Pogled u svet

Majmunska posla

Neki evolucionisti su izneli pretpostavku da bi ogroman broj majmuna kucajući na ogromnom broju pisaćih mašina uspeo da napiše sabrana Šekspirova dela. Zato su istraživači sa Univerziteta u Plimutu u Engleskoj, grupi od šest majmuna dali jedan kompjuter na mesec dana. „Nisu napisali ni jednu jedinu reč“, izveštava The New York Times. Tih šest majmuna iz zoološkog vrta Pajnton na jugozapadu Engleske „napisali su samo pet strana teksta“, u kome je slovo s bilo najzastupljenije. Na kraju teksta, otkucali su i nekoliko slova j, a, l i m. Majmuni su tastaturu koristili i kao toalet.

 Ugroženi leptir monarh

Planinsko područje Meksika bogato stablima bora i jele u kojima monarh leptiri provode zimu, 13. januara 2002. pogodila je oluja. Temperatura je pala, a vlažno i hladno vreme prouzrokovalo je smrt oko 500 miliona leptira, koji su prekrili zemlju oko drveća do visine od jednog metra. „U toku snažne oluje koja je trajala samo jedan dan, uginulo je između 70 i 80 posto svih leptira monarha koji se u proleće vraćaju u istočni deo Sjedinjenih Država“, navodi međunarodno izdanje novina The Miami Herald. Međutim, na pomolu je nova opasnost. Uprkos tome što je meksička vlada oformila Rezervat za zaštitu biosfere monarh leptira, ilegalno krčenje šuma ugrožava to njihovo stanište. Već je pogođeno oko 44 posto površine rezervata. Iako ova izdržljiva stvorenja prežive migraciju od 4 000 kilometara, samo će vreme dati odgovor na pitanje da li će moći da prežive postepeni gubitak svog zimskog prebivališta.

Muke poljoprivrednika

Prema jednom izveštaju o kom je pisalo u časopisu New Scientist, „zelena revolucija koja je povećala poljoprivrednu proizvodnju u velikom delu sveta sada uzima danak: milioni najsiromašnijih poljoprivrednika na svetu, koji žive u Africi, postali su još siromašniji“. Kako je to moguće? Od kraja 1950-ih, sejano je više vrsta pšenice i pirinča koje daju obilne prinose kako bi se zaustavio nalet gladi koja se predviđala kao posledica rasta svetske populacije. Međutim, uzgajanje tih vrsta dovelo je do proizvodnog viška što je prouzrokovalo pad cena. „Poljoprivrednici koji su sebi mogli priuštiti da poseju te nove vrste, niže cene su nadoknadili povećanim prinosima. Međutim, oni koji to sebi nisu mogli priuštiti, pretrpeli su gubitak“, navodi se u citiranom časopisu. Osim toga, nove vrste pšenice i pirinča ne uspevaju dobro u uslovima koji vladaju u Africi zato što su one dobijene da bi se uzgajale u Aziji i Južnoj Americi.

Oprez! Pospani vozači

„Umor ili pospanost vozača predstavljaju rasprostranjen i ozbiljan problem u našem društvu“, navodi se u jednoj studiji o kojoj izveštava časopis Medical Journal of Australia. Prema istraživačima, „ispitivanjima je utvrđeno da je pospanost vozača uzrok za više od 20% saobraćajnih nesreća“. U citiranom časopisu o navedenoj studiji, dalje se kaže: „Nesreće usled pospanosti u toku vožnje događaju se uglavnom noću kada vozač vozi sam ili kada vozi relativno velikom brzinom u ranim popodnevnim časovima, u vreme popodnevnog odmora. Kao i u slučaju drugih uzroka nesreća koje uključuju motorna vozila, i nesreće koje izazovu pospani vozači češće se dešavaju muškarcima mlađim od 30 godina.“ U opasnosti da zaspe za volanom nalaze se ljudi koji pate od poremećaja poznatog kao zastoj u disanju prilikom spavanja. U citiranom časopisu stoji da navedeni poremećaj pogađa „oko 25% sredovečnih muškaraca“. Ljudi koji imaju zastoj u disanju prilikom spavanja možda nisu svesni koliko im malo treba da zaspe za volanom.

Glečeri koji se tope

U vreme kada je nivo vode u rezervoarima širom Pendžaba u Indiji bio nizak zbog kašnjenja monsunskih kiša, nivo vode reke Satledž kod brane Bakra bio je skoro duplo veći u odnosu na prošlu godinu. Zašto? Glavna pritoka reke Satledž prolazi kroz jedno područje u kom ima 89 glečera, kaže se u časopisu Down to Earth. „Kašnjenje monsuna doprinelo je intenzivnijem topljenju glečera. Pošto nema oblaka, sunčeva svetlost koja dopire do glečera mnogo je jača što, zajedno s vrlo visokim temperaturama, izaziva brzo otapanje“, objašnjava stručnjak za glečere Sajed Ikbal Hasnajen sa Univerziteta Džavaharlal Nehru. Stručnjaci smatraju da otapanje može izazvati izlivanje glečerskih jezera. Štaviše, smanjivanje glečera bi značilo da će u budućnosti i zalihe vode takođe biti smanjene, što bi se negativno odrazilo na proizvodnju energije i na poljoprivredu.

Želja za privlačnim izgledom

U australijskoj državi Novi Južni Vels, „svake godine otkrije se 2850 novih slučajeva raka kože, a 340 ljudi umre od njega“, izveštavaju novine The Sydney Morning Herald. Istraživanje koje je sprovela organizacija Victorian Cancer Council otkriva da se, u želji da izgleda privlačno, svaki četvrti Australijanac redovno sunča — što je porast od 10 posto za tri godine. Članak u citiranim novinama nastavlja: „Zabrinjava otkriće istraživača da se više od 60 posto tinejdžera namerno izlaže suncu radi preplanulog tena, dok trećina onih koji se sunčaju kažu da to prija njihovom zdravlju.“ Prošlogodišnja prodaja nekih losiona za sunčanje u supermarketima porasla je za 18 posto, dok se to ne može reći i za prodaju krema za zaštitu od ultravioletnih sunčevih zraka. Dr Robin Marks sa Australazijskog dermatološkog fakulteta primećuje da neki ljudi veruju da postepeno dobijanje preplanule boje nije opasno. Međutim, „stručnjaci za rak kože kažu da je velika zabluda verovanje da je sunčanje, uključujući i postepeno izlaganje suncu bez opekotina, neškodljivo“, navodi se u citiranim novinama. Dr Marks upozorava: „Preplanuli ten je kao žulj — on pokazuje da nešto nije u redu.“

Japanski jezik u krizi

Strane reči su preplavile Japan, što posebno kod starijih Japanaca izaziva zbunjenost u pogledu maternjeg jezika, izveštavaju novine The Japan Times. Strani izrazi, uglavnom engleske reči, sada čine 10 posto odrednica u nekim rečnicima. „[Japanski jezik] postaje nerazumljiv“, žali se jedna 60-godišnja žena. „Ponekad mi se čini da mi treba prevodilac da bih razumela svoj rođeni jezik.“ Mladi, političari, sredstva informisanja i ličnosti iz sporta, mode i industrije visokotehnoloških proizvoda gorljivo usvajaju strane reči, koje „ljudima pružaju utisak da su u trendu i da su prefinjeni“. Međutim, te nove reči su napisane na katakani, pismu koje se prvenstveno koristilo za pisanje stranih reči. Zato će to „po svoj prilici još dugo ostati ’strane reči‘“, kaže se u citiranim novinama. Kako izveštava The New York Times, neki Japanci se „ljute pri pomisli da se cele rečenice na savremenom japanskom jeziku, izuzev nekih japanskih glagola ili rečca, mogu formirati samo pomoću reči koje vuku poreklo iz engleskog jezika“. Jedna od posledica po društvo jeste sve veći jaz u komunikaciji u nekim porodicama.