Radno mesto ili ratno poprište?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NEMAČKE

„Jednostavno više nisam mogao to da podnosim. Radio sam za tu kompaniju duže od 30 godina, i napredovao sam do položaja rukovodioca. Onda sam dobio novog šefa. Bio je mlad, energičan i pun ideja. Smatrao je da kočim napredak i zato me je uzeo na zub. Nakon nekoliko meseci vređanja, laži i ponižavanja, izgubio sam živce. Kada mi je kompanija ponudila da odem u prevremenu penziju, pristao sam“ (Peter). a

PETER je bio žrtva maltretiranja na radnom mestu. Procenjuje se da se u Nemačkoj, gde Peter živi, s tim problemom suočava oko 1,2 miliona ljudi. Tokom svog radnog veka, s njim će se suočiti svaki četvrti Holanđanin. Jedan izveštaj Međunarodne organizacije rada navodi da maltretiranje na radnom mestu postaje sve veći problem i u Australiji, Austriji, Britaniji, Danskoj, Sjedinjenim Državama i Švedskoj. Međutim, šta se zapravo podrazumeva pod maltretiranjem na radnom mestu?

„Rat nerava“

Prema nemačkom časopisu Focus, pod maltretiranjem na radnom mestu podrazumeva se „često, uporno i sistematsko uznemiravanje“. To nije samo „peckanje“ — poput sarkastičnih ili kritičkih primedbi, zadirkivanja ili obesnih šala. To je smišljeno psihičko terorisanje s ciljem da se žrtva izoluje od društva. b

Taktike uznemiravanja kreću se od bezazlenog rivalstva do krivičnog dela. Žrtva je meta klevete, verbalnog zlostavljanja, agresivnog ponašanja i ignorisanja. Neke žrtve bivaju namerno zatrpavane poslom ili im se stalno daju najneprijatniji radni zadaci, koje niko drugi ne želi da obavi.  Saradnici ih mogu namerno ometati u nastojanju da budu produktivni, možda tako što im ne pružaju neophodne informacije. U nekim slučajevima, zlobnici su izbušili gume na automobilu žrtve ili su neovlašćeno pretraživali po njenom kompjuteru.

Neke žrtve su meta napada samo jedne osobe. Međutim, iza tih napada često se nalazi čitava grupa saradnika.

Ono što najviše zapanjuje jeste činjenica da u mnogim slučajevima šef dopušta maltretiranje. Prema nekim istraživanjima sprovedenim u Evropi, osobe koje rukovode aktivno su učestvovale u oko 50 posto slučajeva uznemiravanja, a ono je često poticalo i od njih samih. Sve to pretvara rad u ono što su nemačke novine Frankfurter Allgemeine Zeitung nazvale ’dugim i teškim ratom nerava‘.

Posledice koje sežu van radnog mesta

Posledice uznemiravanja često sežu daleko van radnog mesta. Mnoge žrtve pate od ozbiljnih zdravstvenih problema, što je posledica grubog postupanja kome su izložene. U te probleme spadaju depresija, poremećaji spavanja i napadi panike. Kako je uznemiravanje delovalo na Petera, koji je spomenut na početku? Njegovo samopoštovanje bilo je gotovo uništeno. Jednoj ženi po imenu Margaret, takođe iz Nemačke, lekar je savetovao da se leči u bolnici za mentalno zdravlje. Šta je bio uzrok njenog  zdravstvenog problema? Maltretiranje na radnom mestu. Ono takođe može vrlo nepovoljno uticati na brak i porodični život.

U Nemačkoj je ovaj problem postao toliko raširen da je jedan osiguravajući zavod počeo putem telefona da pruža pomoć žrtvama. Ustanovljeno je da više od polovine onih koji su zvali nije bilo u stanju da radi ni celih šest sedmica, oko trećina njih ni cela tri meseca, a preko deset posto njih nisu bili sposobni za rad duže od tri meseca. Jedan nemački medicinski časopis procenjuje da je „skoro 20 posto svih samoubistava posledica maltretiranja na radnom mestu“.

Očigledno je da se zbog ovog problema rad može pretvoriti u košmar. Da li postoji način da se taj problem spreči? Kako težiti za mirom na radnom mestu?

[Fusnote]

[Slike na 4. strani]

Maltretiranje pretvara rad u rat nerava