkama

3. Ribarenje iz kanua

[Izvori]

Slika 1: Lidio Parente / SocialPhotos; slike 2 i 3: Ricardo Beliel / SocialPhotos

[Izvori slika na 17. strani]

Zalazak sunca: Ricardo Beliel / SocialPhotos; surfer: AP Photo/Paulo Santos