Šume — koliko nam koriste?

ŠUME pokrivaju skoro trećinu kopna naše planete, međutim, taj odnos se neprestano smanjuje. U jednom svom izdanju iz 1998, časopis Choices—The Human Development Magazine kog objavljuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj, izvestio je da se samo u zemljama u razvoju, „svake godine iskrči čak 4 miliona hektara [10 miliona jutara] zemlje pod šumom — što je područje veličine Švajcarske.“

Zašto je krčenje šuma paradoks

Neki stručnjaci kažu da je današnje krčenje šuma paradoks. To je zato što se spaljivanje i seča šuma nastavljaju iz ekonomskih razloga. Ipak, kao što stoji u jednom izveštaju, šume su „daleko dragocenije kada ih imamo, nego kada ih posečemo ili spalimo“. Šta to znači?

Dr Filip Fernsajd i dr Flavio Luizao, istraživači s Nacionalnog instituta za istraživanje Amazona u Manausu, u Brazilu, izjavili su za Probudite se! da postojeće kišne šume pružaju, kako su izrazili, „usluge koje koriste čitavom svetu“. U te usluge spadaju apsorbovanje i skladištenje ugljen-dioksida (gasa koji izaziva efekat staklene bašte), sprečavanje gubitka plodnog tla i zaštita od poplava, prerađivanje hranljivih sastojaka, regulisanje padavina, pružanje utočišta ugroženim životinjama i potencijalnim poljoprivrednim kulturama koje rastu u divljini. Šume su takođe deo prelepih predela kao i mesto za rekreaciju. Kako kažu istraživači, sve te usluge koje koriste životnoj sredini imaju i svoju ekonomsku vrednost.

Kao jedan primer, osmotrite svojstvo šuma da skladište ugljenik. Ugljenik kog debla oslobađaju nakon što se šuma poseče na kraju se kao ugljen-dioksid oslobađa u atmosferu i doprinosi globalnom zagrevanju. Na taj način, ekonomska vrednost te ’usluge‘ koju šuma pruža čitavom svetu, naime, skladištenje ugljenika, može se proceniti tako  što se odredi koliko se novca ulaže u smanjenje emisije ugljenika koju izaziva čovek.

Prema Marku Dorožeaniju, savetniku za životnu sredinu u Brazilskoj poslovnici Inter-američke banke za razvoj, takve procene pokazuju da „šume kao rezervoar za ugljenik vrede mnogo više od drvne građe ili iskrčenog poljoprivrednog zemljišta“. Ipak, one i dalje nestaju. Zašto?

Stimulans za očuvanje

Razmislite o sledećem poređenju: Grupa ljudi poseduje elektranu koja snabdeva električnom energijom okolna mesta. Međutim, potrošači za tu uslugu ne plaćaju ni dinar nadoknade. Nakon nekog vremena vlasnici razmišljaju: ’Isplativije je da zatvorimo elektranu, razmontiramo svu opremu i rasprodamo sav inventar nego da držimo elektranu od koje nemamo nikakvu zaradu.‘ Čini se da neki zvaničnici u zemljama s velikim šumskim bogatstvom slično razmišljaju. S obzirom da potrošači u svetu ne plaćaju za usluge koje im šume pružaju, oni razmišljaju da je profitabilnije poseći šume (razmontirati elektranu, da tako kažemo), prodati drvnu građu (rasprodati inventar) i tako ostvariti brzu i ogromnu zaradu.

Učiniti očuvanje šuma ekonomski isplativim jeste, po rečima Dorožeanija, jedini način da se ovaj trend preokrene. Profesor dr Žoze Goldemberg, brazilski nuklearni fizičar i bivši rektor Univerziteta u Sao Paulu, predlaže da se širom sveta potrošačima takozvanih fosilnih goriva nametne ’porez na ugljenik‘.

Prema zagovornicima ove ideje, visina poreza zavisila bi od količine goriva koju troši neka zemlja to jest država, kao i od količine emitovanih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Na primer, u Sjedinjenim Državama, u kojima živi oko 5 procenata svetskog stanovništva, oslobađa se skoro 24 posto od ukupne količine emitovanih gasova u svetu koji izazivaju efekat staklene bašte. Neki od tvoraca ove ideje kažu da bi se novac od poreza koji bi platila takva zemlja koristio kao nadoknada onim zemljama koje bi se odrekle brze zarade od seče šuma u interesu njihovog očuvanja. Na taj način, prema njihovom predlogu, potrošači bi zapravo plaćali svoj ’račun za utrošenu električnu energiju‘, a takozvani vlasnici bili bi ekonomski stimulisani da zadrže svoju ’elektranu‘.

Međutim, ko bi utvrdio cenu usluga koje nam pruža životna sredina? I ko bi sakupljao i delio novac?

Potrebna je promena u ponašanju

„Najbolje bi bilo“, kaže Dorožeani, „da se ova pitanja razmotre na nekom međunarodnom skupu o šumama.“ Na takvom kongresu mogle bi biti određene cene za usluge koje šume pružaju, a koje koriste našoj životnoj sredini. Zatim, „mogla bi se osnovati neka svetska organizacija za očuvanje šuma koja bi vodila računa o ovoj međunarodnoj akciji“.

Premda može izgledati da je korišćenje neke međunarodne institucije za rešavanje nekog međunarodnog problema dobro rešenje, Dorožeani priznaje: „Od osnivanja sve većeg broja institucija i komisija za rešavanje problema vezanih za šume nema mnogo koristi.“ Ono što je zaista potrebno, dodaje on, jeste „drastična promena u ponašanju u socijalnom i ekonomskom smislu“. Zaista, očuvanje šuma zahteva više od promene zakona — ono zahteva promenu srca.

Da li će navedeni problemi ikada biti rešeni? Jehova Bog, Stvoritelj zemlje, obećava da hoće. Biblija pokazuje da je on uspostavio vladavinu koja će uskoro vladati nad čitavom zemljom i rešiti sve njene probleme. Ta vladavina se „neće nikad uništiti“ (Danilo 2:44). Štaviše, ona će upravljati pravilnim korišćenjem ekosistema na zemlji, dok će njeni stanovnici učiti o svom Stvoritelju, koga Biblija naziva imenom Jehova (Isaija 54:13). Svi ljudi koji će tada živeti visoko će ceniti zemlju, uključujući i njene šume.

[Izvori slika na 26. strani]

Ricardo Beliel / SocialPhotos

© Michael Harvey/Panos Pictures