Prepoznati ozbiljne poremećaje spavanja

PONEKAD simptomi mogu ukazivati na neki ozbiljan poremećaj sna. Hronična nesanica, koja traje više od jednog meseca, obično je povezana s mnogim ozbiljnim problemima, uključujući i depresiju. Osim toga, hronična nesanica može biti simptom nekog ozbiljnog fizičkog oboljenja.

Zastoj u disanju prilikom spavanja

Mario je patio od preterane pospanosti tokom dana. Kada je vozio auto, njegova supruga je morala pažljivo da ga posmatra, pošto se dešavalo da na momenat izgubi svest, čega se obično nije sećao. Svake noći je glasno i neujednačeno hrkao, a  ponekad se budio uz nagle trzaje, boreći se da dođe do vazduha. a

Mario je imao tipične simptome apnee spavanja, to jest zastoja u disanju prilikom spavanja. Zastoj u disanju može trajati od deset sekundi do dva ili tri minuta. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično se vrpolje u krevetu pokušavajući da dođu do vazduha i zatim ponovo zaspe, što se ponavlja stotinama puta tokom noći. Postoje tri oblika apnee spavanja.

Centralna apnea spavanja nastaje kada deo mozga koji kontroliše disajne puteve ponekad na momente prestane da upravlja disanjem. Kod opstrukcione apnee spavanja, disajni putevi u zadnjem delu grkljana zapravo se zatvaraju i blokiraju protok vazduha. Kombinovana apnea je spoj prethodne dve i ona se najčešće javlja. Osobe koje imaju bilo koji vid ovog poremećaja mogu se osećati gotovo isto kao i neko ko noću uopšte ne spava!

Osim toga, ovim osobama život može biti u opasnosti jer mogu izgubiti svest dok rade ili voze auto. Mogu patiti od povišenog krvnog pritiska, imati uvećano srce i biti u većoj opasnosti da dožive moždani ili srčani udar. Doktor Vilijam Dement sa Univerziteta Stanford procenjuje da svake godine 38 000 Amerikanaca umre od posledica koje apnea spavanja ima na kardiovaskularni sistem.

Premda se ovaj poremećaj najčešće javlja kod gojaznih ljudi koji imaju iznad 40 godina, on može da se javi u bilo kom uzrastu, pa čak i kod male dece. Postoji nekoliko načina lečenja, i najbolje je da ono bude pod nadzorom specijaliste za poremećaje sna. Što se tiče opstrukcione apnee spavanja, najefikasnije lečenje bez hirurškog zahvata jeste korišćenje nekog aparata koji omogućava neprekidno podržavanje pritiska vazduha u dušniku. Pacijent spava s maskom na nosu dok regulator pritiska (koju podešava lekar) propušta upravo onoliko vazduha koliko je neophodno da bi se sprečio zastoj u disanju. Ukoliko ovo ne pomogne, postoji nekoliko hirurških metoda, u koje spadaju korišćenje lasera i elektromagnetnih radio-talasa da bi se uklonilo suvišno tkivo sa grkljana.

Narkolepsija

Još jedan poremećaj sna koji zahteva medicinsko lečenje jeste narkolepsija — neurološki poremećaj koji izaziva prekomernu pospanost tokom dana. Na primer, Bak, koji je imao ovaj problem, neprestano je bio pospan. On bi iznenada zaspao, čak i za vreme nekog važnog sastanka. Počeo je da drži ključeve u ruci kako bi ga ukoliko zaspi probudio zvuk udarca ključeva o pod. Zatim se kod njega razvila katapleksija usled koje su mu svaki put kada bi bio uzrujan klecala kolena i na kraju bi se srušio. Onda bi se pojavili simptomi paralize sna, kao i povremene halucinacije neposredno pre nego što bi utonuo u san.

Narkolepsija se obično javlja između 10. i 30. godine života. Kod osoba koje pate od ovog poremećaja ponekad se razvije takozvano automatsko (nesvesno) ponašanje. One izgledaju kao da se normalno ponašaju, ali nisu svesne proticanja nekog dužeg perioda. Što se tiče ovog poremećaja, tragedija je u tome  što se on često godinama ne otkrije, dok se pri tom obolele osobe tretiraju kao lenje, mentalno usporene ili čudne. Trenutno se ovaj poremećaj smatra neizlečivim, ali uz određene lekove i prilagođavanja u načinu života simptomi se u izvesnoj meri mogu ublažiti. b

Još neki poremećaji spavanja

Dva druga poremećaja koja se ponekad javljaju zajedno, pogađaju ekstremitete i prouzrokuju hroničnu nesanicu. Jedan uključuje periodične nagle pokrete ekstremiteta prilikom kojih se noge, a ponekad i ruke grče i trzaju tokom sna. Osmotrimo Majklov slučaj. Testovi su pokazali da njega svake noći oko 350 puta probude nagli periodični pokreti nogu!

Jedan poseban poremećaj je sindrom nemirnih nogu. c Neprijatan osećaj u mišićima nogu i u kolenima izaziva snažan nagon za pokretanjem nogu, usled čega osoba ne može da zaspi. Premda je ovaj poremećaj ponekad povezan s nedostatkom fizičke aktivnosti ili sa slabom cirkulacijom, u nekim slučajevima je izgleda povezan s konzumiranjem hrane i pića koji sadrže kofein. Takođe je poznato da se taj poremećaj katkad može pogoršati uzimanjem alkohola.

Bruksizam je još jedan poremećaj sna koji karakteriše škrgutanje ili stiskanje zuba u snu. Ukoliko se to stalno dešava, zubi mogu prilično da se istroše. Takođe, može da se javi jako nelagodan osećaj u vilici, usled čega osoba pati od ozbiljne nesanice. Zavisno od stepena izraženosti ovog problema, lečenje obuhvata različite metode, od oralnog hirurškog zahvata pa do nošenja zaštitne proteze tokom noći.

Osmatranje samo ovih nekoliko od mnoštva poremećaja sna pokazuje da može biti opasno ukoliko se oni ignorišu. Bez obzira da li je jednostavno ili složeno, lečenje je često neophodno. Ukoliko vi ili neko od vaših najbližih pati od hronične nesanice ili ima simptome bilo kog ozbiljnog poremećaja sna, bilo bi mudro da što pre zatražite medicinsku pomoć. Čak i ako lečenje ne reši u potpunosti problem, ono može znatno smanjiti rizike koje nosi određeni poremećaj i učiniti da se on lakše podnosi. A u budućnosti, kada se ispune biblijska obećanja, „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“. Sve bolesti će u potpunosti nestati dok Bog bude ’sve činio novo‘ (Isaija 33:24, DK; Otkrivenje 21:3-5)

[Fusnote]

[Slika na 10. strani]

Lečenje poremećaja spavanja treba da bude pod nadzorom lekara

[Slika na 10. strani]

Hrkanje može biti simptom apnee spavanja

[Slika na 11. strani]

Narkolepsija se često pogrešno smatra lenjošću

[Slika na 12. strani]

Aparati koji regulišu pritisak u dušniku mogu ublažiti simptome apnee spavanja