Pogled u svet

Drevna egipatska formula za zubnu pastu

„Na komadu papirusa punom prašine u podrumu jednog bečkog muzeja otkrivena je najstarija formula za zubnu pastu, koja se koristila više od 1 500 godina pre nego što je 1873. Vilijam Kolgejt počeo s prodajom prve zubne paste namenjene tržištu“, izveštava Electronic Telegraph. „Drevni egipatski pisar je sada već izbledelim crnim mastilom, načinjenim od čađi i mešavine gumi-arabike i vode, podrobno opisao smesu koju je nazvao ’praškom za bele i savršene zube‘. Kada se pomeša s pljuvačkom u ustima, dobija se ’čista zubna pasta‘.“ U tom dokumentu iz četvrtog veka n. e. navode se sastojci kao što su kamena so, nana, osušeni listovi irisa i zrnca bibera — sve se to izdrobi i pomeša. Ovo otkriće je izazvalo senzaciju na jednom kongresu zubara održanom u Beču. „Nijedan zubar nije imao pojma da postoji tako stara a ipak tako dobra formula za zubnu pastu“, rekao je dr Hajnc Nojman, koji ju je isprobao i ustanovio da su „usta bila čista, a dah svež“. U članku se navodi: „Zubari su nedavno otkrili korisna svojstva irisa, koji je efikasan kod bolesti desni i koji se sada koristi u komercijalne svrhe.“

 Sačuvati voće u svežem stanju

„Vaša zaliha voća uskoro bi mogla ostati u svežem stanju mnogo duže — zahvaljujući jednom sastojku crvenog vina kojem se pripisuje lekovito svojstvo“, izveštava časopis New Scientist. „Rok trajanja jabuka nakon što su potopljene u rastvoru trans-rezveratrola, jednog antioksidansa koji se nalazi u grožđu, produžen je sa dve nedelje na tri meseca. Kada je grožđe potopljeno u taj rastvor, trajalo je kraće od jabuka. Pa ipak, njegov rok trajanja je bio dva puta duži nego obično i iznosio je dve nedelje.“ Istraživači su otkrili da je samo malo ovog antioksidansa potrebno da bi se sprečilo propadanje voća i delovanja vrenja i plesni od koje se osuše mnoge vrste. „Ovaj tim je prilikom istraživanja uspeo da zaštiti i druge vrste voća i povrća, uključujući i paradajz, avokado i mladi biber“, kaže se u ovom časopisu. „Članovi istraživačkog tima sada traže jeftinije metode proizvodnje ovog antioksidansa.“

Video-igre opasne po zdravlje

Roditelji verovatno ne shvataju koliko video-igre mogu biti opasne po zdravlje dece, izveštava El Universal, list iz grada Meksika. Prema rečima Antonija Gonzalesa Ermosilja, predsednika Meksičkog udruženja kardiologa, čak 40 procenata dece koja stalno igraju video-igre patiće od visokog krvnog pritiska. Zašto? Zato što pored toga što se ne bave fizičkim aktivnostima, ona su izložena stresu jer se veoma često nalaze u situacijama koje se smatraju opasnim, kao što su napadi, virtualne borbe i druge vrste sukoba. „Ovaj stručnjak je upozorio da će ta navika dovesti do većeg broja oboljenja kardiovaskularnog sistema, što je glavni uzrok smrti u Meksiku“, kaže se u ovom listu.

„Suštinski pogrešno“

„Nešto je suštinski pogrešno u načinu na koji ovaj svet funkcioniše“, kaže dr Žak Dijuf, generalni direktor Organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu. Govoreći u Školi za političke nauke Kenedi, pri Univerzitetu Harvard, SAD, Dijuf je rekao: „Jedan od najvećih uspeha dvadesetog veka bio je u tome što je stopa rasta u proizvodnji hrane u velikoj meri nadmašila nezapamćenu stopu rasta populacije... Imamo mogućnost da proizvedemo dovoljno hrane za svakog na ovoj planeti.“ Pa ipak, samo u zemljama u razvoju 800 miliona ljudi gladuje, a svake godine od neishranjenosti i gladi umre oko 6 miliona dece ispod pet godina. „Mnogo njih umre od bolesti kao što su dijareja, malarija ili male boginje. Međutim, preživeli bi ako bi imali više hrane“, rekao je Dijuf. „Jasno je da je svetski problem gladi političke, a ne tehničke prirode.“ On je dodao: „Ukoliko se ne preduzme akcija na političkom nivou, ne može se garantovati da će situacija u budućnosti biti bolja.“

Vanbračna deca

U Evropskoj uniji, „25 procenata svih novorođenčadi rodi se vanbračno“, izveštavaju španske novine La Vanguardia. Sa promenom tradicionalnih vrednosti „širom Evrope se povećava broj vanbračne dece“. Prema Upravi za statistiku Evropske unije, na vrhu liste sa 54 procenta dece iz navedene kategorije nalazi se Švedska, a zatim slede Danska sa 46 i Francuska sa 39 procenata. Nakon njih su Finska i Velika Britanija, obe sa 37 procenata vanbračno rođene dece. Ista tendencija zapaža se i u mediteranskim zemljama, gde se nekada veoma poštovalo porodično uređenje. Na primer, poslednji podaci za Španiju pokazuju da su 19 procenata dece rodile nevenčane majke, a u nekim oblastima, kao što je Katalonija, taj broj iznosi 22 procenta — što je porast od 100 procenata za samo deset godina.

Polovina planete divljina

„Uprkos tome što se tokom perioda od jednog veka opasnosti koje prete životnoj sredini povećavaju, 46 procenata kopna naše planete još uvek je uglavnom netaknuta divljina“, izveštava publikacija World Watch. Istraživanje u koje je bilo uključeno 200 naučnika širom sveta „pokazalo je da se [68 miliona kvadratnih kilometara] kopna može svesti pod pojam ’divljina‘, što znači da se u takvim područjima nalazi najmanje 70 procenata vegetacije, da na njima živi manje od 5 ljudi po kvadratnom kilometru i da je površina svakog od tih područja najmanje 10 000 kvadratnih kilometara.“ Na 37 područja koja se smatraju divljinom živi samo 2,4 procenta ukupne svetske populacije — ili 144 miliona ljudi, ne računajući urbane centre. Pa ipak, ukupna površina ovih područja jednaka je zajedničkoj površini šest najvećih zemalja: Australije, Brazila, Kanade, Kine, Rusije i Sjedinjenih Država. Međutim, World Watch navodi da „više od jedne trećine divljine čine antarktički led ili arktička tundra, a samo 5 od 37 područja imaju prioritet što se tiče očuvanja ekosistema, što znači da na svakom od njih ima više od 1 500 endemičnih vrsta i da se njihova staništa odlikuju izuzetnim biodiverzitetom“.

Vodeća zemlja zapadne Evrope po broju zatvorenika

„Britanija je vodeća zemlja zapadne Evrope po broju zatvorenika, s prosečnom stopom od 139 zatvorenih na 100 000 stanovnika Engleske i Velsa“, navodi se u novinama Guardian Weekly. „Od 1991. broj zatvorenika je porastao sa 42 000 na 72 000.“ Ne samo što britanski sudovi više ljudi osuđuju na kaznu zatvora, već su te kazne duže. Godine 1992, zatvorsku kaznu je dobilo 45 procenata odraslih osuđenika, u poređenju sa 64 procenta 2001. Međutim, mnogo je veći porast broja zatvorenika u nekim drugim zemljama. Zapravo, od procenjenih 8,75 miliona zatvorenika u svetu, oko polovine njih se nalazi samo u tri zemlje: Sjedinjenim Državama (1,96 miliona), Kini (1,4 miliona) i Rusiji (900 000).

Opasnosti od gojaznosti

„Oni koji su gojazni u dobi od 40 godina verovatno će umreti barem tri godine pre onih koji su vitki, što znači da gojaznost tokom srednjih godina skraćuje život isto kao i pušenje“, izveštava The New York Times. „Ovo istraživanje pokazuje da ukoliko ste gojazni kada imate između 35 i 45 godina, čak iako kasnije smršate, još uvek ste izloženi većoj opasnosti od smrti“, kaže dr Serž Žabur, direktor jedne klinike za mršavljenje. „Poručujemo vam da na vreme povedete računa o svojoj težini. Ako dugo čekate, mogu uslediti posledice.“ Mršavljenje takođe može sprečiti smrt usled raka. Nakon jednog 16- godišnjeg istraživanja koje je obuhvatilo 900 000 ljudi, Američko udruženje za borbu protiv raka došlo je do zaključka da bi „prevelika težina mogla biti odgovorna za 14 procenata smrtnih slučajeva usled raka među muškarcima i 20 procenata među ženama“, kaže se u citiranim novinama. Rezultati istraživanja ukazuju na to da je gojaznost povezana s više vrsta raka.