Zahtev za reformama

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NEMAČKE

„Da sam mlađa, organizovala bih reformski pokret!“, uzviknula je Ana, 80-godišnja starica iz Nemačke. „Šta biste promenili?“, upitao ju je Robert. „Sve!“, odgovorila je Ana.

MNOGI bi se složili sa Anom. Prilikom jedne ankete sprovedene sredinom 1990-ih u Nemačkoj, dve trećine ispitanika smatralo je da su neophodne ’sveobuhvatne reforme i značajne društvene promene‘. Možda je situacija slična i u zemlji gde vi živite.

Kada društvo zahteva promene, tada se obično obećavaju reforme. S obzirom na reforme u obrazovanju, Frederik Hes, docent političkih nauka, napisao je: „Reforma je uglavnom simboličan pokušaj da se smiri nemir koji vlada u društvu.“ U novinama  čitamo da se najavljuju finansijske, poljoprivredne i zakonske reforme kao i reforme u zdravstvu. Slušamo o predloženim reformama krivičnog prava i o reformama u sistemima školstva i socijalne zaštite. a Takođe čitamo o tome da članovi nekih crkava zahtevaju doktrinarne reforme.

Reforme i status kvo

Šta stoji iza tog zahteva za promenama? Ljudi stalno pokušavaju da poprave stanje u svetu. To nastoje učiniti pomoću glasačkih listića, novcem, donošenjem zakona ili primenom sile. Sve to proizlazi iz čovekove duboko ukorenjene želje da poboljša svoju sudbinu, da obezbedi bolju budućnost za svoju decu ili da izgradi društvo koje će odgovarati idealističkim predstavama o dobrobiti, moralu i pravdi. Dok god ima ljudi koji se bore da pobegnu od razornih posledica neznanja, bolesti, siromaštva i gladi, postojaće i zahtev za uvođenje reformi.

Dok mnogi pozdravljaju reforme, drugi o reformistima i o onome što oni nastoje postići imaju drugačiji stav. Neki su više za status kvo — trenutno stanje u kom se društvo nalazi. Oni na reformiste gledaju kao na idealiste koji žele da promene svet, ali koji su izgubili kontakt s realnošću. U jednoj knjizi o reformskim pokretima u Nemačkoj od 1880. do 1933, zapaža se da su reformisti „često predmet kriticizma, satire, karikiranja i ironije“. Francuski dramski pisac Molijer jednom je izjavio: „Nema veće besmislice od želje da se stvori neki bolji svet.“

Šta vi mislite? Može li se putem reformi popraviti stanje u svetu? Ili su reformisti samo utopisti? Šta se dogodilo s reformama koje su sprovedene u prošlosti? Da li su njihovi pokretači ostvarili ciljeve koje su postavili? Sledeći članci pozabaviće se ovim pitanjima.

[Fusnota]