Pogled u svet

Automobil koji kao gorivo koristi smeće

Jedan poljoprivrednik iz Finske poseduje automobil koji kao pogonsko gorivo koristi gas kog oslobađa smeće prilikom raspadanja. U finskom časopisu Suomen luonto izveštava se da „taj automobil pokreće biogas kog oslobađa smeće koje je očišćeno i hermetički zatvoreno u biogasnom reaktoru koji se nalazi na imanju vlasnika tog automobila“. Biogas je danas najčistije gorivo koje se koristi za pogon vozila i uopšte nije štetan po životnu sredinu zato što se može proizvesti prilikom reciklaže smeća. Štaviše, jedan od nusproizvoda koji nastaje prilikom proizvodnje biogasa jeste kvalitetno veštačko đubrivo. Automobili koji su konstruisani da kao pogonsko gorivo koriste prirodni gas — a kojih širom sveta ima oko dva miliona — mogu koristiti i biogas. U Švedskoj, mnogi gradski autobusi idu na biogas koji se, pored ostalih vrsta goriva, već može naći na nekim benzinskim pumpama. U gore pomenutim novinama zapažena je još jedna prednost biogasa: „On je mnogo jeftiniji od benzina i dizela.“

 Kako mravi prežive poplavu

Šta mravi rade kad pada kiša? Premda ne žive sve vrste mrava pod zemljom, kaže se u novinama The New York Times, neke od onih koje žive primenjuju izvanredne tehnike za preživljavanje poplava. Stručnjaci koji proučavaju mrave, dr Edvard Vilson i Bert Holdobler objašnjavaju da neke vrste mrava iz tropskih šuma „reaguju čim ispred ulaza u mravinjak padne jedna jedina kap kiše tako što trče po njemu oglašavajući uzbunu, i obično izađu na sporedne izlaze. Oni pomoću mirisa usmeravaju druge mrave do bezbednih prolaza, a ponekad sve do izlaza iz mravinjaka“. Za manje od 30 sekundi mogu da mobilišu najveći deo kolonije. Prema novinama The Times, u jugozapadnom delu Sjedinjenih Država i na severu Južne Amerike vrsta mrava iz roda Solenopsis „izlazi iz mravinjaka na zemlju, formira veliku grupu u kojoj su odrasli mravi, matica i njeno leglo i pluta po nadolazećoj vodi. Mnogi prežive... Ta grupa se na kraju zakači za travu ili žbunje i kada se voda povuče preživeli se vrate u gnezdo“.

Preterano pijenje alkohola odnosi danak

Londonske novine The Independent izveštavaju da je „zbog toga što žene i mladi preterano konzumiraju alkohol u Britaniji došlo do ogromnog porasta broja smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom. U proteklih 20 godina smrtnost izazvana preteranim konzumiranjem alkohola se udvostručila, uglavnom zbog hroničnog oboljenja jetre i ciroze“. Nadalje, žrtve su sve mlađe. „Pre jednu deceniju, gornja starosna granica muškaraca i žena koji su umirali usled preteranog konzumiranja alkohola bila je oko sedamdeset i nešto godina. Najnoviji podaci za period između 1998. i 2000. pokazuju da se ta granica spustila na kasne pedesete“, kaže se u ovom izveštaju. Međutim, u posledice zloupotrebe alkohola ne ubrajaju se samo bolesti. Dnevni list Le Monde izveštava da je u Francuskoj „alkohol po svemu sudeći odgovoran za 10 do 20 posto nezgoda na poslu“. Nadalje, u saobraćajnim nesrećama koje izazovu vozači pod uticajem alkohola, u Francuskoj godišnje strada 2 700 ljudi, dok 24 000 njih bude povređeno. Osim toga, alkohol je odgovoran za oko 30 posto svih nasilnih dela. Zloupotreba alkohola predstavlja i veliko finansijsko breme. Novine Le Monde procenjuju da je 1996. godine zloupotreba alkohola u Francuskoj dovela do gubitka od 17, 6 milijardi evra.

Stres i bolest

Holandska organizacija za naučna istraživanja izvestila je o jednoj studiji kojom je u Holandiji bilo obuhvaćeno više od 8 000 zaposlenih. U tom izveštaju stoji: „Stres na poslu i umor povećavaju opasnost od pojave akutnih infekcija kao što su nazeb, bolesti slične gripu i gastroenteritis... Ovom studijom je utvrđeno da ljudi koji imaju zahtevna radna mesta u 20 posto slučajeva češće obolevaju od nazeba od ljudi koji ne rade na tako zahtevnim radnim mestima.“ Drugi faktori za koje je ustanovljeno da povećavaju opasnost od infekcija jesu noćni rad i nesigurnost koju donosi reorganizacija firme. „Ljudi koji rade u smenama u većoj su opasnosti da dobiju infekciju od ljudi koji rade isključivo danju“, kaže se u gore navedenom izveštaju.

Deca i pevanje

Pevanje je „važan način ispoljavanja emocija koji pospešuje razvoj ličnosti kod deteta“, napisao je za nemački časopis o zdravlju Gesundheit dr Mihael Fuks, specijalista za uho, grlo i nos sa Univerziteta u Lajpcigu. Međutim, Fuks je sa žaljenjem primetio da su se „vokalne sposobnosti dece očigledno pogoršale u poslednjih 20 godina. I njihovi glasovi su se izmenili“. Fuks kao razlog navodi dve stvari. Prvo, „deca danas manje pevaju kod kuće. Dok su porodice nekada često provodile slobodno vreme pevajući i svirajući, danas zajedno sede pred televizorom i u muzici uživaju samo kao pasivni posmatrači“. Drugo, čak i kada pevaju, deca pokušavaju da imitiraju promukle glasove rok i pop pevača. Fuks piše: „Kada pokušavaju da imitiraju te zvezde, deca previše naprežu svoje govorne organe.“ To može dovesti do zatezanja mišića grla i vrata. Takva zategnutost može izazvati pojavu čvorića na njihovim glasnim žicama, zbog čega glas zvuči još lošije.

Bezbedni kamini

„Vatra u kaminu ili u peći na drva može biti izvor zagađenosti, kako u kući tako i van nje. Osim toga, ona može biti i potencijalni uzročnik požara“, ističe UC Berkeley Wellness Letter. Da bi se pomoglo ljudima da ne dođu u opasnost od požara kao i da izbegnu zdravstvene probleme koji su često povezani sa zagađenjem prouzrokovanim ovakvim načinom grejanja, Wellness Letter preporučuje sledeće:

● „Održavajte dimnjak u ispravnom stanju... čistite ga i popravljajte.“

● „Razmotrite mogućnost postavljanja detektora za ugljen-monoksid... naročito ukoliko u prostorijama ne cirkuliše vazduh.“

● „Založite manju vatru, a ne prejaku usled koje nastaje veliki dim.“

● „Koristite suva drva koja su uskladištena najmanje šest meseci. Od tvrdih vrsta drveta vatra je bolja i duže traje.“

● „Otvorite prozor nekoliko centimetara da bi cirkulisao vazduh.“

● „Proverite da li vam je peć na drva dobro postavljena, to jest da li je udaljena najmanje jedan metar od zidova i nameštaja koji su zapaljivi.“ Koristite „neku zaštitnu ploču kako biste zaštitili pod od toplote“.

● „Nemojte stavljati u vatru drvene predmete koji mogu biti opasni kada se zapale, zatim šperploču, ivericu, obojeno ili lakovano drvo, papir u boji ili plastiku. Sve ovo može da izazove otrovne gasove.“

● „Postavite zaštitno staklo ispred otvorene vatre.“

Zima i vitamin D

Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma kako bi ovaj mineral odigrao svoju ulogu u izgradnji kostiju i jačanju skeleta da ne bi došlo do preloma“, objašnjava Tufts University Health & Nutrition Letter. „Uopšteno govoreći, 90 posto vitamina D koji se nalazi u našem organizmu stvara se u koži nakon izlaganja sunčevoj svetlosti. Ali, tokom zimskih meseci, sunčeva svetlost u severnim klimatskim oblastima nije toliko jaka da bi izazvala sintezu vitamina D. Što je još gore, teško da iko od ljudi u srednjim ili u poznim godinama uzima i 10 posto vitamina D putem ishrane.“ Stoga, Američki nacionalni institut za zdravlje preporučuje da osobe koje imaju preko 50 godina i žive u severnim klimatskim oblastima, tokom zime treba da unose više vitamina D putem ishrane. Takva ishrana treba da uključuje masniju ribu, riblje ulje ili uzimanje preparata vitamina D, premda se dnevno ne sme uzeti više od 2 000 međunarodnih jedinica, ili 50 mikrograma.

Maloletne pijanice u Južnoj Africi

„Južnoafrikanci bi mogli postati nacija pijanica, pošto deca već u veoma ranom uzrastu počinju da koriste alkohol“, upozoravaju novine The Star koje izlaze u Johanesburgu. Izveštava se da u nekim školama deca od samo devet godina dolaze na nastavu jako mamurna od pića, i ta zloupotreba alkohola postaje sve gora. Otkuda taj problem? Kao jedan od razloga, policija navodi „reklamne kampanje putem kojih se prezentuje izvestan način života koji je privlačan tinejdžerima“. Drugi razlozi koji se navode u ovom časopisu jesu lak pristup alkoholu, popustljiv stav društva, dozvola od roditelja kao i sloboda i novac koje deca imaju. „Takođe deca su ostavljena bez roditeljskog nadzora i nedostaje im poštovanje prema autoritetu — što u osnovi znači potpuni kolaps društvenog uređenja“, kaže jedan psiholog.