Mladi pitaju. . .

Kako da nađem više vremena za domaće zadatke?

„Idem u završnu godinu srednje škole, i osećam ogroman pritisak... Treba da pripremim mnoštvo referata i drugih zadataka. To je ozbiljan problem, jer nemam vremena da ih sve uradim“ (jedna 18-godišnjakinja).

DA LI osećaš da si zatrpan gomilom domaćih zadataka koje moraš da uradiš svako popodne? Ako je to slučaj, onda nisi jedini. „Škole širom zemlje teže ka tome da povećaju standarde — kako bi njihovi učenici postizali što bolje rezultate na testovima — i zato povećavaju broj domaćih zadataka“, navodi se u jednom novinskom izveštaju iz Sjedinjenih Država. „U nekim delovima zemlje, srednjoškolci kažu da svake večeri provode više od tri sata radeći domaće zadatke. Jedno istraživanje Univerziteta u Mičigenu, pokazuje da učenici danas imaju i do tri puta više domaćih zadataka nego što je to bio slučaj pre 20 godina.“

Nisu samo đaci u Sjedinjenim Državama opterećeni obimnim domaćim zadacima. Na primer, dok nekih 30 posto 13-godišnjaka u toj zemlji kaže da im je potrebno više od dva sata dnevno za domaće zadatke, u Tajvanu i Koreji ta brojka je 40, a u Francuskoj preko 50 procenata. „Ponekad sam zaista pod stresom kad mi se nagomila gradivo“, žali se Keti, studentkinja iz SAD. Slično osećaju i Merilin i Belinda, koje pohađaju školu u Marseju, u Francuskoj. „Često provedemo više od dva sata uveče radeći domaće zadatke“, kaže Merilin. „Kad imate i druge obaveze, teško je naći vreme.“

Kako naći vreme?

Zar ne bi bilo divno kad bi jednostavno mogao da produžiš dan za nekoliko sati kako bi završio domaći i ostale poslove koji te čekaju? U stvari, na neki način to možeš postići ako primeniš biblijsko načelo koje se nalazi u Efešanima 5:15, 16: „Zato dobro pazite da ne hodite kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući sebi povoljno vreme.“ Iako biblijski pisac nije imao na umu domaće zadatke kada je zabeležio ove reči, isto načelo se može primeniti na svakodnevni život. Kada kupuješ nešto, moraš se odreći nečega u zamenu za to. Suština ovog saveta je sledeća — da bi imao dovoljno vremena za učenje, moraš se odreći nečega. Ali, čega?

„Napravi spisak najvažnijih stvari“, predlaže devojka po imenu Džilijan. Drugim rečima, odredi prioritete. Na vrhu liste treba da budu hrišćanski sastanci i duhovne stvari. Nemoj zaboraviti dužnosti u porodici, kućne poslove i, naravno, domaće zadatke.

Kao sledeće, pokušaj da oko nedelju dana vodiš dnevnik o tome kako zaista provodiš vreme. Možda će te iznenaditi ono  što otkriješ. Koliko vremena provodiš gledajući TV? Surfujući po Internetu? U bioskopu? Telefonirajući? Posećujući prijatelje? Zatim uporedi svoj dnevnik s listom prioriteta. Možda je dovoljno da analiziraš svoje navike gledanja TV-a, telefoniranja ili surfovanja po Internetu da bi otkrio odakle možeš ’iskupiti‘ prilično vremena!

Najvažnije stvari imaju prednost

To ne znači da se moraš sasvim odreći TV-a ili se potpuno izolovati od drugih. Možda samo treba da se pridržavaš pravila: „Najvažnije stvari imaju prednost.“ Jedan biblijski citat koji možeš primeniti glasi: ’Uverite se šta su važnije stvari‘ (Filipljanima 1:10). Na primer, pošto je tvoje školovanje važno, možeš čvrsto odlučiti da ne uključuješ TV dok ne završiš kućne poslove, pripremu za hrišćanske sastanke i dok ne uradiš domaće zadatke. Mora se priznati da je teško propustiti omiljenu TV emisiju. Ali, iskreno govoreći, koliko puta si hteo da odgledaš samo tvoju omiljenu emisiju, a ostao si celo veče ispred TV-a i nisi uradio ništa drugo?

S druge strane, hrišćanski sastanci treba da ti budu zaista važni. Na primer, ako znaš da ćeš uskoro imati važan kontrolni ili domaći zadatak, bilo bi dobro da se pripremaš dovoljno unapred da ne bi zbog toga propuštao sastanke. Čak bi mogao da porazgovaraš sa svojim nastavnicima i kažeš im koliko bi cenio ako bi te unapred obavestili o domaćim zadacima koje možda treba da radiš istog dana kad imaš sastanak. Možda će ti neki od njih izaći u susret.

Još jedno korisno načelo nalazi se u biblijskom izveštaju o Isusovoj prijateljici Marti. Ona je bila veoma marljiva osoba, ali nije ispravno postavila prioritete. Jednom prilikom, bila je preopterećena jer se trudila da pripremi poseban obrok za Isusa dok je njena sestra Marija slušala Isusa i nije joj pomagala. Kad se Marta požalila zbog toga, Isus joj je rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogih stvari. A malo toga je potrebno, ili samo jedno. A Marija je izabrala bolji deo, i on joj se neće oduzeti“ (Luka 10:41, 42).

Šta učimo iz ovog izveštaja? Budi jednostavan. Kako bi ovo načelo moglo da se primeni u tvom slučaju? Pa, da li se ’brineš i uznemiravaš oko mnogih stvari‘ — na primer, tako što pokušavaš da uskladiš školske obaveze s nekim honorarnim poslom? Ako radiš, da li je tvojoj porodici zaista potreban novac? Ili jednostavno voliš da imaš više novca kako bi kupio stvari koje želiš ali koje ti nisu zaista potrebne?

Na primer, u nekim zemljama mladi čeznu za tim da imaju vlastiti automobil. Karen Tarner, koja radi kao savetnik u srednjoj školi, objašnjava da su „mladi danas pod ogromnim pritiskom da imaju ili zarade novac jer je održavanje kola skupo“. Međutim, ona zaključuje: „Veoma je teško kada pokušavate da udovoljite mnogim stvarima, kao što su vannastavne aktivnosti, posao i obimne školske obaveze. Onda se učenik oseća preopterećeno.“ Zašto bi nosio preveliki teret ako ne moraš? Ako zbog toga nemaš vremena za učenje, možda bi mogao da radiš kraće ili čak da napustiš posao.

’Iskupljuj‘ vreme u školi

Osim što pokušavaš da dobiješ više vremena prilagođavajući svoje aktivnosti kad nisi u školi, razmisli o tome kako možeš bolje iskoristiti vreme koje provodiš u njoj. Hose objašnjava kako se trudi da nauči što više dok je na časovima. On kaže: „Tada imam priliku da zamolim nastavnika da mi objasni ono što nisam razumeo.“

Još nešto o čemu bi mogao da razmisliš jeste da se opredeliš za manje fakultativnih predmeta. Takođe bi mogao da se odrekneš nekih vannastavnih aktivnosti u koje si uključen. Ako napraviš neka prilagođavanja na tim područjima, dobićeš više vremena za učenje.

 Efikasnije koristi vreme

Pretpostavimo da si se odrekao nekih stvari i izvršio izmene, tako da sada imaš malo više vremena za domaće zadatke. Koliko ćeš efikasno koristiti to vreme? Ako uspeš da uradiš 50 posto više domaćih zadataka za isto vreme, zar to nije isto kao da imaš 50 posto više vremena? Evo nekih predloga kako možeš biti efikasniji.

✔ Napravi plan. Pre nego što počneš da radiš domaći, razmisli o sledećim pitanjima: Koji predmet najpre treba da učim? Koliko vremena treba da izdvojim za njega? Koja će mi pomoćna sredstva biti potrebna — knjige, sveske, olovke, digitron i slično?

✔ Nađi odgovarajuće mesto za učenje. Idealno mesto bi bilo tamo gde nema ničega što odvraća pažnju. Devojka po imenu Elis kaže: „Ako imaš pisaći sto, koristi ga. Bolje ćeš se koncentrisati dok sediš za stolom, nego ležeći na krevetu.“ Ako nemaš svoju sobu, možda će ti tvoja braća i sestre omogućiti malo mira i tišine dok učiš. Ili možda možeš otići u park ili u biblioteku. Ako imaš svoju sobu, nemoj dozvoliti da te TV ili muzika ometaju dok učiš.

✔ Povremeno napravi pauzu. Ako posle izvesnog vremena primetiš da ti koncentracija opada, kratka pauza će ti pomoći da nastaviš sa učenjem.

✔ Ne odlaži! „Imam naviku da odlažem stvari“, kaže ranije citirana Keti. „Izgleda da jednostavno do poslednjeg trenutka ne mogu sebe da nateram da počnem sa učenjem.“ Izbegni odlaganje tako što ćeš napraviti dobar raspored za učenje kog ćeš se pridržavati.

Domaći zadaci su važni, ali kao što je Isus rekao Marti, ono što je najvažnije — „bolji deo“ — jesu duhovne aktivnosti. Vodi računa o tome da zbog domaćih zadataka ne zapostaviš važne aktivnosti kao što su čitanje Biblije, učestvovanje u službi i prisustvovanje hrišćanskim sastancima. To su stvari koje će zauvek obogatiti tvoj život! (Psalam 1:1, 2; Jevrejima 10:24, 25).

[Slike na 15. strani]

Ako si zaokupljen s previše aktivnosti možda nećeš imati dovoljno vremena za domaće zadatke

[Slika na 15. strani]

Dobra organizacija ti može pomoći da imaš više vremena za učenje