Gledište Biblije

Da li krvna grupa određuje vašu ličnost?

U NEKIM zemljama je popularno da se ličnost osobe procenjuje na osnovu njene krvne grupe. Na primer, u Japanu nije ništa neobično da se razgovor započne pitanjem: „Koja je vaša krvna grupa?“ Zagovornici ove ideje tvrde da su ljudi čija je krvna grupa A smireni, odgovorni i podozrivi, dok za osobe s krvnom grupom B smatraju da su iskrene, velikodušne, ćudljive naravi, naivne i tako dalje. Takođe se tvrdi da se osobe teško — ili pak lako — slažu s nekim ko ima drugu krvnu grupu.

Na temelju ovog shvatanja, neki smatraju da krvna grupa igra važnu ulogu u grupisanju učenika u školama, izboru direktora u kompanijama ili čak pri izboru bračnog druga. Postoji li bilo kakav dokaz da krvna grupa određuje našu ličnost? Da li se o ovoj stvari govori u Bibliji?

Šta je krvna grupa?

The World Book Multimedia Encyclopedia objašnjava: „Membrana crvenih krvnih zrnaca sadrži proteine koji se nazivaju antigeni. Identifikovano je više od 300 antigena crvenih krvnih zrnaca.“ Dok neki ljudi imaju određene antigene, drugi ih nemaju. Osim toga, neki antigeni ne mogu da postoje istovremeno. Otuda, kao što navodi jedna enciklopedija, „naučnici ljudsku krv svrstavaju u različite grupe na temelju toga da li u njoj postoje određeni antigeni“.

Najšire prihvaćen sistem podele krvi na grupe jeste ABO sistem. Po njemu se ljudska krv svrstava u četiri grupe — A, B, AB i O. Pored njega, široko je prihvaćen i Rezus sistem (Rh sistem). Zapravo, postoji oko 20 poznatih sistema za određivanje krvnih grupa. Na osnovu ovih činjenica  može se zaključiti da je krv vrlo složena. Encyclopædia Britannica navodi: „Zbog velikog broja različitih antigena crvenih krvnih zrnaca, praktično je nemoguće da se kod dve osobe, osim kod identičnih blizanaca, nađu iste supstance koje određuju krvnu grupu.“

To ukazuje da, precizno govoreći, svaki čovek ima jedinstvenu „krvnu grupu“. Zato je neosnovano tvrditi da ljudi sa određenom krvnom grupom imaju iste karakterne crte. Našu ličnost očigledno određuje više činilaca.

Šta određuje našu ličnost?

„Pod pojmom ličnost podrazumevaju se odlike nečijeg ponašanja, kako nasleđene tako i stečene, po kojima se svaki čovek razlikuje“, objašnjava Encyclopædia Britannica. Da, pored nasleđa, na razvoj nečije ličnosti utiču i drugi činioci kao što su porodično okruženje, obrazovanje, društvo i iskustva, kako loša tako i ona dobra. Stoga, našu ličnost ne određuje samo genetski sklop. Čak i identični blizanci, koji imaju isti genetski sklop, često se razlikuju kao ličnosti.

Još jedna važna činjenica jeste ta da se nečiji karakter svesno ili nesvesno može promeniti. Apostol Pavle je istakao da hrišćanska učenja snažno utiču na ljude i menjaju ih. On je napisao: „Svucite staru ličnost s njenim postupcima, i obucite novu ličnost, koja se obnavlja putem tačnog spoznanja po slici Onoga koji ju je stvorio“ (Kološanima 3:9, 10). Hrišćani su svesni da su grešni i da su nasledili grešne sklonosti. Da bi bili prihvatljivi Bogu, moraju promeniti svoju ličnost.

Zahvaljujući čemu to mogu učiniti? Zahvaljujući snazi Božje reči, to jest Njegove poruke. Pavle je o snažnom uticaju Božje reči, Biblije, napisao: „Božja reč je živa i ima moć i oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca“ (Jevrejima 4:12). Kada se osoba podloži uticaju Božjeg duha i trudi se da se pridržava moralnih merila koja su izložena u Bibliji, njena ličnost se postepeno može promeniti. Hrišćanska ličnost oblikovana na ovaj način obuhvata osobine poput ’samilosne nežne naklonosti, ljubaznosti, poniznosti, blagosti i dugotrpljivosti‘ (Kološanima 3:12).

Potrebna je razumnost

Mora se priznati da ne postoji neko biblijsko načelo koje zabranjuje proučavanje krvnih grupa. Međutim, drugo je ako se traži neka veza između krvnih grupa i našeg ponašanja. Kao i u svim ostalim stvarima, moramo dopustiti da nas vodi Božja Reč (Psalam 119:105). Takođe je važno da budemo razumni (Filipljanima 4:5).

Sigurno bi bilo nerazumno iskoristiti krvnu grupu kao izgovor za propust da ispravimo nedostatke u našoj ličnosti. Bez obzira na genetski sklop, hrišćani moraju nastaviti da svoju ličnost oblikuju tako da ona što je moguće više odražava Jehovine i Isusove osobine (Efešanima 5:1).

Osim toga, hrišćani nastoje da druge gledaju onako kako ih Jehova gleda. „Bog nije pristran“ (Dela apostolska 10:34, 35). Jehova rado prihvata ljude svih vrsta. Zato bi bilo nerazumno i nehrišćanski izbegavati društvo nekih samo zbog njihove krvne grupe. Isto bi se moglo reći i ukoliko bi se neko družio isključivo sa onima koji mu „odgovaraju“ zbog krvne grupe. Biblija nas upozorava: „Ako povlađujete, činite greh“ (Jakov 2:9).

S napretkom nauke i tehnologije dolazi se do mnogih otkrića i teorija u vezi sa ljudskim telom. Sasvim je normalno da nas sve to oduševljava. Pa ipak, dobro je da hrišćani dopuste da na njihovo razmišljanje utiče Biblija, a ne ljudske teorije. U svim aspektima života, hrišćani treba da se ’uvere u sve‘ i da se ’čvrsto drže onoga što je vrsno‘ (1. Solunjanima 5:21).