Očuvanje životne sredine — koliko smo uspešni?

ČERNOBILJ, Bopal, Valdez, ostrvo Tri milje. Ovi nazivi dozivaju u misli slike ekoloških katastrofa koje su se desile u različitim delovima sveta. Svaka od tih katastrofa podseća nas da je životna sredina u opasnosti.

Upozorenja stižu od više stručnjaka i pojedinaca. Neki javno obznanjuju svoje gledište. Suprotstavljajući se izgradnji puta kroz osetljivo ekološko područje, jedna bibliotekarka iz Engleske lancem se privezala za buldožer. Dve Aboridžinke iz Australije povele su kampanju protiv vađenja uranijuma iz rudnika u jednom nacionalnom parku sa uspešnim ishodom. Premda dobronamerne, ovakve inicijative, nisu uvek dobro  prihvaćene. Primera radi, jedan pomorski kapetan pod sovjetskim režimom bio je zabrinut zbog isticanja radioaktivnih materija iz reaktora potonulih nuklearnih podmornica. Kada je objavio gde se nalaze te podmornice, bio je uhapšen.

Različite organizacije takođe upozoravaju na opasnosti koje prete životnoj sredini. Među te organizacije spadaju Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine i Grinpis. Neki pojedinci i organizacije izveštavaju o ekološkim problemima samo onda kada se oni tiču njihovog posla. Drugi nastoje da javnost uvek informišu kada je reč o problemima životne sredine. Organizacija Grinpis je poznata po tome što šalje svoje aktiviste na područja gde postoje ekološki problemi i po tome što skreće pažnju javnosti na, između ostalog, globalno zagrevanje, ugrožene vrste i na opasnosti od genetski modifikovanih biljaka i životinja.

Neki aktivisti kažu da se oni služe „kreativnim konfrontacijama kako bi obznanili globalne ekološke probleme“. Između ostalih taktika jeste i ta da se vežu lancem za kapije pilane, protestujući tako protiv uništavanja šuma koje već vekovima postoje. Jedna druga grupa aktivista protestovala je zbog toga što jedna zemlja nije poštovala sporazum prema kom je tokom izvesnog perioda bio obustavljen lov na kitove. Svoj protest su izrazili tako što su se pojavili ispred ambasade te zemlje noseći „velike oči“, čime su ukazivali na to da se postupci te zemlje budno posmatraju.

Ima mnogo problema vezanih za životnu sredinu koji zavređuju pažnju. Na primer, neki pojedinci i organizacije uvek iznova upozoravaju na opasnosti od zagađenja vode. I pored toga, situacija ne izgleda nimalo ružičasto. Čista pijaća voda nije dostupna milijardi ljudi. Prema izveštaju iz časopisa Time, „3,4 miliona ljudi godišnje umre od oboljenja uzrokovanih zagađenom vodom“. Sličan problem predstavlja i zagađenost vazduha. Prema izveštaju The State of World Population 2001, „usled zagađenosti vazduha godišnje umre od 2,7 do 3 miliona ljudi“. Još se navodi da „više od 1,1 milijarde ljudi oseća tegobe usled zagađenosti vazduha“. Kao poseban primer navodi se da je „zagađenje sitnim česticama organskog i neorganskog porekla odgovorno za i do 10 posto infekcija respiratornog trakta kod dece u Evropi“. Dakle, uprkos upozorenjima i preduzetim akcijama, problemi vezani za ove najosnovnije elemente neophodne za život samo se pogoršavaju.

Mnogima ta situacija izgleda paradoksalno. Informacija u vezi s ekologijom ima više nego ikada ranije. Pojedinaca i organizacija koji su zainteresovani za to da naša životna sredina bude čista ima više nego ikada. Kako bi pomogle u rešavanju tih problema, vlade su osnovale ministarstva. Osim toga, imamo toliko razvijenu tehnologiju kao nikad ranije koja nam može koristiti u savladavanju ovih problema. I pored svega toga, izgleda da se situacija ne popravlja. Zašto?

Korak napred, dva koraka nazad

Smatralo se da će industrijski napredak olakšati život. U nekom smislu i jeste. Međutim, upravo taj „napredak“ pogoršava probleme u vezi sa životnom sredinom. Cenimo poboljšanja i izume koje nam industrija donosi, ali sama proizvodnja i korišćenje tih  stvari često dovodi do uništavanja nekih delova naše planete.

Jedan primer toga su motorna vozila. Ona su doprinela tome da putovanje bude brže i udobnije. Veoma mali broj ljudi bi voleo da se vrati u vreme kada se putovalo konjem i kočijama. Pa ipak, savremeni način prevoza doprineo je nastanku mnoštva problema. Jedan od tih problema je globalno zagrevanje. Time što koriste izume koji ispuštaju milione tona gasova u atmosferu, ljudi menjaju njen hemijski sastav. Kaže se da ovi gasovi prouzrokuju takozvani efekat staklene bašte, koji za posledicu ima zagrevanje atmosfere. U proteklom veku temperature su se povećale. Američki zavod za zaštitu životne sredine izveštava da je „10 najtoplijih godina u 20. veku bilo u poslednjih 15 godina tog veka“. Neki naučnici smatraju da bi u 21. veku prosečna temperatura na zemlji mogla porasti za 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusa.

Očekuje se da će povišene temperature prouzrokovati daljne probleme. Smanjuje se snežni pokrivač na severnoj hemisferi. Početkom 2002. godine na Antarktiku se otopilo 3 250 kvadratnih kilometara lednika. Nivo vode u okeanima mogao bi se znatno povećati u ovom veku. Pošto trećina svetske populacije živi blizu morske obale, to bi na kraju moglo izazvati gubitak domova i obradivog zemljišta. Osim toga, to bi moglo prouzrokovati velike teškoće i priobalnim gradovima.

Naučnici smatraju da će visoke temperature izazvati više padavina i učestalije vremenske nepogode. Neki smatraju da su žestoke oluje, poput one koja je 1999. godine u Francuskoj odnela 90 života i uništila 270 miliona stabala, samo nagoveštaj onog što će biti u budućnosti. Drugi istraživači misle da će klimatske promene prouzrokovati širenje bolesti kao što su malarija, denga i kolera.

Koliko je kompleksan doprinos tehnologije vidi se na primeru motornih vozila — što je jedan od pronalazaka koji su u globalu korisni za ljude, ali mogu prouzrokovati niz problema koji pogađaju mnoga područja života. Potvrđuje se tačnost sledeće izjave u izveštaju Human Development Report 2001: „Svaki tehnološki pomak donosi potencijalne koristi i opasnosti, od kojih neke nije lako predvideti.“

Ljudi često rešenja za ekološke probleme traže i od same tehnologije. Primera radi, ekolozi dugo nisu odobravali upotrebu pesticida. Kada su stvorene genetski modifikovane biljke kako bi se smanjila ili eliminisala potreba za pesticidima, izgledalo je da je tehnologija pronašla dobro rešenje. Međutim, kada je reč o Bt-kukuruzu, koji je proizveden da bi se bez upotrebe pesticida sprečilo razmnožavanje insekata u stabljici, ispitivanja su pokazala da on može ubiti i leptire monarhe. Tako se ponekad desi suprotno od onoga što se očekivalo i mogu nastati novi problemi.

Da li vlade mogu pomoći?

Pošto je uništavanje životne sredine tako ogroman problem, da bi se uspešno rešio potrebna je saradnja vlada celoga sveta. Pohvalno je što su u nekim slučajevima predstavnici vlade ispoljili smelost neophodnu da bi predložili konstruktivne promene koje treba preduzeti kako bi se zaštitila životna sredina. Međutim, prava je retkost da se u tome postigne uspeh.

Jedan primer je međunarodni samit koji je održan 1997. u Japanu. Predstavnici država su raspravljali i prepirali se oko odredbi sporazuma o smanjenju emisije gasova, za koje se tvrdi da prouzrokuju globalno zagrevanje. Na kraju je, na iznenađenje mnogih, postignut sporazum. On je nazvan Kjoto protokol. Po tom sporazumu bi do 2012. godine razvijene oblasti i zemlje, kao što su Evropska unija, Japan i Sjedinjene Države, smanjile emitovanje gasova u proseku za 5,2 posto. To je lepo zvučalo. Međutim, početkom 2001, vlada SAD je izjavila da se više neće pridržavati Kjoto Protokola. Mnogi su bili iznenađeni, pošto Sjedinjene Države, u kojima živi manje od 5 procenata svetske populacije, emituju oko četvrtinu ukupne količine gasova. Osim toga, druge vlade sporo prihvataju taj sporazum.

Ovaj primer pokazuje koliko je vladama teško da pronađu adekvatna rešenja. Vlade zemalja teško pristaju na pregovore i teško postižu dogovor o tome kako rešavati ekološke probleme. Čak i kada potpišu sporazum,  neke vlade kasnije odustanu od onoga na šta su se obavezale. Drugima je pak teško da primenjuju odredbe sporazuma. U nekim slučajevima vlade ili korporacije smatraju da ne mogu prihvatiti troškove koji su uključeni u popravljanje stanja životne sredine. U nekim područjima sve se svodi na pohlepu, pošto moćne komercijalne organizacije vrše jak uticaj na vlade da ne sprovode mere koje će umanjiti njihov profit. Već je poznato da preduzeća i korporacije žele da životnu sredinu iskoriste do maksimuma bez obzira na posledice.

Nešto što još više pogoršava situaciju jeste  činjenica da se ne slažu svi naučnici oko toga kakve će biti posledice po planetu ukoliko se nastavi sa zagađivanjem. Zato političari nisu sigurni koliko daleko mogu da idu u ograničavanju ekonomskog razvoja kako bi sprečili nastanak problema koji može, ili ne mora biti toliko ozbiljan kao što neki predviđaju.

Čovečanstvo je zaista u neprilici. Svi znaju da problem postoji i da nešto treba da se preduzme. Neke zemlje se savesno trude u tom pogledu, ali u većini slučajeva, ekološki problemi se samo pogoršavaju. Da li je zemlja jednostavno osuđena da postane nepodesna za život ljudi? Hajde da potražimo odgovor na to pitanje.

[Okvir/Slika na 7. strani]

BUKA

Jedna vrsta zagađenosti koja se ne vidi, već čuje, jeste buka. Stručnjaci kažu da i to predstavlja razlog za zabrinutost, jer buka može prouzrokovati gubitak sluha, stres, povišen krvni pritisak, nesanicu i smanjenu produktivnost. Kod dece koja pohađaju školu koja se nalazi u sredini gde je velika buka mogu se javiti poteškoće s čitanjem.

[Okvir/Slika na 7. strani]

KRČENJE ŠUMA DOVODI DO NAJEZDE PACOVA

Kada je na ostrvu Samar na Filipinima 15 gradova bilo pogođeno ogromnom najezdom pacova, jedan vladin izvor je kao „krivca“ naveo krčenje šuma u tom području. Obešumljavanje je prouzrokovalo smanjenje broja grabljivica koje jedu pacove, a takođe i nestašicu hrane za same pacove. U potrazi za hranom, ovi glodari su otišli u naseljenija područja.

[Izvor]

© Michael Harvey/Panos Pictures

[Okvir/Slika na 7. strani]

ŽRTVE TOKSIČNOG OTPADA?

Kada je Majkl imao tri i po meseca, otkriveno je da ima neuroblastom, jednu vrstu raka. Da je on jedini u tom području imao to oboljenje, možda ne bi bilo ništa čudno. Međutim, kasnije je otkriveno da oko 100 druge dece sa istog tog malog područja ima rak. Mnogi roditelji su zbog toga bili uznemireni. Neki su mislili da neuobičajeno velik broj obolelih od kancera možda ima veze sa hemijskim fabrikama u tom području. Istraživanjem se utvrdilo da je ranije jedan samostalni prevoznik otpada odvozio metalnu burad s toksičnom tečnošću iz jedne fabrike i deponovao ih na nekadašnjoj farmi kokošaka. Ponekad se dešavalo da se ta tečnost prospe. U izvorima vode na tom području, inspekcija je otkrila tragove jedne kontaminirajuće materije. Roditeljima nije preostalo ništa drugo osim da se pitaju da li je to uzrok raka kod njihove dece.

[Okvir/Slika na 8. strani]

TOKSIČNE HEMIKALIJE

Posle Drugog svetskog rata, 120 000 tona toksičnih materija, uglavnom fozgena i iperita, hermetički je zatvoreno na brodovima i potopljeno u more, negde severozapadno od Severne Irske. Ruski naučnici upozoravaju da postoji opasnost da ove materije sada iscure u more.

[Okvir/Slika na 8. strani]

SMRTONOSNA ZAGAĐENOST VAZDUHA

Svetska zdravstvena organizacija izveštava da je širom sveta zagađenost vazduha uzročnik između pet i šest procenata smrtnih slučajeva godišnje. Izveštava se da samo u Ontariju, u Kanadi, usled zagađenosti vazduha građani godišnje potroše na lečenje ili izgube zbog izostajanja s posla više od milijardu dolara.

[Okvir/Slika na 8. strani]

IZUMIRANJE KORALNIH GREBENA

Neki ribari u jugoistočnoj Aziji koriste rastvor cijanida da bi ošamutili ribu i tako je lakše ulovili. Ovaj otrov se ne zadržava u ribama, tako da su one jestive. Međutim on ostaje u vodi i uništava koralne grebene.

[Okvir/Slika na 8. strani]

DA LI NOSITI HIRURŠKU MASKU?

U časopisu Asiaweek se izveštava da su izduvni gasovi veliki zagađivači vazduha u azijskim gradovima. Kamioni i motocikli su obično najveći zagađivači. Oni oslobađaju velike količine jako sitnih čestica koje se zadržavaju u vazduhu i prouzrokuju mnoge zdravstvene probleme. Isti časopis izveštava: „Vodeći tajvanski stručnjak za posledice zagađenosti dr Čan Čang-čuan kaže da izduvni gasovi dizel motora izazivaju rak.“ Da bi se zaštitili, neki ljudi u azijskim gradovima nose hirurške maske. Da li te maske mogu da pomognu? Dr Čan kaže: „Hirurške maske ne pomažu. Zagađenje uglavnom izazivaju gasovi i čestice koje su toliko sićušne da obična maska ne može da ih zaustavi. Osim toga... maske daju lažan osećaj sigurnosti pošto propuštaju vazduh.“

[Slika na 7. strani]

Pošumljavanje, čija je svrha da se spase životna sredina

[Izvori slika na 8. strani]

AFP/Getty Images; gore levo: Published with the permission of The Trustees of the Imperial War Museum, London (IWM H 42208); gore desno: Howard Hall/howardhall.com