Drvene kuće — eksponati u muzeju pod vedrim nebom

Od dopisnika Probudite se! iz Slovačke

U NEKIM zemljama su istorijat i lepota domova iz prošlih vremena s pažnjom i ljubavlju sačuvani u muzejima na otvorenom. Takvi muzeji predstavljaju zbirke tradicionalnih zdanja sakupljenih na jednom mestu, što današnjim naraštajima pomaže da se upoznaju s načinom života i stvaralaštvom njihovih predaka.

Krenimo u posetu jednom izvanrednom muzeju pod vedrim nebom koji se nalazi u srcu Evrope, u oblasti kojom teče reka Orava, u severnoj Slovačkoj.

Muzej oravskog sela

Muzej na otvorenom u Zuberecu, pruža realan prikaz istorije ovog područja u prirodnoj veličini. Osnovan je 1967. i obuhvata kuće iz 74 okolna sela i poljoprivredna dobra, kao i iz udaljenih, izolovanih naselja. Sva ta seoska zdanja prenesena su na ovo mesto u delovima i pažljivo ponovo sastavljena.

Ovde možemo obići 11 kompletnih domaćinstava, koja predstavljaju domove kako istaknutih tako i običnih stanovnika Orave — predsednika opština, plemića, zemljoradnika, ratara i zanatlija. Pošto su se žitelji ovog kraja vekovima pretežno bavili zemljoradnjom, kao i uzgojem stoke i ovaca, zastupljeno je puno seoskih gazdinstava. U okviru njih nalazili su se senjaci, gumna, štale, pastirske kolibe i torovi, kao i ambari i drvene kućice koje su služile kao ostave. Tu su još i košnice, tradicionalne ručno pravljene alatke, zvonik i drvena crkva, pored koje je čak napravljeno i groblje!

Dok razgledamo unutrašnjost kuća, zapažamo da se tipičan oravski dom sastojao od četiri prostorije — predsoblja, dnevne sobe, kuhinje i male ostave koja se nalazila u zadnjem delu kuće. Neke kuće su imale i podrum popločan kamenom. Građene su od drveta, i često su oko prozora i vrata bile okrečene u belo. Krovovi s vešto izrađenim zabatima pokrivani su šljakom ili daskama. Iako su dnevne sobe ponekad imale zemljani pod, zidovi su bili krečeni u belo ili oblagani fino izrađenim drvenim pločama. Hrana se kuvala na ognjištu u kuhinji, a dim je izlazio kroz dimnjak. Toplota iz kuhinje zagrevala je dnevnu sobu.

Složni u radu i veselju

Način na koji su ove drvene kuće izgrađene pruža vidljivi dokaz o bliskosti koja je postojala među generacijama i unutar zajednice. Domaćinstva i sela bila su organizovana tako da složno sarađuju. Zaista, bez bliske saradnje, ljudi praktično ne bi mogli opstati pod surovim uslovima koji vladaju u ovoj planinskoj oblasti. Porodice i komšije zajedno su vodile krave, ovce i guske na pašnjake, a čitavo selo je učestvovalo u kosidbi i u prevoženju poljoprivrednih proizvoda na pijacu. Zajednica se takođe brinula o pašnjacima i održavanju zemljanih puteva.

Uprkos napornom radu, seoski život je uglavnom bio lep, naročito u vreme žetve. Svi su se radovali kada je stoka davala puno mleka i kada su krave i ovce imale mlade. Tada su brda odjekivala zvucima narodnih pesama koje su pevali skladni glasovi uz pratnju frule, usne harmonike ili harmonike. Zimi su devojke i udate žene zajedno čerupale guske i  njihovim perjem punile jastuke i jorgane. Da bi im vreme brže prolazilo dok rade, muškarci su pričali priče, a na kraju dana su svi zajedno išli na igranku. U nekim mestima u ovoj oblasti, takva tradicija nastavila se do danas.

Kratak osvrt na prošlost

Spretne zanatlije koje su gradile ove lepe drvene kuće koristile su građevinske metode i planove koji su se prenosili s kolena na koleno. Efikasno su koristili materijale koji su bili na raspolaganju. Pored toga, građevine su u prijatnoj harmoniji sa okolinom što svedoči o praktičnoj mudrosti graditelja i o njihovom osećaju za lepo. Očigledno je da su oni, osim znanja, u svoj rad ulagali i mnogo ljubavi.

Čuveni arhitekta Ludvig Mis van der Roe zapazio je: „Svaki udarac sekirom ima posebno značenje i svaki potez dleta prenosi neku misao ili osećanje... Ovde je sačuvano umeće čitavih generacija. Kakav se osećaj za materijal i snaga izražavanja ogledaju u ovim građevinama! Kako su prijatne i lepe za oko! One su poput odjeka pesama iz davnih vremena!“

Dok zastajemo da bismo se divili građevinskom umeću u ovom muzeju pod vedrim nebom, pokušavamo da zamislimo ljude koji su živeli u ovim kućama kako obavljaju svoje svakodnevne poslove. Nadamo se da ćemo uspeti da ponesemo sa sobom bar deo spokojstva ovog mirnog načina života u naš užurbani moderni svet.

[Mapa na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Zuberec

[Slike na 15. strani]

(1) Drvene kuće; (2) unutrašnjost jedne kuće; (3) meštani odeveni u narodne nošnje sviraju i igraju