Gledište Biblije

Da li je zabrinutost pokazatelj nedostatka vere?

„ZABRANJENO SEKIRANJE.“ Tako je početkom 20. veka jedan pastor naslovio tekst u kom je istakao da brige oko materijalnih stvari ne samo što su pogrešne, već predstavljaju „ozbiljan greh“. Govoreći o savladavanju zabrinutosti, jedan pisac je nedavno naveo: „Brige pokazuju da nemamo poverenja u Boga.“

U oba slučaja, autori su zaključke izveli na osnovu Propovedi na gori, u kojoj je Isus rekao: „Ne brinite se“ (Mat. 6:25). Pošto su danas mnogi zabrinuti, mogli bismo da pitamo: Da li hrišćanin treba da oseća krivicu ako je zabrinut? Da li je osećanje zabrinutosti pokazatelj nedostatka vere?

Bog razume našu nesavršenost

Biblija ne kaže da je nedostatak vere jedino što prouzrokuje brige. Pošto živimo u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, praktično je nemoguće biti potpuno bezbrižan (2. Timoteju 3:1). Verni hrišćani se svakodnevno bore s brigama zbog lošeg zdravlja, starosti, ekonomskih poteškoća, nesloge u porodici, kriminala i drugih problema. Čak i u drevna vremena, Božje sluge su se suočavale sa strahovima i brigama.

Osmotri biblijski izveštaj o Lotu. Bog se spremao da uništi Sodom i Gomoru i zato mu je naložio da pobegne u planine. Međutim, Lot je zabrinuto rekao: „Jehova, molim te, nemoj tako!“ Neodlučno je nastavio:  „Ja ipak ne mogu da pobegnem u ona brda, a da me ne stigne zlo i da ne poginem.“ Zašto se Lot plašio da pobegne u planine? Biblija ne kaže ništa o tome. Šta god da je bio razlog, Lot je osetio veliki strah. Kako je Bog reagovao? Da li je ukorio Lota zbog nedostatka vere, to jest poverenja u njega? Nije. Upravo suprotno, Jehova je pokazao razumevanje i dozvolio je Lotu da pobegne u obližnji grad (Postanje 19:18-22, NW).

U Bibliji postoje i drugi primeri vernih obožavalaca koji su ponekad osećali veliku zabrinutost. Kada se suočio sa pretnjom smrću, prorok Ilija se uplašio i pobegao (1. Kraljevima 19:1-4). Mojsije, Ana, David, Avakum, Pavle i drugi muškarci i žene koji su imali snažnu veru, takođe su izražavali zabrinutost (Izlazak 4:10; 1. Samuilova 1:6; Psalam 55:6; Avakum 1:2, 3; 2. Korinćanima 11:28). Pa ipak, Bog je nastavio da ih koristi u službi, čime je pokazao da zaista razume ljudsku nesavršenost.

„Greh koji nas lako zapliće“

S druge strane, dugotrajna zabrinutost može oslabiti našu veru i dovesti do toga da izgubimo poverenje u Boga. Apostol Pavle je nedostatak vere opisao kao „greh koji nas lako zapliće“ (Jevrejima 12:1). Time što je uključio i sebe, Pavle je verovatno priznao da se zbog nedostatka vere ponekad i sam ’lako zaplitao‘.

Možda iz istog razloga Zaharija nije poverovao kada mu je anđeo rekao da će njegova supruga ostati u drugom stanju. Jednom prilikom, Isusovi apostoli nisu mogli da izleče jednog dečaka jer su imali „malo vere“. Pa ipak, svi oni su i dalje imali Božje odobravanje (Matej 17:18-20; Luka 1:18, 20, 67; Jovan 17:26).

Nasuprot ovim primerima, Biblija sadrži i primere osoba koje su izgubile pouzdanje u Boga i zbog toga pretrpele ozbiljne posledice. Na primer, zbog toga što im je nedostajala vera, mnogim Izraelcima koji su izašli iz Egipta nije bilo dozvoljeno da uđu u Obećanu zemlju. Jednom su čak direktno optužili Boga, kada su rekli: „Zašto ste nas izveli iz Egipta da izginemo u ovoj pustinji? jer nema ni hleba ni vode.“ Božje negodovanje je postalo očigledno kada je pustio zmije otrovnice na njih (Brojevi 21:5, 6).

Stanovnici Nazareta su zbog nedostatka vere izgubili prednost da u svom gradu vide više Isusovih moćnih dela. Nadalje, Isus je oštro osudio zao naraštaj tog vremena zbog toga što nisu imali vere (Matej 13:58; 17:17; Jevrejima 3:19). Sasvim je na mestu Pavlovo upozorenje: „Pazite, braćo, da se u kome od vas ne razvije zlo srce koje nema vere, pa da odstupi od živog Boga“ (Jevrejima 3:12).

Da, u nekim ekstremnim slučajevima nedostatak vere može poticati iz zlog srca. Ali to nije bio slučaj s prethodno spomenutim Zaharijom i Isusovim apostolima. Kod njih je nedostatak vere nastupio usled trenutne slabosti. Njihov celokupni način života pokazuje da su bili „čista srca“ (Matej 5:8).

Bog zna naše potrebe

Pismo nam pomaže da napravimo razliku između uobičajene zabrinutosti i greha nedostatka vere. Svakodnevne brige ili čak kratkotrajni gubitak vere zbog ljudske slabosti, ne treba mešati s potpunim gubitkom poverenja u Boga što potiče iz zlog, ravnodušnog srca. Stoga hrišćane ne treba da muči osećaj krivice zato što su ponekad zabrinuti.

Pa ipak, moramo biti oprezni kako zabrinutost ne bi porasla i počela da upravlja našim životom. Isus je mudro rekao: „Nikada nemojte da se brinete i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili: ’Šta ćemo piti?‘ ili: ’Šta ćemo obući?‘“. Zatim je nastavio utešnim rečima: „Jer vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno. Stalno, dakle, tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:25-33).

[Slika na 16. strani]

Apostol Pavle je ponekad osećao zabrinutost