Nafta — blagoslov i prokletstvo?

U KOJOJ meri industrijalizovane zemlje zavise od nafte i njenih proizvoda? Nafta, a i prirodni gas preko su potrebni za takve zemlje, zbog čega je nastalo, kako navodi Danijel Jergin u svojoj knjizi The Prize, „ugljovodonično društvo“. Pomislite samo na ulje za loženje, maziva, vosak, asfalt i na sve ono što se, između ostalog, pravi od proizvoda petrohemijske industrije — avione, automobile, čamce, lepkove, boje, odeću od poliestera, patike, igračke, farbe za kosu i tkanine, aspirin, dezodoranse, šminku, diskove za čuvanje podataka, kompjutere, televizore i telefone. Mnogi ljudi svakodnevno koriste dobar deo od preko 4 000 proizvoda ili predmeta koji oblikuju savremeni život, a u čiji sastav ulazi nafta. Ali, šta je s narušavanjem naše životne sredine koje je još od samog početka povezano s pričom o nafti?

Kralj koji „vlada nemilosrdno“

Krajem 1940, kada je izgledalo da je rat između Rumunije i Mađarske neizbežan, nacistički diktator Adolf Hitler brzo je preuzeo ulogu arbitra. Da li je to bio dobronameran gest? Hitler je time zapravo želeo da spreči da rumunski izvori nafte dođu pod kontrolu Sovjetskog Saveza. Nafta je takođe bila povod za iračku invaziju na Kuvajt 1990, kao i za vojnu akciju koju su zbog toga druge nacije pokrenule protiv Iraka. To ni u kom slučaju nije sve. Mnogo puta je nastojanje da se zagospodari naftom prouzrokovalo sukobe i patnju.

Nafta nije samo važna za život savremenog čoveka, već je takođe i od suštinskog značaja u politici. Osim toga, ona je od posebnog interesa za nekoliko moćnih nacija. Kako je nedavno navedeno u središtu Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), nafta nije običan proizvod, već „strateški resurs“. Putem embarga i sankcija, ona se koristi kao sredstvo za demonstraciju političke moći. Pored toga, naftni izvori, rafinerije i tankeri meta su terorističkih napada — što često prouzrokuje ogromnu štetu po okolinu.

Na račun naftne industrije upućene su optužbe da ona povećava štetu koja se nanosi okolini putem emisije ugljen-dioksida, što može doprineti klimatskim promenama na globalnom nivou. Prema izveštaju PEMEX-a (Meksičke naftne kompanije), jedne od najvećih svetskih naftnih kompanija, materije koje zagađuju okolinu ispuštaju se u različitim fazama prerade nafte. Iako su sada na raspolaganju vrste benzina koje manje zagađuju okolinu, mnogi smatraju da se malo toga promenilo u proteklih manje od šest godina od Kjoto protokola, koliko je prošlo od kada su se predstavnici 161 nacije sastali kako bi preduzeli mere za smanjenje pretnje globalnog zagrevanja. S druge strane, predstavnici OPEK-a kažu da je „nafta zaslužna za bogatstvo i napredak koji danas uživaju“ mnoge zemlje. Ali, da li je to uvek tako?

Neki bi ukazali na štetu koja je posledica pravljenja naftnih bušotina i izgradnje cevovodâ. Drugi bi mogli ukazati na rastući broj nezaposlenih u Saudijskoj Arabiji, zemlji koja ima najveća ležišta nafte. Predsednik OPEK-a, Ali Rodrigez Arake kaže: „Vlade industrijalizovanih zemalja u ogromnoj meri imaju koristi od žrtava koje zahtevaju od proizvođača, prerađivača i potrošača.“

CorpWatch, organizacija koja se bori za to da korporacije snose odgovornost pred zakonom zbog uništavanja životne sredine, izjavljuje: „Nafta je još uvek kralj. Međutim, ona vlada nemilosrdno.“

Kakva budućnost očekuje naftu?