Biljke — dragocen izvor lekova

Stručnjaci procenjuju da se četvrtina svih savremenih farmaceutskih proizvoda koje ljudi koriste bazira — u celini ili delimično — na supstancama koje su sastavni deo biljaka. Ovu činjenicu često navode oni koji promovišu razne lekove na biljnoj bazi.

Veći deo ispitivanja lekovitog bilja vrši se u cilju izdvajanja aktivnih supstanci, supstanci koje imaju lekovito dejstvo. Najistaknutiji primer takve supstance jeste aspirin, koji se dobija iz salicina, sastojka kore bele vrbe.

Kada se izdvoje, aktivne supstance koje biljka sadrži mogu se davati u odgovarajućim ali i preciznijim dozama. Jedno stručno delo navodi: „Da bi aspirin iz kore bele vrbe imao korisno dejstvo ili da bi aktivni sastojci crvenog naprstka (Digitalis purpurea) u potpunosti blagotvorno delovali, mnogo je jednostavnije uzimati pilule nego prirodne supstance.“

S druge strane, izdvajanje aktivnih supstanci iz lekovitog bilja može imati i nedostatke. Primera radi, mogu se izgubiti hranljiva, ali i moguća lekovita svojstva nekih supstanci koje bilje sadrži. Štaviše, neki mikroorganizmi koji izazivaju bolest postali su otporni na lekove.

Na primeru kinina, supstance koja se dobija iz kore kininovog drveta, mogu se videti nedostaci izdvajanja aktivnih supstanci iz lekovitog bilja. Iako kinin ubija ogroman broj parazita koji izazivaju malariju, oni koji prežive jako se umnože. Jedno stručno delo objašnjava: „Takva otpornost postala je glavna briga u medicini.“

[Slike na 15. strani]

Aspirin se dobija iz bele vrbe

[Izvor]

USDA-NRCS PLANTS Database/Herman, D.E. et al. 1996. North Dakota tree handbook

[Slike na 15. strani]

Kininovo drvo, iz kog se dobija kinin

[Izvor]

Courtesy of Satoru Yoshimoto