Kako neko postaje žrtva

Monika je odmah nakon završetka srednje škole počela raditi kao pripravnik u pravosuđu. Očekivala je da će se lako privići na posao.

Horst je po zanimanju lekar. Oženjen je i ima decu. Kada je imao nešto više od 30 godina sve je ukazivalo na to da će biti uspešan u svojoj profesiji i da će imati dobro plaćen posao.

I Monika i Horst postali su žrtve maltretiranja na radnom mestu.

OVA iskustva uče nas nečem važnom: Kada je reč o tome ko će postati žrtva maltretiranja, nema pravila. Zaista, potencijalna meta može biti bilo ko, bez obzira na zanimanje. Stoga, kako se možete zaštititi? Jedan način jeste da naučite kako da se na radnom mestu dobro slažete sa svojim saradnicima, čak i sa onima koji imaju nezgodnu narav.

 Slaganje sa saradnicima

Posao mnogih zahteva dobru saradnju s timom saradnika i pomaganje timu da dobro funkcioniše. Ukoliko među kolegama vladaju dobri odnosi, to pozitivno utiče na posao. Ako to nije slučaj, tada posao trpi, a i veća je mogućnost da će doći do maltretiranja.

Šta može ometati dobro funkcionisanje jednog tima? Jedan od faktora mogu biti česte promene u njegovom sastavu. U takvoj situaciji, teško je izgraditi prijateljske odnose unutar tima. Osim toga, nove kolege nisu upoznate s načinom obavljanja posla, što umanjuje učinak cele grupe. Ukoliko se obim posla povećava, tim će verovatno biti pod stalnim pritiskom.

Pored toga, ako nema jasno određenih ciljeva, unutar tima neće postojati snažan osećaj jedinstva. Primera radi, to može biti slučaj ukoliko šef kome nedostaje samopouzdanje više brine o tome kako će sačuvati svoj položaj umesto da pruža vođstvo i podršku. On čak može nastojati da stvari drži pod kontrolom tako što kolege huška jedne protiv drugih. Ako tim nije dobro organizovan tako da neki članovi ne znaju tačno dokle sežu njihove odgovornosti, to dodatno može otežati situaciju. Na primer, do sukoba može doći ukoliko dva saradnika misle da imaju odgovornost da odobravaju potpisane fakture.

U takvoj situaciji, dolazi do zategnutih odnosa, a povređenim osećanjima često se ne poklanja potrebna pažnja. Zavist truje radnu atmosferu, a kolege se međusobno takmiče ko će steći veći ugled kod šefa. Na manje nesporazume gleda se kao na velike uvrede. Drugim rečima, od komarca se pravi magarac. U takvoj sredini lako može doći do maltretiranja.

Žrtveno jagnje

Nakon nekog vremena, jedan radnik može biti izdvojen kao žrtveno jagnje. Kome bi se to moglo desiti? Verovatno nekom ko se na neki način izdvaja od drugih. Na primer, to može biti jedini muškarac u ženskom okruženju, ili ženska osoba koja obavlja muški posao. Pouzdana osoba drugima može izgledati kao da se lakta, dok neko ko je rezervisan može biti okarakterisan kao prepredena osoba. Potencijalna žrtva se takođe može izdvajati po godinama starosti, ili čak po tome što je bolje kvalifikovana za posao.

Ko god da je žrtveno jagnje, kolege „prema svojoj žrtvi postaju drske i bezobrazne i na taj način se oslobađaju sopstvenog stresa“, izveštava nemački medicinski časopis Medizinisch-Technische Assistenten (mta). Nastojanja žrtve da promeni situaciju ne dovode do željenih rezultata, a mogu je čak i pogoršati. Zastrašivanje se u još većoj meri sprovodi planski i postaje još učestalije, tako da osoba koja je žrtveno jagnje biva još više izolovana. Kada dotle dođe, žrtva verovatno neće moći sama da izađe na kraj s tom situacijom.

Naravno, na radnom mestu oduvek je postojao rizik od maltretiranja. Međutim, mnogi se mogu setiti vremena kada su kolege bile spremnije da se uzajamno pomažu. Retko kada je dolazilo do namernog maltretiranja. Međutim, tokom godina došlo je do onoga što je jedan lekar opisao kao „opšti gubitak duha solidarnosti i ličnog stida“. Ljudi se sada manje ustručavaju da se upuste u otvorene sukobe na radnom mestu.

Stoga, verovatno su svi zaposleni s pravom zainteresovani za odgovore na pitanja: Može li se maltretiranje sprečiti? Kako imati dobre odnose s kolegama?

[Slika na 6. strani]

Cilj maltretiranja jeste da se žrtva izoluje od društva