Ispit vere

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ VELIKE BRITANIJE

R IČMOND je živopisan gradić u engleskoj grofoviji Severni Jorkšir. U njemu se nalazi zamak, izgrađen neposredno nakon normanskog osvajanja 1066. godine, sa čijih se zidina pruža predivan pogled na reku Svej i Nacionalni park doline Jorkšir.

Dokumentarna televizijska emisija Šesnaestorica iz Ričmonda otkrila je jedan važan aspekt savremene istorije ovog zamka — govorila je o sudbini 16 ljudi koji su bili zatvoreni u njemu tokom Prvog svetskog rata jer su zbog prigovora savesti odbili da se priključe vojsci. Šta se desilo s njima?

Regrutacija

Nakon što je Britanija 1914. godine stupila u rat, snažna patriotska osećanja podstakla su oko dva i po miliona ljudi da se priključe njenim oružanim snagama. Međutim, gubici na bojnom polju bili su sve veći i postalo je očigledno da se rat neće završiti tako brzo kao što su političari obećali. Zbog toga „regrutacija više nije bila stvar lične odluke, već su ljudi prisiljavani da se odazovu na nju“, komentariše istoričar Alan Lojd. Tako su, prvi put u britanskoj istoriji, u martu 1916. regrutovani i neoženjeni muškarci.

Da bi se saslušali svi koji su podnosili žalbe, osnovano je dve hiljade sudova, ali je samo neznatan broj onih koji su uložili žalbu na temelju prigovora savesti bio potpuno oslobođen vojne službe. Većini je naređeno da se pridruže neborbenim jedinicama, koje su formirane da bi pružale podršku ratnoj mašineriji. Oni koji su to odbili i dalje su smatrani regrutima i izvođeni su pred vojni sud. Prema njima se grubo postupalo i bili su zatvarani, često u užasnim uslovima i u skučenim prostorijama.

Šesnaestorica iz Ričmonda

Među šesnaestoricom iz Ričmonda nalazilo se i pet Međunarodnih istraživača Biblije, kako su Jehovini svedoci tada bili poznati. Oko 50 godina kasnije, Herbert Senior, koji je postao Istraživač Biblije 1905, kada je imao 15 godina, napisao je: „Zatvorili su nas u ćelije koje su više ličile na tamnice. Verovatno nisu bile korišćene godinama, pošto se na podovima nalazio skoro sedam centimetara debeo sloj prljavštine.“ Nedavno su objavljeni izbledeli i na nekim mestima nečitki grafiti koje su zatvorenici ostavili na okrečenim zidovima svojih ćelija. Oni sadrže imena, poruke i crteže voljenih, kao i izjave vere.

Jedan zatvorenik je jednostavno napisao: „Radije ću umreti zbog toga što se čvrsto držim svojih uverenja, nego zbog toga što ih uopšte nemam.“ Mnoge poruke ukazuju na Isusa Hrista i njegova učenja, tu su i pažljivo nacrtani znakovi s krstom i krunom, koje je IBSA (Međunarodno udruženje istraživača Biblije) tada koristilo. Herbert Senior je spomenuo da je na zidu svoje ćelije nacrtao „Kartu vekova“ iz biblijske publikacije Božanski plan vekova, ali taj crtež nije pronađen. Možda više nije vidljiv poput većine  natpisa na zidovima glavne zatvorske zgrade ili na drugim mestima. Još jedan natpis glasi: ’Klarens Hol, Lids, IBSA. 29. maj 1916. Poslat u Francusku‘.

U Francusku — i nazad!

Gubici na bojnom polju u Francuskoj i Belgiji rasli su alarmantnom brzinom. Britanski ministar odbrane Horejšio Herbert Kičener i general Daglas Hejg, očajnički su pokušavali da sakupe još vojnika, uključujući i oženjene muškarce koji su takođe regrutovani do maja 1916. godine. Da bi izvršili pritisak na javnost, zvaničnici su odlučili da kazne one koji su imali prigovor savesti, kako bi zaplašili druge. Tako su pod oružanom pratnjom i sa okovima na rukama, šesnaestorica iz Ričmonda ilegalno ukrcana u voz i zaobilaznim putem prebačena u Francusku. Časopis Heritage piše da su na obali francuskog grada Bulonja, „ti ljudi vezani za stubove bodljikavom žicom, skoro kao da su razapeti“, i bili su prisiljeni da gledaju streljanje jednog britanskog dezertera. Rečeno im je da ih čeka ista sudbina ako ne budu poslušali naređenja.

Sredinom juna 1916, ti zatvorenici su izvedeni pred 3 000 vojnika da bi im se pročitala smrtna presuda. Međutim, do tada je Kičener umro, a britanski premijer je intervenisao u njihovu korist. Vlastima u Londonu stigla je dopisnica sa šifrovanom porukom, nakon čega je ukinuta presuda vojnog suda. Generalu Hejgu je naloženo da sve smrtne kazne preinači u osude na deset godina zatvora.

U jednom zvaničnom izveštaju navodi se da su po povratku u Britaniju neki od 16 zatvorenika poslati u jedan škotski kamenolom u kom se pod užasnim uslovima vadio granit, što se nazivalo „poslom od državnog značaja“. Drugi, među kojima je bio i Herbert Senior, nisu vraćeni u vojne već u civilne zatvore.

Nasleđe

Zbog toga što su zidovi ćelija veoma trošni, opsežna izložba u okviru ričmondskog zamka, koji je sada pod nadležnošću organizacije English Heritage, uključuje i trodimenzionalnu kompjutersku simulaciju. Korišćenjem specijalnog ekrana posetioci mogu izbliza osmotriti ćelije i grafite u njima, tako da oni ostaju neoštećeni. Studenti koji dolaze u posetu podstiču se da razumeju zašto su ljudi koji su imali prigovor savesti bili spremni da se suoče s kažnjavanjem, zatvaranjem i pretnjom smrću zbog toga što su se čvrsto držali svojih verovanja.

Šesnaestorica iz Ričmonda uspela su da zainteresuju „javnost za pitanje prigovora savesti i postigla su da se takav stav prihvati i poštuje“. Zahvaljujući tome, vlasti su pokazale više razumevanja prema onima koji su tokom Drugog svetskog rata odbili da služe vojsku zbog prigovora savesti.

Godine 2002, deo jednog prijatnog vrta u dvorištu zamka posvećen je šesnaestorici iz Ričmonda, u znak sećanja na njih i divljenja njihovim moralnim uverenjima.

[Slike na stranama 12, 13]

Sleva nadesno: Kula zamka u Ričmondu koja potiče iz 12. veka, s delom u kome su se nalazile zatvorske ćelije

Herbert Senior, jedan od šesnaestorice iz Ričmonda

Jedna od ćelija u kojoj su bila zatvorena šesnaestorica iz Ričmonda

Pozadina: Delovi poruka koje su tokom godina pisane na jednom zatvorskom zidu