Najveća „parada“ balona na svetu!

GRAD Albukerke koji se nalazi u Nju Meksiku (SAD), suočava se svakog oktobra s neobičnim zastojem u saobraćaju koji traje devet dana. Vozači usporavaju ili zaustavljaju vozila da bi posmatrali mnoštvo balona jarkih boja koji prekrivaju vedro jesenje nebo. Radi se o godišnjem Kodakovom međunarodnom festivalu balona u Albukerkeu, kome prisustvuje više od 800 000 posetilaca.

Lako je razumeti zašto se saobraćaj odvija usporeno. Zamislite samo taj neverovatan prizor! Stotine balona visokih od 15 do 25 metara zajedno se uzdižu na svežem jutarnjem vazduhu, a zatim nošeni blagim povetarcem plove preko reke Rio Grande i iznad Albukerkea. Očaravajući prizor upotpunjen je živopisnim, 3 000 metara visokim planinama Sandia koje se vide u pozadini.

Ovaj festival je prvi put održan 1972, kada je s jednog parkinga poletelo samo 13 balona. Od tada je broj učesnika rastao neverovatnom brzinom. Do 1978, sa 273 posade koje su se prijavile, već je postao najveći svetski festival balona. Godine 2003, učestvovalo je više od 720 balona. Posade su došle iz mnogih država SAD i iz oko 20 drugih zemalja. Predstavnici brojnih medijskih kuća i mnoštvo fotografa, doprineli su tome da ova fijesta stekne reputaciju „najviše  fotografisanog događaja na svetu“. Godine 2000, u proslavi dolaska novog milenijuma učestvovalo je preko 1 000 balona, što je oko 20 posto od ukupnog broja balona u svetu.

Kako baloni funkcionišu

Velika većina balona na ovoj fijesti podiže se uvis pomoću toplog vazduha koji se dobija sagorevanjem propana u gorioniku smeštenom na otvoru balona. Baloni su napravljeni od sintetičkog materijala presvučenog poliuretanom da bi se smanjio gubitak toplog vazduha. Za svaki balon pričvršćena je korpa, ili gondola u kojoj se nalaze pilot i putnici. Da bi se balon naduvao, potrebna je priprema koja se odvija u dve faze. Kao prvo, jedan veliki ventilator uduvava hladan vazduh u balon koji je raširen po zemlji. Zatim se u delimično naduvan balon pomoću gorionika na propan dodaje zagrejan vazduh. Topao vazduh uspravlja balon koji ostaje čvrsto privezan za zemlju sve dok pilot ne bude spreman za poletanje. Kad se balon nađe u vazduhu, pilot može da povećava visinu tako što uključuje gorionik i dodaje još toplog vazduha. Da bi se spustio, on jednostavno pusti da se vazduh ohladi ili otvori ventil na vrhu balona i ispusti topao vazduh.

Na festivalu, baloni na topao vazduh obično nose samo onoliko propana koliko im je potrebno da bi ostali u vazduhu nekoliko sati, najčešće na visini manjoj od 600 metara. Zbog toga balonisti i ekipa koja ih prati sa zemlje moraju naći bezbedno mesto za spuštanje. Oni traže mesto na otvorenom, gde nema dalekovoda i koje je daleko od prometnih ulica.

Neki baloni na festivalu ispunjeni su helijumom ili vodonikom. Za razliku od onih koji koriste topao vazduh, baloni napunjeni gasom mogu danima ostati u vazduhu. Njihovi piloti se takmiče ko može leteti najdalje, putujući na visinama od 3 000 do 4 500 hiljade metara.

Balonima se zapravo ne može upravljati na uobičajen način. Umesto toga, njihovo kretanje zavisi od vetra. Ali iskusan letač može kontrolisati pravac kretanja podižući ili spuštajući balon da bi se našao u vazdušnoj struji koja će ga nositi u željenom pravcu. U tom pogledu, Albukerke je idealno mesto za letenje balonom. Okolne planine i rečna dolina doprinose stvaranju karakterističnih vazdušnih strujanja. Zahvaljujući tome, vetrovi koji duvaju na manjim visinama nose balone u jednom smeru, dok im vetrovi koji na većim visinama duvaju u suprotnom smeru omogućavaju da se vrate nazad.

Uzbudljiv događaj

Više od 2 000 volontera zajedničkim snagama brine o bezbednosti i uspehu ovog festivala. Složen zadatak koordinatora čitavog događaja obavlja jedan predstavnik festivala koji se naziva balonmajster. Njegov posao je da rukovodi podizanjem stotina balona, što se može uporediti sa upravljanjem prometnim aerodromom. Zamislite samo taj prizor! Dok baloni svih mogućih boja i maštovitih oblika poleću, čuju se oduševljeni uzvici starijih posmatrača i dece koja sve prate širom otvorenih očiju. Pogledajte! Tu je balon u obliku žabe, drugi u obliku medveda, a eno još jednog u obliku zeca! Zatim nastupaju beba dinosaur, džinovska leteća krava, dva praseta, zlatna ribica po imenu Suši, igračka koja iskače iz kutije, ogromna lebdeća limenka, kaubojska čizma, veza ljutih crvenih papričica, i mnogi, mnogi drugi.

Dok posmatraju ovo mnoštvo boja i oblika, s vedrim plavim nebom u pozadini, fotografi su često van sebe od oduševljenja! A uveče se pojavljuje novi veličanstveni prizor — po noćnom nebu rasuto je na stotine balona, čiji gorionici svetle poput sveća u papirnom fenjeru.

Malo ljudi može uživo posmatrati ovaj festival ili doživeti radost letenja balonom. Ali dok gledate slike, možete barem pustiti mašti na volju — i vinuti se put jesenjeg neba nad Albukerkeom.

 [Slike na 18. strani]

1. Svaki balon mora imati ekipu na zemlji, koja se obično sastoji od četiri do osam osoba

2. gorionik na propan uduvava topao vazduh da bi balon uzleteo

3. noću baloni svetle prijatnom svetlošću

4. različiti oblici balona

[Izvor]

Fotografije 1 i 2: Raymond Watt/Alburquerque International Balloon Fiesta