Da li na Andima žive kamile?

POKRENI

Da li na Andima žive kamile?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ PERUA

KAMILE u Južnoj Americi? Sama ova pomisao može izgledati čudno, s obzirom da ljudi pustinjske životinje obično povezuju s predelima Afrike ili Azije. Međutim, kamile koje žive u Africi i Aziji srodne su lamama iz Južne Amerike. a Ali, za razliku od njihovih rođaka s drugih kontinenata, lame iz Južne Amerike nemaju grbu. Osim toga, one su prosečne visine čoveka i ne dosežu čak ni do pleća jednogrbe ili dvogrbe kamile.

Najbolje mesto na kom se mogu videti južnoameričke lame jesu Andi, i to uglavnom područja Bolivije i Perua. Takođe se mogu naći i u drugim oblastima Južne Amerike, kao što su Patagonija u Argentini i Ognjena zemlja u Čileu.

Ono što je posebno privlačno kod ovih stvorenja jeste njihov graciozan hod i brzina. Isto tako impresivno je i to sa kakvom se lakoćom južnoameričke lame penju po stenovitim obroncima. Svaki korak ublažavaju posebni jastučići, to jest zadebljanja na tabanima koja su bolja od vazdušnih đonova najsavremenije obuće za pešačenje.

Na Andima ima malo trave, a zemljište je rastresito. Pa ipak, južnoameričke lame svojim papcima manje oštećuju zemljište nego konji i mazge. Osim toga, zubi i nepca ovih životinja takvog su oblika da im omogućuju da pasu, a da pri tom ne oštete koren biljaka.

Većina životinja teško opstaje na velikim nadmorskim visinama. Međutim, zahvaljujući velikom broju crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik, južnoameričke lame bez poteškoća opstaju čak i na visinama Anda.

U područjima gde se teško dolazi do drva za ogrev, kao zamena se koristi osušeni izmet južnoameričke lame. Pošto lame koje žive u divljini obeležavaju granice svoje teritorije gomilama izmeta, uopšte nije teško sakupiti ovaj „ogrev“. Za razliku od drveta, ovaj ogrev ne treba da se seče, a i brzo se suši na suvom vazduhu u Andima.

U prošlosti, lame su se koristile tokom religioznih rituala. Na primer, narod Čiribaja iz južnog Perua zakopavao je žrtvovane lame i alpake ispod podova svojih kuća. Prema rečima istoričara, na glavnom trgu Kuska, Vjaka Pata, svakog meseca žrtvovano je na stotine posebno biranih belih lama, a nešto manji broj njih žrtvovan je prilikom proslave Inti Rejmi, koja se priređivala u čast boga sunca. Danas se lame retko koriste u ritualima, ali je veoma cenjeno njihovo meso, čiji je ukus sličan jagnjetini.

Davno pre nego što su ljudi izumeli frižider, Inke su konzervirale meso lame tako što su ga sušile na hladnom vazduhu, koristeći pri tom nisku temperaturu i nizak vazdušni pritisak na andskim visoravnima. To sušeno meso su zvali čarki.

Naravno, mi ova prelepa stvorenja treba da smatramo dragocenima pre svega zbog toga što su deo Božjeg predivnog stvarstva i što slave svog Stvoritelja, a ne samo zbog koristi koje imamo od njih (Psalam 148:10, 13).

[Fusnota]

a U Južnoj Americi žive četiri vrste lama: alpaka, gvanako, obična lama i vikunja. One mogu da se ukrštaju, usled čega nastaje hibridno potomstvo.

[Okvir/Slike na 16. strani]

Gvanako — neobično izdržljivo, uporno i lepo stvorenje

Možda izgleda da jedno takvo prelepo i prefinjeno stvorenje zahteva prekomernu brigu i pažnju. Ali gvanako se često može videti u najsurovijim područjima, od visoravni Anda pa do Patagonije u južnoj Argentini i do Ognjene zemlje u Čileu. Na tako negostoljubivim područjima, gvanako jede stabljike i korenje biljaka i pije vodu, čak i ako je sve to prilično lošeg kvaliteta. Ova vrsta lame dobro pliva i može da trči brzinom od 65 kilometara na sat. Guste trepavice pružaju joj zaštitu od vetra, sunca i prašine. Nažalost, nezajažljive lovokradice love gvanako lamu zbog njenog mesa, krzna i vune koja je mekša nego vuna alpake.

[Izvor]

[Okvir/Slika na 16. strani]

Alpaka — umotana u toplo runo

Pošto živi u zemlji gde preovladavaju niske temperature koje u jednom danu mogu varirati i za 50 stepeni Celzijusa, alpaka je obdarena debelim, čupavim džemperom od vune koji prekriva celo telo. Meka vuna alpake izdržljivija je od ovčije vune. Premda joj šiljata njuška omogućuje da dođe do oštrih vlati andske trave koja raste u uzanim pukotinama između stena, ova ljupka životinja više voli močvarna područja s nežnom mladom travom. Poput drugih lama, i alpaka može danima biti bez vode.

[Okvir/Slika na 17. strani]

Vikunja — luksuzno odevena

Premda vikunja živi na Andima gde vladaju izuzetno niske temperature, ona je toplo odevena u kratko, lagano krzno koje se smatra najfinijim vlaknom životinjskog porekla. Runo na njenom grudnom delu je čupavo i štiti je poput šala. Odrasla vikunja daje manje od kilogram vune svake druge godine, te je stoga ova raskošna vuna retka i skupocena. Jedan metar materijala sačinjenog od vikunjine vune može koštati više od 2 500 evra.

U vreme vladavine Inka, vikunje su bile zakonom zaštićena vrsta. Održavan je festival striženja vikunja, poznat kao čaku, i jedino su članovi kraljevske porodice imali tu privilegiju da nose odeću od vikunjine vune. Nedavnih godina ponovo je počeo da se održava čaku festival te su opet doneti zakoni za zaštitu ove vrste lama od lovokradica.

Tokom ovog festivala, vikunje koje žive u divljini hvataju se u velike zamke, to jest ograđene prostore na otvorenom koji imaju oblik levka i široki su 300 metara. Nakon što se ostrižu, vikunje se odmah puštaju na slobodu.

[Izvor]

[Okvir/Slike na 17. strani]

Lama — tegleća životinja na Andima

Premda nije jaka kao magarac, niti brza kao konj, lama je dragocena tegleća životinja i u tom pogledu nadmašuje i magarca i konja. Ona na svojim plećima može nositi tovar težak i do 60 kilograma. Ako joj je tovar pretežak, lama jednostavno sedne i ne mrda dok joj se teret ne olakša do te mere da ga može nositi. Ukoliko pokušate da je prisilite, ona će iz svog prvog, od ukupno tri želuca, povratiti tek sažvakanu hranu i ispljunuti je sa zadivljujućom preciznošću i snagom.

Pa ipak, lame su uglavnom poslušne životinje i pažljivi vlasnik može voditi dug karavan lama kroz negostoljubive visoravni gde druge tegleće životinje ne bi mogle da izdrže zbog nedostatka kiseonika. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se kreću po planinskom terenu, one se sada koriste kao tegleće životinje ne samo na Andima već i u italijanskim Alpima. Uže, zaprežna oprema i prekrivač koji se pri tom koristi mogu biti izrađeni od lamine vune.

[Izvor]

[Slika na 18. strani]

Tek ostrižena alpaka

[Slika na 18. strani]

Mladunče lame s kićankom na uvu

[Izvori slika na 15. strani]

PROBUDITE SE!