Pogled u svet

Sedokosi kriminalci

„Da bi se izašlo na kraj s naglim porastom broja penzionera koji se okreću kriminalu, u Britaniji je otvoreno prvo zatvorsko krilo koje je posebno prilagođeno starijim zatvorenicima“, izveštava londonski The Sunday Times. Ovaj poseban deo koji se nalazi u okviru zatvora u Portsmutu, ima sistem s pokretnim sedištima za kretanje između spratova, posebno prilagođenu opremu za vežbanje i osoblje koje je obučeno da pruži medicinsku pomoć. Istraživanje pokazuje da je više od 100 000 penzionera „počelo — ili je razmišljalo o tome da počne — da se bavi kriminalom“, kako bi pored socijalne pomoći ili penzije imali još neki izvor prihoda. Neki od njih preprodaju drogu, kradu po radnjama, krijumčare cigarete i alkohol u Britaniju i čak pljačkaju banke. Godine 1990. zatvoreno je 355 penzionera, dok je 2000. taj broj iznosio 1 138. Mnogi od njih ranije nisu bili osuđivani, ali „sada su pod ogromnim pritiskom da održe životni standard“, kaže kriminolog Bil Tapman. „Oni nisu među najsiromašnijim penzionerima već pripadaju srednjoj klasi. To su ljudi koji su čitavog života marljivo radili i bili zakonu poslušni članovi društva.“

Kako mame foke i njihovi mladunci pronalaze jedni druge

Kad se mame foke vrate kući nakon što su više nedelja provele hraneći se na otvorenom moru, one i njihovi mladunci moraju pronaći jedni druge u bučnom mnoštvu stotina odraslih foka i mladunaca. Kako uspevaju u tome? Prema kanadskim novinama The Vancouver Sun, „mladunci za samo dva dana nakon rođenja nauče da prepoznaju majčin glas, a majke brzo zapamte zov svog mladunčeta“. Jedno istraživanje, sprovedeno na ostrvu Amsterdam u Indijskom okeanu, pokazalo je da „majka i mladunče foke mogu da pronađu jedno drugo za samo sedam minuta nakon što se majka vrati sa svog prvog putovanja na more“, piše Sun. „Majka će nahraniti samo svoje mladunče, dok prema ostalima može da bude veoma agresivna“, kaže dr Izabel Šarje koja je obavila ovo istraživanje, „zato je za mladunče veoma važno da prepozna svoju majku“.

Mandarinski kineski i mozak

Psiholog dr Sofi Skot i njeni saradnici iz Londona i Oksforda nedavno su putem skeniranja pokušali da utvrde koji nam delovi mozga pomažu da razumemo govor. Istraživači su otkrili da se kod onih koji govore engleski, kada čuju taj jezik, aktiviraju levi slepoočni režnjevi. Međutim, „kada oni koji govore mandarinski kineski čuju svoj maternji jezik, kod njih se i u levom i u desnom slepoočnom režnju javlja izuzetno snažna aktivnost“, izveštava se u novinama The Guardian. Zašto? „Funkcija levog slepoočnog režnja povezana je sa spajanjem glasova u reči, a desnog sa obradom melodičnosti i intonacije“, objašnjava se u tim novinama. „U mandarinskom kineskom, različita intonacija prenosi drugačije značenje: na primer, slog ’ma‘, može značiti majka, ukor, konj ili uže“, što zavisi od tona glasa. Dr Skot komentariše: „Smatramo da se kod onih koji govore mandarinski kineski, desni slepoočni režanj koristi za dešifrovanje intonacije i melodičnosti čime izgovorene reči dobijaju ispravno značenje.“

Nastavlja se nadmetanje u izgradnji najviše zgrade na svetu

„Širom sveta, urbanisti se ponovo nadmeću ko će izgraditi najvišu zgradu na svetu“, piše The Wall Street Journal. Trenutno se u Tajpeju na Tajvanu gradi neboder koji bi trebalo da dostigne visinu od 508 metara, što znači da će biti oko 90 metara viši od kula bliznakinja koje su se nalazile u Njujorku. U međuvremenu, u kineskom gradu Šangaju u toku je izgradnja 492 metra visokog Svetskog finansijskog centra. Šangajski zvaničnici tvrde da će ova zgrada zapravo biti viša od one na Tajvanu, čijoj visini doprinosi 50 metara visoka televizijska antena. Nadalje, u Seulu, u Južnoj Koreji, planira se izgradnja međunarodnog poslovnog centra koji će biti visok 540 metara. Radi prestiža, neki su predložili da se u Njujorku izgradi najviša zgrada na svetu koja bi zamenila one koje su srušene u terorističkim napadima 11. septembra. „Posle napada koji su se desili 2001. malo ljudi je moglo pretpostaviti da će se nadmetanje u izgradnji najviše zgrade tako brzo nastaviti“, piše Journal.

Mladi podložni napadima besa u opasnosti od srčanih oboljenja

„Istraživači su ustanovili da kod dece i tinejdžera  koji su izrazito neprijateljski raspoloženi prema drugima postoji skoro tri puta veća verovatnoća da će se razviti metabolički sindrom— opasan predznak srčanih oboljenja — nego kod njihovih drugova koji imaju mirniju narav“, izveštavaju montrealske novine The Gazette. Američki i finski istraživači koji su ispitivali intenzitet neprijateljskih osećanja kod 134 tinejdžera i dece ustanovili su da su oni koji u većoj meri ispoljavaju bes izloženi 22 posto većem riziku da dobiju srčano oboljenje nego mladi koji nisu toliko ljutiti. „Pogrešno je verovati da ljudi odjednom dobiju srčano oboljenje kada napune 50 godina“, kaže dr Kristen Salomon, koja je učestvovala u ovom istraživanju. „Kardiovaskularna oboljenja počinju da se razvijaju mnogo ranije.“

Najstarija ptica u Britaniji?

„Uprkos starosti od 52 godine i ukupnoj razdaljini od 8 miliona kilometara koju je preletela, najstarija poznata ptica u Britaniji još uvek se dobro drži“, izveštavaju londonske novine The Times. Ptica o kojoj je reč, crnokljuni zovoj, „prvi put je prstenovana u maju 1957, kada je imala oko šest godina“. Ponovo je uhvaćena 1961, 1978, i 2002. godine, nakon čega su ornitolozi mislili da je više neće videti. Ali opet se pojavila početkom 2003, blizu obale Severnog Velsa. Britanski zavod za ornitologiju procenjuje da je ova mala crno-bela ptica letela najmanje 800 000 kilometara do Južne Amerike i nazad tokom migracije. Kada se tome doda 1 000 kilometara stalnih letova u potrazi za hranom, naučnici zaključuju da je preletela više od 8 miliona kilometara. Grejam Eplton, koji radi u Centru za posmatranje ptica na ostrvu Bardzi u Severnom Velsu, kaže: „Ova stara ptica dobila je četvrti prsten, što je svojevrstan rekord. Njeni drugi prstenovi već su istrošeni.“

Sve manje TV programa za decu u Španiji

„U poslepodnevnim televizijskim terminima nema više emisija za decu“, izveštavaju španske novine El PPaís. Manuel Sereiho, predstavnik Španske državne televizije, objašnjava da „deca nisu dovoljno pouzdana publika, pa se finansijski ne isplati emitovati poseban program za njih tokom poslepodneva“. Međutim, ovakva situacija brine stručnjake kao što je Lola Abeljo, direktor Španskog udruženja roditelja školske dece, koja zapaža: „Deca gledaju sve što se prikazuje.“ U izveštaju se navodi da svako treće dete u Španiji ima televizor u svojoj sobi, tako da mladi između 4 i 12 godina više ne pričaju o likovima iz crtanih filmova, već o pop zvezdama i popularnim emisijama za odrasle. Gospođa Abeljo kaže: „To je tužno, jer gube svoje detinjstvo. Deca prerano počinju da gledaju program namenjen odraslima.“