„Mi cenimo svoju nošnju“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

KADA su Španci prvi put stigli u Meksiko u 16. veku, zatekli su mnoštvo različitih naroda — Asteke, Maje i druge. Da li su ih Evropljani potpuno izbrisali iz postojanja? Nisu, oni još uvek postoje. Oko 12 miliona Meksikanaca vodi poreklo od etničkih grupa iz pretkolumbovskog doba. Mnogi govore jezikom svojih predaka, a takođe se ističu i po svojoj divnoj nošnji.

Oaksaka, država na jugozapadu Meksika i područje s najvećom kulturnom raznolikošću u Mezo-Americi, nalikuje nekoj ogromnoj modnoj reviji. Tamo su nastanjeni Čontali, narod koji živi od poljoprivrede, uzgoja stoke, lova i sakupljanja hrane i ostalog po planinskom području. Bašta svake porodice puna je voća, povrća i cveća. Ljubav koju ovaj narod ima prema prirodi njihove žene ispoljavaju tako što na svojim bluzama vezu figure životinja i cveće u crvenoj i crnoj boji. Devojke svoju nošnju dopunjavaju raznobojnim mašnicama koje stavljaju u kosu.

Na prevlaci Teuantepek, pored Čontala, žive i Huave i Zapoteci, koji se odevaju na sličan način. Ipak, meštani mogu odrediti etničku pripadnost neke žene na osnovu njene nošnje. Zapoteci, koji sebe nazivaju narodom iz oblaka, mogu čak po načinu na koji žena kombinuje delove svoje odeće da odrede iz kog je sela. Činanteci, koji nastanjuju severni deo Oaksake, nose odeću s više detalja. Putem simbola izvezenih na komotnoj haljini bez rukava koju nazivaju vipil, žene ovog naroda otkrivaju istoriju svojih predaka. U svečanim prilikama, one nose prelepo izvezenu odeću koja se na njihovom jeziku zove „veliki stomak“.

 Žene iz naroda Mišteka, koji nastanjuju delove država Oaksaka, Gerero i Puebla, takođe vole da vezu. U jednoj oblasti, žene ukrašavaju svoje bluze od muslina koristeći jednu tehniku zvanu „čik probaj da napraviš“. Baš kao i drugi meksički narodi, i Mišteci koji žive u priobalnim područjima još uvek koriste istu vrstu platna koju su koristili njihovi preci stotinama godina ranije. Način tkanja koji danas koriste može se videti u muzejima na figuricama i crtežima iz vremena pre dolaska Španaca.

Muška odeća drevnih Maja i Asteka bila je posebno ukrašena. Danas se muškarci iz tih starosedelačkih grupa oblače uglavnom kao većina ljudi u Meksiku. Ipak, kod nekih starosedelačkih naroda, na primer kod Huičola, još uvek postoji sklonost prema nekim stilovima odevanja koji datiraju iz predšpanskog doba. Kod njih izvezena odeća, koja je simbol društvenog statusa, ima tako komplikovane šare i detalje da je potrebno izdvojiti vreme kako bi se svi ti detalji proanalizirali i razumeli.

Najbolje očuvana odeća iz predšpanskog doba može se naći kod Nahuatl naroda u opštini Kuecalan, u državi Puebla, gde žene nose raskošne ukrase na glavi načinjene od konca upletenog u kosu (fotografija na 26. strani) i kečkemitl, jednostavnu ukrasnu maramu. Slični predmeti su opisani i u starim rukopisima.

Planinsko područje države Čiapas nastanjuje pravo šarenilo različitih etničkih grupa, od kojih neke imaju iste korene. Narodi Cocili, Celtali i Tokolabali nose odeću koja je za njih potpuno uobičajena. Međutim, posmatračima ona izgleda veoma neobično.

U tom području mnogi sami prave platno. Kada biste od svoje majke naučili kako da sami napravite platno, zar vam to ne bi pružilo snažno osećanje pripadnosti? U hladnom planinskom području Čiapasa, žene iz naroda Cocila same strižu ovce, a zatim peru, češljaju, predu i boje vunu prirodnim bojama pre tkanja platna na tradicionalnom ručnom razboju. „U početku je bilo teško, međutim, bila sam presrećna kada sam sašila svoju prvu vunenu nagvu [suknju] i ukrasila vezom prvu pamučnu bluzu“, diči se Petrona, devojčica iz opštine Čamula. „Sebi sam takođe sašila i pojas“, kaže ona. Nakon što smo saznali koliko se u to ulaže truda, shvatamo zašto kaže: „Mi cenimo svoju nošnju.“

U najtradicionalnijim oblastima poluostrva Jukatan, žene Maja kao uobičajenu odeću nose ipil, komotnu belu haljinu izvezenu raznobojnim šarama, uz koju često ide čipkana podsuknja. U posebnim prilikama, žene i mlade devojke — kako sa sela tako i iz grada — ponosno nose terno, što je verzija ipila s više detalja.

Za turiste ova tipična meksička odeća može biti vrlo skupa. Pa ipak, iako je većina starosedelaca siromašna, oni mogu nositi tu skupocenu odeću zato što je sami brižljivo prave.

Hrišćanski sastanci 219 skupština Jehovinih svedoka na jezicima starosedelaca Meksika mogu biti pravi praznik za oči. Sastanci su prilike u kojima prisutni mogu da nose svoju svečanu odeću — prelepo nasleđe od svojih predaka!

 [Mapa na 26. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

JUKATAN

PUEBLA

OAKSAKA

ČIAPAS

[Slika na 26. strani]

Čipkana podsuknja, Maje

[Slika na 26. strani]

Vez, Zapoteci

[Slika na 26. strani]

Zapoteci, Oaksaka

[Slika na 26. strani]

Maje, Jukatan

[Slika na 26. strani]

Nahuatli, Puebla

[Slika na 26. strani]

Cocili, Čiapas