„Hotel s hiljadu zvezdica“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FRANCUSKE

IMA mnogo onih koji bi poput mene noćenje u nekom hotelu sa četiri zvezdice rado menjali za jedno veče u pustinji i priliku da zadivljeni gledaju u zvezdano nebo. Tako sam se osećao nakon putovanja na veličanstveni jug Tunisa u Severnoj Africi. Tamo sam uživao u čarima takozvanog hotela s hiljadu zvezdica — šatora jednog nomadskog pastira u pustinji.

Milioni ljudi su tokom istorije, od azijskih stepa, preko Sahare, pa sve do Severne Amerike, živeli u takvim ’hotelima s hiljadu zvezdica‘. Iako su tokom poslednjeg veka brojna plemena bila prinuđena da prestanu da žive u šatorima, pustinjama i dalje tumaraju hiljade nomada. Zahvaljujući njihovoj dobro poznatoj gostoljubivosti dan proveden s njima je nezaboravan doživljaj.

„Kuće od dlake“

Da bismo posetili jedan nomadski logor, ili duar kako se naziva u Severnoj Africi, moj vodič i ja se vozimo kroz pustinju u jednom starom lendroveru. Nakon što pitamo neke pastire za pravac, konačno u daljini ugledamo konture nekoliko šatora tamnobraon boje. Dok izlazimo iz automobila, zaista smo zadivljeni velikom tišinom koja vlada u pustinji. Beduini kažu da ta tišina bistri um. Naš domaćin nas srdačno dočekuje i poziva u svoj šator, koji je dugačak oko 12 metara, širok oko 5 metara i visok oko 2 metra. Ulazimo u deo šatora koji je namenjen za muškarce i goste i sedamo na predivne prostirke. Drugi  deo šatora, koji je zavesom sakriven od pogleda gostiju, rezervisan je za porodicu i za pripremanje hrane. Dok razgovaramo, naša ljubazna domaćica nam donosi tradicionalni čaj od nane, dok ćerke u kuhinjskom delu šatora mese testo za kolače. Ovi ukusni kolači od brašna peku se u jednoj zemljanoj posudi na ognjištu.

U toku razgovora, pitam domaćina kako su napravljeni krov i zidovi šatora. On vrlo rado objašnjava da pojedini delovi materijala nisu načinjeni od jednog komada tkanine, već od nekoliko traka koje su dugačke oko 15 metara, široke oko 50 centimetara i koje su zašivene jedna za drugu. Veći šatori se sastoje od 12 ili 13 takvih traka. Kako se one prave?

U sunčano popodne, vidim jednu od ćerki mog domaćina kako sedi na pesku ispred šatora s vretenom u ruci i vešto ispreda debeli konac od životinjske dlake. Od tog konca se potom na jednom položenom razboju tkaju dugački komadi platna. Vazduh dobro struji kroz platno čije tkanje nije gusto. Međutim, kada ih natopi kiša, vlakna se rašire i tkanje postaje gušće, a platno vodootporno. Bez sumnje, arapsko ime za šator, bejt eš-šaar, što znači „kuća od dlake“, potpuno je odgovarajuće.

Održavanje šatora

Koliki je vek trajanja šatora? Nomadi mnogo vode računa o svom pustinjskom domu. Moj domaćin kaže da žene u njegovom domaćinstvu istkaju najmanje jedan komad šatorskog platna godišnje. Obično se svake godine zameni onaj komad platna koji je najviše pohaban. Otuda će i deo šatora koji se sastoji od osam komada platna biti potpuno obnovljen za isto toliko godina. Na nekim mestima, platna se ne zašivaju već se okreću tako da se unutrašnja strana koja je bolje očuvana obrne spolja.

Kakav oslonac ima šator? Središnji deo šatora podupiru četiri motke od kajsijinog drveta, iako se ponekad koristi i neko drugo drvo. Dve centralne motke su visoke oko 2,5 metara. Po jedan kraj od obe motke zaboden je u zemlju, dok je drugi kraj i jedne i druge čvrsto spojen sa ukrašenim vodoravnim nosačem šatora načinjenim od tvrdog drveta i dugačkim oko pola metra. Taj nosač je blago savijen, tako da vrh šatora izgleda kao kamilina grba. Strane šatora i njegov zadnji deo podupire nekoliko manjih motki. Zatim izlazimo napolje da bismo videli kako je šator zategnut. Za pričvršćivanje šatora za zemlju koriste se užad koja su napravljena od kozje dlake.

Iza šatora, debela ograda od suvog žbunja pruža zaštitu od divljih životinja. Nedaleko od šatora, privezano je magare koje pripada porodici. Malo dalje, u jednom kružno ograđenom prostoru nalazi se stado ovaca i koza, o kom pažljivo brinu ćerke našeg domaćina.

Jednostavan život

Kolač je gotov i kada se umoči u mirišljavo maslinovo ulje, predstavlja pravu poslasticu. Gledam oko sebe i zadivljen sam jednostavnošću nomadskog načina života. Od nameštaja, tu je samo jedan drveni ormar, a tu su i neke pletene torbe, prostirke i ćebad. Ćerke mog domaćina ponosno mi pokazuju svoju jednostavnu opremu za češljanje i predenje vune. Sve u svemu, oni imaju malo stvari. To me podseća na mudru izreku pesnika i pastira Davida, koji je neko vreme živeo u šatorima: ’Čovek sabira [„zgrće stvari“, NW], i ne zna ko će pokupiti‘ (Psalam 39:7).

Mnogi nomadi — verovatno pod nadahnućem svog okruženja — u isto vreme su i pesnici i vole da učestvuju u poetskim takmičenjima. Takođe mnogo uživaju u pričama i poslovicama. Zato im navodim neke poslovice iz Svetog pisma koje su pune savršene mudrosti ’Onog koji nebesa kao tanko platno razastire i kao šator sebi za stan razapinje‘ (Isaija 40:22). Vreme je da se oprostim od svojih domaćina. Toplo im zahvaljujem na gostoprimstvu i pitam se kada ću sledeći put imati priliku da boravim u jednom od ovih divnih ’hotela s hiljadu zvezdica‘.

[Slika na 26. strani]

Kolači od brašna se peku na ognjištu

[Izvori slika na 26. strani]

Musée du Sahara à Douz, avec l’aimable autorisation de l’Agence de mise en valeur du patrimoine et de promotion culturelle de Tunisie; kamile: ZEFA/ROBERTSTOCK.COM