Oprez —  biljke ubice!

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

POZNATO je da se životinje hrane biljkama. Ali, da li ste znali da se neke biljke hrane životinjama? Pronađeno je oko 550 vrsta ovih biljaka mesojeda, to jest biljaka koje se hrane insektima, a otkrivaju se još neke nove vrste. Ove neobične biljke mogu vršiti fotosintezu, ali onima koje rastu na neplodnom tlu nedostaju neophodne hranljive materije kao što su nitrati. Insekti su postali značajna dopuna ishrani tih „gladnih“ biljaka.

Svaka biljka ima poseban metod za hvatanje plena. Neke imaju razne vrste klopki, dok druge mame svoje žrtve u klizave zamke ili na lepljive površine s kojih ne mogu da pobegnu. Hajde da saznamo nešto više o biljkama mesojedima.

Različite klopke

Najpoznatija biljka mesojed verovatno je venerina muholovka, koja dostiže visinu od oko 30 centimetara. Raste u tresetištima Severne i Južne Karoline u Severnoj Americi. Venerina muholovka ima sjajne listove svetlih boja koji na rubovima luče nektar — za mnoge insekte iskušenje kome je teško odoleti! Upravo tu leži opasnost, jer se na polovinama lista venerine muholovke nalaze po tri dlačice koje služe kao okidači. Kada ih neki neoprezan insekt dodirne, listovi se zatvaraju. Poput „čeljusti“ čelične zamke, bodlje na ivici listova sklapaju se kako bi sprečile plen da pobegne.

U slučaju da se u klopci nađe nešto što je doneo vetar, kao na primer delić suve grančice, biljka će to izbaciti za nekoliko dana. Ali kada senzorni organi na listu otkriju prisustvo azotnih jedinjenja, oslobađaju se enzimi koji razlažu uhvaćenog insekta kako bi biljka mogla da apsorbuje hranljive materije. Taj proces traje od 10 do 35 dana, što zavisi od veličine plena.

Zanimljivo je da se klopka neće zatvoriti ako kišna kap ili nešto drugo dodirne samo jedan „okidač“ na listu. Biljka reaguje samo kada su dodirnuta dva „okidača“ ili više njih, čak i nakon intervala od 20 sekundi. Brzina kojom se klopka zatvara zavisi od temperature i sunčeve svetlosti. Pod određenim uslovima ona se zatvara u tridesetom deliću sekunde.

Klopke nekih biljaka zatvaraju se još brže. Osmotrimo vodeni morač (mehuraču), biljku čiji se listovi nalaze ispod vode. Na njima se nalaze mnogobrojni mehurovi. Svaki mehur ima malu klopku i nekoliko dugačkih dlačica. Kada neko sićušno stvorenje, kao što je vodena buva, dotakne te dlačice, klopka se iznenada otvara. Pošto je pritisak vode unutar mehura niži od pritiska van njega, sićušna žrtva biva uvučena unutra i klopka se odmah zatvara. To se može odigrati veoma brzo, u trideset petom deliću sekunde!

Klizave zamke

Među najvećim biljkama mesojedima jesu viseće biljke s bokalčićima. Neke od njih su puzavice koje narastu do vrhova drveća, poput onih koje nalazimo u jugoistočnoj Aziji. One poseduju zamke u koje može stati i do dva litra tečnosti, što je dovoljno da se ulove stvorenja veličine žabe. Priča se da su u nekima od njih nađeni čak i pacovi. Ali, kako te zamke funkcionišu?

Svaki list ove biljke podseća na bokal i ima poklopac kao zaštitu od kiše. Sjajna boja biljke i obilan nektar koji ona luči mame insekta, ali ivica bokala je klizava. Kada insekt pokuša da uzme nektar, on se oklizne i upadne u tečnost na dnu bokala. Pošto se unutar lista nalaze dlačice koje su okrenute nadole, insekt ne može da pobegne. Uz to, nektar nekih biljaka s bokalčićima sadrži opojno sredstvo koje omamljuje plen.

Najimpresivnija biljka s bokalčićima sigurno je biljka koju neki nazivaju kobrin ljiljan (Darlingtonia californica), koja raste na planinama Kalifornije i Oregona, u Sjedinjenim Državama. Njen bokalčić veoma podseća na uspravljenu kobru koja je spremna za napad. Insekt ulazi u „usta“ biljke ali onda ga zbunjuje svetlost koja izgleda kao da dopire kroz male otvore. On uporno leti prema  svetlosti, bezuspešno pokušavajući da pobegne. Iscrpljen, upada u tečnost na dnu biljke i davi se.

Korisne za domaćinstvo i za privredu

Pinguicula vulgaris ima lepljive listove koji privlače muve iz porodice Sciaridae i lisne moljce. Ti insekti su podjednako štetni za biljke u staklenicima i za sobne biljke. Zamke za insekte koje ljudi prave jesu efikasne, ali nisu selektivne jer se na njih hvataju i pčele i cvetne muve. Lepljivi listovi biljke Pinguicula vulgaris mnogo su bolji jer hvataju samo sićušne štetočine.

Severnoamerička „trubača“ (saracenija) postaje  sve omiljenija među baštovanima. Biljke iz ove porodice nije teško gajiti, a njihovi prelepi cvetovi i skladno oblikovani listovi ne zaostaju u lepoti za ostalim biljkama. One takođe love ogromne količine muva. U stvari, svaka grupa listova može uhvatiti na hiljade muva tokom jednog godišnjeg doba. Njihovi listovi ne predstavljaju opasnost za pčele, jer izgleda da njih ove biljke ne privlače. Ali, kako to da „trubača“ ne hvata insekte koji oprašuju njene cvetove? To se ne dešava jer se cvetovi pojavljuju dok bokalčići još rastu. Do vremena kada se bokalčići potpuno razviju, cvetovi uvenu a insekti oprašivači odlaze.

Jedna biljka koju je lako gajiti i koja može izdržati velike razlike u temperaturi jeste australijska biljka rosulja s račvastim listovima (Drosera dichotoma). „Ako želite da se rešite komaraca zbog kojih uveče ne možete da sedite napolju, to je idealna biljka“, kaže Kris Hit, stručnjak za biljke mesojede u Obrazovnom centru za hortikulturu Volvort u Londonu. „Zasadite je u korpu koju ćete okačiti o nešto, a njene sjajne lepljive kapljice će privlačiti komarce.“ Svakog koji dodirne list čvrsto će zadržati lepljive dlačice koje se savijaju i pričvršćuju insekta uz list.

Zaštita biljaka grabljivica

Nažalost, mnoge biljke mesojedi rastu u staništima koja ljudi uništavaju. Primera radi, viseća biljka s bokalčićima iz jugoistočne Azije, ugrožena je zbog obrađivanja zemlje po sistemu „poseci i spali“. U drugim delovima sveta, močvarne oblasti se isušuju iz ekonomskih razloga. Neke vrste su već nestale. a

Da li biste želeli da gajite biljku mesojeda? Ne morate je doneti iz divljine, jer se mnoge od njih lako mogu nabaviti u specijalizovanim rasadnicima gde se gaje na različite načine. Uputstva za gajenje su jednostavna: Redovno zalivajte biljku kišnicom. Osim toga, ove biljke dobro napreduju tamo gde ima dosta sunčeve svetlosti, ali vrste koje potiču iz područja sa umerenom klimom najbolje je zimi držati na prohladnom mestu. Treba imati strpljenja, jer je nekima od njih potrebno čak tri godine da bi se potpuno razvile. Ali, barem ne morate da im dajete hranu. Na kraju krajeva, one će se same pobrinuti za to!

[Fusnota]

[Okvir na 27. strani]

◼ Hrana za gljivice

Najmanje biljke koje se hrane insektima jesu gljivice koje love mikroskopske valjkaste crve koji prebivaju u zemlji. Neke od tih gljivica imaju lepljive kvržice, dok druge imaju tri omče debljine samo 0,025 milimetara, koje stegnu i uguše svakog valjkastog crva koji, nesvestan opasnosti, pokuša da se provuče kroz njih. Čim crv upadne u zamku, gljivica ga obavija nitima i on brzo ugine. Ove gljivice se ispituju zbog njihove sposobnosti da uništavaju štetočine, jer valjkasti crvi svake godine prouzrokuju na usevima štetu od više stotina miliona dolara.

[Okvir na 27. strani]

◼ Insekti se brane!

Ne postanu svi insekti žrtve lukavstva biljaka mesojeda. Na primer, muva zunzara na svakoj nožici ima po jedan nastavak. Kao što jedan planinar koristi čeličnu kuku za penjanje, tako se insekt pomoću ovih nastavaka uspinje uz dlačice biljke s bokalčićima, koje su okrenute nadole. Kada se izlegu iz jaja, larve zunzare se hrane ostacima insekata unutar biljke. Čim su spremne da pređu u stadijum lutke, one prave otvor na bokalčiću i izlaze napolje. Gusenica malog moljca, uspeva da se izbavi tako što dlačice biljke s bokalčićem prekriva paučinom. Neki pauci vešto pletu svoje mreže na gornjem delu biljke i tako prvi hvataju radoznale insekte. Telo bar jedne vrste pauka zaštićeno je posebnim slojem, i zahvaljujući tome kada je u opasnosti pauk može da se sakrije i preživi u sokovima za varenje koje biljka luči.

[Slika na 24. strani]

List jedne viseće biljke s bokalčićima

[Slika na stranama 24, 25]

Venerina muholovka

Na listu levo vidi se uhvaćena muva; na listu desno vide se dlačice „okidači“

[Izvor]

Biljke: Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London

[Slika na 25. strani]

Cvet i još nerazvijen bokalčić kobrinog ljiljana

[Izvor]

Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London

[Slika na 26. strani]

Severnoamerička „trubača“

Njen cvet je veličine pomorandže

[Slika na 26. strani]

Pinguicula vulgaris

Muve iz porodice Sciaridae i lisni moljci zarobljeni na njenim lepljivim listovima

[Slike na 26. strani]

Listovi severnoameričke „trubače“

Umetnuta slika: muva se hrani nektarom koji će je uspavati

[Slika na 26. strani]

Rosulja s račvastim listovima

Insekt zarobljen u lepljivim dlačicama lista

[Izvor]

Biljke: Copyright Chris Heath, Kentish Town City Farm, London