Baren — očaravajući irski krajolik

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ IRSKE

NE SMATRAJU ga svi očaravajućim. Neki misle da je to samo neplodna, stenovita pustoš. „Nema dovoljno vode da se čovek utopi, ni drveta da se obesi, a ni dovoljno zemlje da ga sahrane“, rekao je engleski general-pukovnik Edmund Ladlou, kratko nakon što je boravio ovde 1651. godine.

Ipak, većina posetilaca je oduševljena. Prirodnjaci, botaničari, arheolozi, istoričari, kao i hiljade drugih koji redovno dolaze ovamo, imaju mnoštvo razloga za to što Baren smatraju „fascinantnim mestom koje u čoveku budi osećanje strahopoštovanja“. Gde se to mesto nalazi? Zašto privlači toliko mnogo ljudi?

„Stenovito mesto“

Nalazi se na samom rubu Evrope — na zapadnoj obali Irske i prostire se između čuvenih Moarskih grebena na jugu i Galvejskog zaliva na severu. Naziva se Baren. Njegovo ime potiče od irske reči buron i znači „stenovito mesto“.

Predelom dominiraju stene. „Zahvaljujući nekom neobjašnjivom događaju u razvoju tla“, piše u jednom priručniku, na mnogim mestima se „dokle god pogled seže, prostiru ogromni pločnici sivog krečnjaka prošarani masivnim stenama“. Čitavo područje zapravo čine ogromne naslage krečnjaka koje pokrivaju oko 1 300 kvadratnih kilometara. Veći deo ovog „sumornog, tajanstvenog mesečevog pejzaža“ deluje kao da na njemu nema nimalo zemljišta.

Nalik na „ogromnu termoakumulacionu peć“

Vetar i kiša su od krečnjačkih naslaga ili ploča, izvajali čudesne oblike i figure, koji Barenu daju upečatljivu, izuzetnu i posebnu lepotu. Ali ljudi koji su živeli ovde pre više hiljada godina, nisu bili privučeni samo njegovom jedinstvenom lepotom. Više ih je zanimala jedna posebna karakteristika ovog područja — to što je tokom čitave godine bilo zelenih pašnjaka za ispašu stoke.

Ogromne naslage krečnjaka, koje na nekim mestima sežu 900 metara u dubinu, deluju poput „ogromne termoakumulacione peći — apsorbuju toplotu tokom leta i postepeno je oslobađaju zimi“. Zahvaljujući tom svojstvu i umerenom uticaju okeanskih temperatura nastali su veoma pogodni uslovi za zemljoradnju i stočarstvo, što su bile osnovne delatnosti prvih stanovnika ovog područja.

Prvi graditelji

Minuli naraštaji, među kojima su bili i ti rani zemljoradnici, ostavili su tragove širom Barena. Postoje na desetine megalitskih grobnica. Jedna od najčuvenijih je dolmen Polnabron, podignut mnogo pre Hristovog doba. Naravno, danas vidimo samo ostatke ove prvobitne grobnice — ogromne krečnjačke ploče koje su drevni graditelji koristili da bi podigli ovaj spomenik „istaknutim precima“. Stručnjaci kažu da je ova grobnica bila prekrivena velikom hrpom kamenja i zemlje kada je sagrađena.

 Mnogo pre dolaska Kelta u Irsku, stanovnici Barena ostavili su tragove u vidu kamenih grobnica koje su zbog karakterističnog klinastog oblika nazvane klinaste grobnice. Na mestu zvanom Gleninšin, jedan mladić je 1934. godine našao nešto što mu se učinilo kao „neobična stvarčica“. Ispostavilo se da je to predivno izrađena zlatna ogrlica, koja se sada smatra „jednim od najlepših radova irskih zlatara poznog bronzanog doba“.

Drevni narodi koji su nekada ovde živeli obavijeni su velom tajne. Ko su oni bili? U šta su verovali? Za šta su se koristile njihove građevine, kao što su one koje se nalaze na vrhu brda poznatog kao Turlo Hil? Da li je to zagonetno mesto bilo drevno utvrđenje ili je služilo kao sveto mesto za neke posebne religiozne rituale? Niko ne zna odgovore na ova pitanja.

Kasnije zajednice izgradile su mnogobrojne kuće zaštićene ogradom od kamena ili zemlje. U vekovima koji su sledili, izgrađene su brojne crkve, manastiri i zamkovi.

Podzemni Baren

Baren je fascinantno mesto, što važi i za deo koji se nalazi pod zemljom. Voda je prodrla duboko kroz pukotine u naslagama krečnjaka gde je stvorila „jedan od najupečatljivijih podzemnih svetova u Irskoj“. U krečnjaku se nalazi mnoštvo pećina. U mnogima od njih još uvek teku potoci, reke i vodopadi. U pećini nazvanoj Pol an Ajnon, nalazi se preko devet metara dugačak stalaktit koji ne dotiče tlo i smatra se najdužim takvim stalaktitom u Evropi!

Pošto su mnoge pećine opasne, oprezni posetioci razgledaju relativno sigurnu pećinu Alvi, jedinu koja je otvorena za javnost. U njoj se mogu videti tragovi mrkog medveda — životinje koja je u  Irskoj izumrla pre više od hiljadu godina. Izgleda da su medvedi dolazili da prezime u ovoj pećini u kojoj temperatura tokom čitave godine iznosi 10 stepeni Celzijusa. Duboko unutar krečnjačke planine, možete se diviti neobičnim oblicima stalaktita, stalagmita i drugih čudnovatih stenovitih formacija. Takođe, možete pokušati da zamislite snagu vode koja je izdubila ove izvanredne pećine.

„Botanička metropola“

Izuzetno brojne biljne vrste koje ovde rastu zaista čine Baren posebnim. On predstavlja „jedno od evropskih područja na kom se mogu naći najraznovrsnija i najčudesnija staništa“, kaže jedan pisac. Obuhvata morsku obalu i planinske padine, livade i šume. Unutar stenovitih formacija postoje potpuno zatvorene doline, koje su nastale pre više hiljada godina rušenjem nekih pećinskih sistema u Barenu. Neobična jezera nazvana turlosi (od irskog tur — suv i loch — jezero), pretvaraju se u livade kada tokom letnjih meseci opadne gornja granica podzemne vode. Kameni zidovi — neki stari više hiljada godina — prostiru se svuda širom krečnjačkih pločnika i okružuju svako parče zelenila.

Još veću raznolikost ovom izvanrednom staništu daju pukotine i rascepi u krečnjačkom pločniku. Te pukotine mogu biti duboke do dva metra. U nekima od njih nataložilo se zemljište koje pruža zaklon i pogodne uslove za rast brojnim vrstama biljaka.

Prema rečima botaničara Kilijana Rodena, širom Barena „retke i neobične vrste biljaka toliko su bujne, kao bela rada ili čičak na drugim mestima“. Iako je ovde izmešano više od 600 različitih vrsta, Baren ne čini posebnim samo raznolikost ili obilje biljaka. Ono što ga čini jedinstvenim jeste njihova izvanredna kombinacija. „Bujna polarna, alpska i mediteranska flora, biljke kojima krečnjačka sredina ne prija i one kojima ona pogoduje, sve rastu zajedno u ovom malom kutku zapadne Irske“, što već stotinama godina iznenađuje i zbunjuje botaničare.

Prelepi plavi prolećni kaluđerak, koji se smatra alpskom biljkom, u Barenu raste čak i na nivou mora. Polarne biljke, poput fresinice, i suptropske biljke, kao što je crnolisna paprat, rastu jedna pored druge na veoma malom rastojanju. Širom Barena cveta više od 20 vrsta orhideja. Takođe, u izobilju rastu biljke kao što su majčina dušica, zečji kiseljak, vilino oko, žuti zvezdan, poljski karanfil i mnoge druge. Baren je sasvim prikladno opisan kao „botanička metropola“.

Iako je stenovit, Baren ni u kom slučaju nije neplodna pustoš. On odražava lepotu i raznolikost stvarstva. Inspiriše um, draži čula, budi maštu i podiže duh. Dođite u Irsku i posetite očaravajući Baren!

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SEVERNA IRSKA

IRSKA

Oblast Baren

[Slika na 23. strani]

Pogled na Baren

[Slika na 23. strani]

Strmi Moarski grebeni spuštaju se 200 metara u Atlantski okean

[Slika na 23. strani]

Umetnuta slika: Čak je i podzemni deo Barena fascinantan

[Izvor]

Courtesy of Aillwee Caves

[Izvor slike na 22. strani]

Courtesy www.burrenbeo.com

[Izvor slike na 24. strani]

Cveće: Courtesy www.burrenbeo.com