Nafta — kako utiče na vaš život
Nafta — kako utiče na vaš život
DA LI ste ikada zastali i razmislili o tome kako bi izgledao život mnogih ljudi bez nafte i njenih derivata? a Ulje koje se dobija iz nafte koristi se za podmazivanje automobilskih motora, bicikala, dečjih kolica i drugih naprava s pokretnim delovima. Ono smanjuje trenje i tako produžava vek trajanja mašinskih delova. Međutim, to nije sve.
Nafta se koristi za proizvodnju goriva za avione, automobile, kao i za grejanje. Mnoštvo kozmetičkih preparata, boja, mastila, lekova, đubriva, plastike, kao i hiljade drugih stvari sadrže naftne derivate. Bez nje, za mnoge bi svakodnevica bila potpuno drugačija. Ne iznenađuje što se u jednoj publikaciji kaže da se nafta i njeni derivati „verovatno koriste na više načina od bilo koje druge supstance u svetu“. Kako dobijamo naftu? Odakle ona dolazi? Koliko je dugo čovečanstvo koristi?
Biblija nam kaže da je više od dva milenijuma pre Hrista, Noje, sledeći Božje smernice, napravio jednu ogromnu lađu koju je od vode zaštitio katranom — verovatno prirodnim produktom nafte (Postanje 6:14, NW). Vavilonci su koristili prirodne produkte nafte za proizvodnju opeka koje su sušili u posebnim pećima. Egipćani su ih primenjivali za balsamovanje, a drugi drevni narodi u medicinske svrhe.
Kome bi palo na pamet da će nafta postati toliko značajna u današnjem svetu? Niko ne može osporiti činjenicu da savremena industrijska civilizacija zavisi od nje.
Odskočnu dasku za korišćenje nafte predstavljalo je ulje koje se koristilo za osvetljenje a koje se dobijalo iz nafte. Još u 15. veku, stanovnici Bakua, današnjeg glavnog grada Azerbejdžana koristili su naftu iz površinskih izvora za osvetljenje. U Rumuniji su 1650. iskopani plitki rezervoari za naftu, gde se ona u obliku petroleja koristila za osvetljenje. Do sredine 19. veka, ta zemlja, kao i druge zemlje u Istočnoj Evropi, već je imala naprednu naftnu industriju.
Ono što je u 19. veku pokrenulo jednu grupu ljudi iz Sjedinjenih Država da krenu u potragu za naftom, bila je uglavnom potreba za kvalitetnim sredstvom koje bi služilo za osvetljenje. Ti ljudi su došli do ispravnog zaključka da će morati da buše zemlju u potrazi za naftom, ako žele da proizvedu dovoljno petroleja za potrebe tržišta. Tako je 1859. u Pensilvaniji uspešno napravljena prva bušotina. Naftna groznica je počela. Šta se dogodilo nakon toga?
[Fusnota]
a Reč „nafta“ [petroleum] potiče iz grčkog jezika i znači „kameno ulje“. Pored nafte, koja je tečna, postoji i njoj bliska supstanca — prirodni gas, koji je poznat i kao metan. I prirodni gas i nafta ponekad prodiru do površine zemlje kroz pukotine u njenoj kori. Što se tiče nafte, ona može biti u tečnom stanju, ili u obliku asfalta, katranske smole, bitumena ili katrana.
[Okvir na 3. strani]
NAFTA — ŠTA JE TO?
Nafta se definiše kao gusta, zapaljiva smesa žute do tamnosmeđe boje, sastavljena od gasovitih, tečnih i čvrstih ugljovodonika, koja se nalazi ispod zemljine površine. Nafta se može razložiti na frakcije u koje spadaju prirodni gas, benzin, teški benzin, kerozin, ulja koja služe kao gorivo i za podmazivanje, parafinski vosak i asfalt, i koristi se kao sirovina za proizvodnju mnoštva derivata.