Pogled u svet

Sve manje proizvoda u pakovanju

„U eri ogromnih veličina i velikih sportskih višenamenskih vozila, neki proizvodi se zapravo smanjuju“, izveštava časopis Time. „Proizvođači neprimetno smanjuju količinu proizvoda u pakovanjima — od jogurta i sladoleda do deterdženta i pelena — dok cenu često ne usklađuju.“ Ta taktika nije nova, ipak, zbog pogoršanja ekonomskih prilika i pažljivijih i štedljivijih potrošača, mnogi proizvođači sada još više smanjuju količinu proizvoda u pakovanjima kako bi i dalje imali zaradu. Većina potrošača ne primećuje da se težina ili veličina proizvoda smanjila za nekoliko grama ili centimetara, međutim, posledica je da oni troše više novca za manje robe. „Potrošači zapravo ne razmišljaju o tome da svaki put kada nešto kupuju treba da provere neto težinu ili broj komada u pakovanju“, kaže Edgar Dvorski, osnivač Web sajta za pružanje saveta potrošačima. „Kada potrošači ne znaju da su prevareni — to je onda savršena prevara.“

 Sapun spasava život

Prema rečima Val Kertis, koja predaje na Londonskom fakultetu za higijenu i tropsku medicinu, samo pranje ruku sapunom moglo bi spasti milione života godišnje jer bi se time sprečilo dobijanje bolesti koje uzrokuju dijareju. Na Trećem svetskom forumu o vodi, koji je održan u Kjotu, Japan, Kertis je patogene u ljudskom izmetu nazvala ’najvećim neprijateljem po zdravlje ljudskog društva‘, pišu novine The Daily Yomiuri. „U nekim zajednicama“, zapaža se u ovim novinama, „uobičajeno je da žene operu decu nakon velike nužde i da zatim neopranih ruku pripremaju obrok.“ Pranje ruku sapunom i vodom može sprečiti širenje smrtonosnih virusa i bakterija. U zemljama u razvoju, prema rečima Val Kertis, kada je reč o smanjenju rizika od dobijanja bolesti koje uzrokuju dijareju, tri puta bi bilo jeftinije prati ruke sapunom nego poboljšati kvalitet vode.

Alpska staza

U Evropi je 2002. počeo da se koristi jedan niz pešačkih staza pod nazivom Via alpina. „Alpska staza nudi šetačima 5 000 kilometara tradicionalnih staza kroz najlepše predele u Evropi“, kaže se u londonskim novinama The Independent. Staza povezuje osam alpskih zemalja, počev od primorskog grada Trsta, na severnoj obali Italije, pa do drugog primorskog grada, Monte Karla, u Monaku. Lagano se uzdiže kroz planinsko područje do maksimalne visine od 3 000 metara, i ide oko najviših vrhova Alpa. Pažljivo odabrane staze prolaze „blizu najpoznatijih mesta prirodne i kulturne baštine“, navodi Francuska turistička organizacija La Grande Traversée des Alpes. Pretpostavlja se da neće biti mnogo onih koji će prepešačiti celu stazu. Umesto toga, kaže se u citiranim novinama, „možete povesti porodicu; možete pešačiti nekoliko kilometara, a zatim ići kući. Ipak, Via alpina otvara nove horizonte za one koji traže zdrav, miran odmor koji omogućava da se zaborave svakodnevne brige, i koji se može provesti ne tako daleko od kuće.“ Izletnici mogu prenoćiti u nekom od 300 hotela, pansiona ili planinarskih domova duž staze.

Morske vrste nestaju

Prema rečima pomorskih biologa dr Ransoma Majersa sa Univerziteta Dalhauzi u Halifaksu i dr Borisa Vorma sa Instituta za pomorske nauke u Kilu, u Nemačkoj, svetski okeani nisu više neistražene oblasti u kojima žive bezbrojne populacije riba. Oni kažu da jedna po jedna morska vrsta biva istrebljena, što je fenomen za koji je odgovorna napredna satelitska i sonarna tehnologija, koju koriste ribarske flote u pronalaženju ribe. Kako izveštava list iz Toronta The Globe and Mail, „svaka pojedina vrsta velikih riba tako se sistematski lovila u proteklih 50 godina da je 90 posto svake vrste nestalo“. Dr Majers smatra da će gubitak tih riba, kao i onih koje se najviše cene za jelo, poput tune, bakalara, konjskog jezika, marlina i sabljarke, snažno uticati na ekosistem svetskih okeana. Dr Vorm dodaje: „Mešamo se u sistem koji podržava život na našoj planeti, a to nije dobro.“

Malarija sve jače napada Afriku

Od malarije na „afričkom kontinentu dnevno umre 3 000 dece“, pišu francuske novine Le Figaro. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), u Africi godišnje bude više od 300 miliona slučajeva akutne infekcije virusom malarije, što izaziva smrt najmanje jednog miliona ljudi. Godine 2000, Burundi je zahvatio jedan od najtežih napada malarije u istoriji. Za sedam meseci, bila je inficirana polovina tamošnje populacije — oko 3,5 miliona ljudi. Problem je u tome što su paraziti otporni na lekove učinili lečenje kininom neefikasnim. Plašeći se visokih troškova, mnoge afričke zemlje odbijaju da zamene kinin novijim lekovima protiv malarije, dobijenim iz jedne kineske biljke čiji je latinski naziv Artemisia annua. Posledica toga je da „malarija nastavlja da sve jače napada Afriku“, rekao je jedan zvaničnik SZO.

Oživljavanje latinskog jezika

Iako mnogi smatraju da je latinski jezik mrtav, Vatikan se trudi da ga održi živim i savremenim. Zašto? Zato što, iako se u Vatikanu koristi italijanski jezik, zvanični jezik je latinski i još uvek se koristi u papinim enciklikama i drugim dokumentima. Upotreba latinskog jezika znatno je manja od 1970-ih, nakon što je odlučeno da se misa može održavati i na lokalnim jezicima. Tada je papa Pavle VI osnovao Latinsku fondaciju kako bi taj jezik održao živim. Jedan od koraka koji su preduzeti bilo je objavljivanje jednog latinsko-italijanskog rečnika u dva toma koji je rasprodat. Sada je objavljeno novo kombinovano izdanje, po ceni od 102 evra. Ono sadrži oko 15 000 modernizovanih latinskih izraza, kao što je „escariorum lavator“ (mašina za pranje sudova). Novi tom se „očekuje za dve ili tri godine“, kaže The New York Times. Najvećim delom, nove reči će biti vezane za „kompjutere i informatiku“.

Nejasna i nerazumljiva objašnjenja

„Kada su u bolnici, pacijenti zaborave skoro 80 posto onoga što im kaže lekar, a skoro pola onoga što zapamte nije tačno“, izveštavaju novine na Internetu koje se bave naučnom tematikom wissenschaft.de, govoreći o jednom istraživanju koje je sprovedeno u nekoliko zemalja. Prema Roju Keselsu, istraživaču sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, glavni razlog za zaboravnost jesu starost, predubeđenja, stres i nedostatak vizuelnih metoda prilikom objašnjavanja. Da bi pomogli pacijentima da zapamte važne informacije, lekarima se pruža savet da govore jasno i nedvosmisleno, da prvo kažu najvažnije informacije i da koriste vizuelna pomagala kao što su rendgenski snimci.