Pogled u svet

Mehanizam saobraćajne gužve

Da li ste se ikad pitali kako to da nakon izvesnog vremena tokom kog se saobraćaj odvijao usporeno, iznenada ponovo možete da vozite normalnom brzinom, iako se ne vidi zašto je uopšte i došlo do zastoja? „Čak i kada u pitanju nije ni udes ni neravan put, za probleme kao što je jako usporen saobraćaj postoje realni razlozi“, zapaža The Wall Street Journal. „Automobili se ponašaju veoma slično molekulima nekog gasa.“ Čak i kratkotrajno usporavanje stvara „kompresioni talas“ koji se prostire unazad, usled čega čak i automobili koji se nalaze daleko  iza počinju da se kreću usporeno. „Prema jednoj proceni, tri četvrtine saobraćajnih gužvi nastaje bez vidljivog uzroka“, piše u citiranim novinama. „Uzrok se pojavi i nestane, ali posledice traju po nekoliko sati.“ Izbegavanje gužve vožnjom drugim putevima može imati efekta ukoliko su gradske ulice relativno prazne. Međutim, kada na ulicama ima puno automobila čiji vozači razmišljaju na isti način, „šanse da ćete pronaći brži put iste su kao i šanse da ćete uspeti da izaberete najbrži red u supermarketu“, piše u članku. „Opušteni vozači zapravo prolaze bolje od vozača koji stalno traže najbrži put.“

Zavisnost od nikotina u mladosti

„Kada tinejdžer povuče prvi dim cigarete to može biti dovoljno da postane zavisan od nikotina“, izveštavaju kanadske novine National Post. „To neočekivano otkriće opovrgava opšte prihvaćeno gledište da se zavisnost od nikotina razvija sporo i to tek nakon nekoliko godina aktivnog pušenja.“ Jedno istraživanje tokom kog je posmatrano 1 200 tinejdžera u periodu od oko šest godina, otkrilo je da „čak i među onima koji retko puše, fizička zavisnost ima mnogo jači uticaj nego pritisak vršnjaka“, kaže se u citiranim novinama. Prema rezultatima tog istraživanja, „simptomi zavisnosti od nikotina javljaju se kod mnogih mladih korisnika duvana nakon pušenja prve cigarete, pre nego što počnu da svakodnevno koriste duvan“. Istraživači kažu da bi trebalo uneti neke izmene u kampanje protiv pušenja. Cilj je pomoći mladima da se odupru pritisku da puše, ali i onima koji već puše da savladaju zavisnost od nikotina.

Da li preterana čistoća može škoditi?

Na kraju dana, mnogima pričinjava užitak dugo kupanje u kadi ili tuširanje toplom vodom. Međutim, „preterana čistoća mogla bi da prouzrokuje mnoge probleme s kožom“, upozoravaju australijske novine The Daily Telegraph. „Ljudi se tuširaju prečesto i predugo, koristeći pri tom neodgovarajuća sredstva za održavanje higijene.“ Dermatolog dr Megan Endruz objašnjava: „Svi volimo da budemo potpuno čisti, međutim, ukoliko imate takav osećaj, to znači da je koža oštećena... Lepo se osećamo, ali time zapravo nanosimo sebi štetu.“ Kako to? Zato što preterano kupanje našu kožu može „lišiti prirodne masnoće i zaštitne barijere koju čine mikroorganizmi i učiniti je podložnom sićušnim naprslinama i ožiljcima“, kaže se u tim novinama, uz napomenu da tokom suvog zimskog vremena treba biti „posebno oprezan“. Dr Endruz ne preporučuje više od jednog kratkog tuširanja dnevno.

Savet s katastrofalnim posledicama

„Do 1970-ih, stanovnici većine sela u Bangladešu i Zapadnom Bengalu [u Indiji] kopali su plitke bunare ili su uzimali vodu iz jezeraca ili reka. Zbog toga su stalno obolevali od kolere, dizenterije i drugih bolesti koje se prenose vodom“, navode novine The Guardian Weekly. „Onda su stručnjaci Ujedinjenih nacija posavetovali seljane da za čistu vodu nezagađenu mikroorganizmima kopaju bunare duboko u sloj jako poroznih i propustljivih stena, koji sadrži vodu.“ U Bangladešu, Vijetnamu, Laosu, Burmi (sada Mjanmar), na Tajlandu, u Nepalu, Kini, Pakistanu, Kambodži i Zapadnom Bengalu (Indija) iskopano je skoro 20 miliona takvih bunara. Međutim, mnogi bunari su prodrli u naslage zemljišta bogate arsenikom, koje se nalaze duboko ispod površine. Posledica je bila trovanje arsenikom u razmeri koju Svetska zdravstvena organizacija naziva „najvećim masovnim trovanjem u svetskoj istoriji“. Tokom zadnje dve decenije, zagađenu vodu pilo je oko 150 miliona ljudi. Samo u Bangladešu zabeleženo je 15 000 slučajeva teškog trovanja arsenikom. Lokalne organizacije, vlade i UN razmatraju moguća rešenja. Međutim, delotvorna strategija za izlaz iz te situacije još nije pronađena.

Deca upozoravaju pre samoubistva

„Osamdeset posto dece koja izvrše samoubistvo ili to pokušaju, pruže neki nagoveštaj, bilo usmeno ili pismeno, nekoliko dana ili meseci unapred“, izveštavaju novine Milenio iz grada Meksika. Glavni razlozi zbog kojih mališani gube želju da žive jesu maltretiranje (fizičko, emocionalno ili verbalno), seksualno zlostavljanje, raspad porodice i problemi vezani za školu. Prema rečima Hosea Luisa Vaskeza, psihijatra s Meksičkog instituta za socijalnu dobrobit, umiranje je postalo svakodnevna pojava na televiziji, filmu, u video-igrama i knjigama do te mere da su deca razvila pogrešno gledište o vrednosti života. On dodaje da 15 posto dece između osam i deset godina razmišlja o samoubistvu, a 5 posto od tog procenta to i učini. U istim novinama roditeljima se savetuje da kada dete spomene samoubistvo, ne odbace to kao pretnju ili pokušaj da se privuče pažnja, već da to ozbiljno uzmu u obzir. U novinama dalje stoji: „Roditelji treba da provode vreme i da se igraju sa svojom decom, da nikada ne prekidaju komunikaciju s njima i da im uvek pokazuju ljubav.“

Gnev loše utiče na zdravlje

Prema rečima Valentine d’Urso, profesora psihologije na Univerzitetu u Padovi, u Italiji, „gnev, koji negativno utiče na organizam, sve je prisutniji fenomen u našem društvu“. On prouzrokuje napetost u mišićima, ubrzano disanje, ubrzan rad srca i stres. Takođe može umanjiti sposobnost razmišljanja i kontrolu nad postupcima. Dr D’Urso preporučuje: „Steknimo naviku da predviđamo rizične situacije... Mirno i bez ustezanja kažimo: ’Ne slažem se‘, i život će nam biti mnogo lepši.“

Lekari pod stresom

Kanadsko medicinsko udruženje nedavno je anketiralo 2 251 lekara u toj zemlji i otkrilo da „45,7 posto njih u velikoj meri pati od premorenosti koju karakteriše emocionalna iscrpljenost, drsko ponašanje i osećaj neefikasnosti na poslu“, pišu novine Vancouver Sun. Prema rečima dr Pola Farnana, koordinatora Programa za podršku lekarima koji se sprovodi u Britanskoj Kolumbiji, u faktore koji kod mnogih lekara doprinose stresu spadaju teškoće u pronalaženju zamene kada žele da odu na odmor, preterano zahtevan raspored za dežurstvo i vođenje obimne dokumentacije. Dr Farnan podstiče lekare koji su pod stresom da nađu ravnotežu u životu tako što će provoditi vreme sa svojom porodicom i uključiti se u aktivnosti koje pružaju emocionalnu i duhovnu okrepu.