Sjajna zvezda ptičje predstave

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

POPUT zvezde neke pozorišne predstave, paun se pojavljuje pred divnom zavesom satkanom od boja. Blistavo perje, pet puta duže od njegovog tela, širi se i svetluca obasjano sunčevom svetlošću.

Ovaj veličanstveni prizor dugujemo paunovom ritualu udvaranja. Kada spektakl dostigne svoj vrhunac, perje na njegovom repu počinje da treperi, što stvara zvuk nalik šuštanju i očigledno doprinosi uspehu predstave. Kako se buduća ženka uopšte može odupreti onome što je opisano kao ’najveličanstvenija reklama na svetu‘?

Međutim, paun će svoju predstavu izvesti ne samo za svoju buduću partnerku, već i za obične posmatrače. „Prirodnjaci potvrđuju da paunovi izvode svoju predstavu češće i duže pred grupom ljudi nego u prisustvu ženki“, kaže se u knjizi Wonders of Peacocks. To što pauna bije glas da je ponosan možda dolazi od njegove spremnosti da pokaže svu raskoš svog perja.

Na kraju krajeva, zašto je ne bi pokazao? Predstavu koju izvodi svakako vredi pogledati. Paunovo dugačko spoljašnje perje na repu, posuto bleštavim raznobojnim krugovima, različite je dužine, zahvaljujući čemu poprima izgled savršene lepeze. U zavisnosti od ugla pod kojim padaju sunčevi zraci, boja ovog perja se kreće od bakarne, bronzane i zlatne do tamne plavo-zelene i ljubičaste.

U zapadnim zemljama, gde je izgleda glavna svrha paunovog postojanja da se ponosno šepuri svojim perjem, ljudi bi mogli misliti da od ove ptice nema mnogo koristi. Međutim, u Indiji, odakle potiče, seljaci ga cene i kao efikasnog grabljivca koji hvata mlade kobre i druge otrovne zmije. Njegova neosetljivost na kobrin otrov učinila je da ga na Orijentu smatraju simbolom božanstva i besmrtnosti.

Pre oko 3 000 godina, paun je bio izuzetno cenjen na Bliskom istoku. Pored druge skupocene robe kao što su ’zlato, srebro i slonova kost‘, kralj Solomon je uvozio i paunove (1. Kraljevima 10:22). „Paunovi su se prvi put pojavili u nekoj od mediteranskih zemalja verovatno zahvaljujući tome što ih je Solomon uvozio“, zapaža se u knjizi The Natural History of the Bible. Nekoliko vekova kasnije, paunovi su toliko impresionirali Aleksandra Velikog da je vojnicima zabranio da ih ubijaju.

Čak i danas, malo ljudi ostaje ravnodušno dok posmatra paunovu predstavu. Međutim, ne smemo zaboraviti Onoga koji je tu predstavu osmislio. Kao što se veština jednog umetnika vidi u njegovim delima, tako se i umetnička originalnost našeg Stvoritelja jasno ispoljava u primeru ovog dragulja među stvorenjima.

 [Slika na celoj 17. strani]

[Izvor slike na 16. strani]

Cortesía del Zoo de la Casa de Campo, Madrid