Guma — glavu čuva!

ZAMISLITE da se nalazite unutar kabine od stakla i čelika, vezani sigurnosnim pojasom, i da se u posudama pored vas nalaze kiseline i zapaljive tečnosti. Postavite sada tu potencijalno smrtonosnu konstrukciju na visinu od nekoliko centimetara iznad zemlje i razvijte brzinu od oko 30 metara u sekundi. A sada se priključite sličnim mašinama koje jure jedne pokraj drugih, dok istovetne naprave iz suprotnog smera velikom brzinom prolaze pored vas!

U suštini, upravo to se i dešava svaki put kada sednete za volan i uključite se na autoput. Šta vam u toku vožnje garantuje bezbednost i omogućava da imate kontrolu nad vozilom? U velikoj meri, to su automobilske gume.

Čemu služe gume

Gume su važan deo vozila i imaju višestruku namenu. One ne samo što nose svu težinu vozila, već ga i štite od ispupčenja, rupa, kao i od drugih neravnina na putu. Još važnije je to što gume omogućavaju održavanje pravca pri različitim uslovima na putu i trenje koje je neophodno za ubrzanje vozila, upravljanje i kočenje. Ipak, u kontaktu s putnom površinom nalazi se samo mali deo gume, veličine otprilike jedne poštanske dopisnice.

Pošto su gume na vašem automobilu tako važne, šta možete učiniti kako bi one i dalje dobro služile svojoj svrsi i omogućavale vam bezbednu vožnju? I kako da izaberete odgovarajuće gume za svoj automobil? Pre nego što odgovorimo na ova pitanja, upoznajmo se nakratko sa istorijatom guma.

Pioniri na polju razvoja guma

Iako se točkovi koriste već hiljadama godina, ideja o stavljanju gume na naplatak točka relativno je skorijeg datuma. Prirodni kaučuk je prvi put bio postavljen na drvene i čelične točkove početkom 19. veka. Međutim, brzo se habao, zbog čega je budućnost točkova s gumom izgledala crno. Tako je bilo sve dok Čarls Gudjer, neumorni pronalazač iz Konektikata, SAD, nije počeo da se bavi tom problematikom. On je 1839. izumeo proces poznat pod nazivom vulkanizacija, tokom kog se kaučuku na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom dodaje sumpor. Guma dobijena na taj način mogla se mnogo lakše oblikovati, a znatno se povećala i njena otpornost  na habanje. Uprkos novostečenoj popularnosti ovih guma, vožnja je i dalje bila neudobna.

Godine 1845, škotski inženjer Robert Tomson patentirao je prvi pneumatik, to jest gumu ispunjenu vazduhom. Međutim, pneumatici su postali popularni među kupcima tek kada je jedan Tomsonov sunarodnik, Džon Bojd Danlop, uložio trud kako bi bicikl njegovog sina bio udobniji za vožnju. Danlop je 1888. patentirao novu gumu i osnovao kompaniju. Pa ipak, pred pneumaticima su i dalje stajale prepreke koje je trebalo savladati.

Jednog dana 1891, jednom francuskom biciklisti izduvala se guma na biciklu. Pokušao je da naduva gumu, ali bez uspeha jer ona nije mogla da se odvoji od točka. Potražio je pomoć svog sunarodnika Eduara Mišlena koji je bio poznat po tome što je radio s vulkanizovanim kaučukom. Mišlen je proveo devet sati nastojeći da reši taj problem. To iskustvo ga je navelo da napravi pneumatik koji je mogao da se skine s točka radi lakše popravke.

Mišlenove gume bile su tako dobro primljene da ih je naredne godine koristilo 10 000 zadovoljnih biciklista. Za kratko vreme, pneumatici su postavljeni na pariske kočije što je oduševilo Parižane. Da bi pokazali da se pneumatici mogu koristiti i na motornim vozilima, Eduar i njegov brat Andre su ih 1895. montirali na jedan trkački automobil koji je, i pored toga, poslednji stigao na cilj. Pa ipak, ljudi su bili toliko zadivljeni tim neobičnim gumama da su hteli da ih raseku samo da bi videli šta su to braća Mišlen stavila unutra!

Tridesetih i četrdesetih godina 20. veka, noviji i trajniji materijali, kao što su veštačka svila, najlon i poliester, zamenili su manje izdržljive materijale poput pamuka i prirodnog kaučuka. Nakon Drugog svetskog rata, stekli su se uslovi za proizvodnju gume koja se postavljala direktno na naplatak i koja je bila hermetički zatvorena, te joj stoga nije bila potrebna unutrašnja guma ispunjena vazduhom. Kasnije su načinjena daljnja poboljšanja.

Danas se za proizvodnju guma koristi više od 200 sirovina. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, neke gume mogu da pređu 130 000 kilometara pa čak i više, dok druge mogu da izdrže brzinu trkačkog automobila od nekoliko stotina kilometara na čas. Gume su u međuvremenu postale jeftinije i tako dostupnije običnim potrošačima.

Izbor guma

Ukoliko imate motorno vozilo, pred vama je možda težak zadatak da izaberete nove gume. Kako možete utvrditi kada je vreme da ih zamenite? Tako što ćete redovno proveravati njihovo stanje i tražiti na njima znake pohabanosti ili oštećenja. a Neki proizvođači guma ugrađuju indikator pohabanosti gazećeg dela. To je gumena traka koja se nalazi u gazećem delu gume. Takođe je dobro da proverite da li je došlo do odvajanja gazećeg dela gume, iskakanja žica, ispupčenja na boku gume i sličnih defekata. Ukoliko primetite bilo koju od navedenih stvari, ne biste smeli da vozite dok ne otklonite defekt ili ne zamenite gumu.

Najbolje je da kupite paran broj potpuno istih novih guma i da ih postavite na istu osovinu. Ako postavljate samo jednu novu gumu, uparite je s gumom čiji je gazeći deo  najmanje pohaban kako bi prilikom kočenja trenje na obe strane bilo jednako.

Izbor između različitih tipova, veličina i modela guma može biti zbunjujuć. Ipak, kada razmotrite nekoliko ključnih stvari, uvidećete da to i nije tako teško. Kao prvo, pažljivo pročitajte uputstva proizvođača automobila. Za vaše vozilo su određeni neki specifični zahtevi koje treba uzeti u obzir, kao što su dimenzije gume i naplatka, rastojanje od podloge do najniže tačke vozila i nosivost vozila. Takođe je važna i oprema vašeg vozila. Moderna vozila sa ABS sistemom kočenja, kontrolom proklizavanja i pogonom na sva četiri točka konstruisana su za gume koje imaju specifične radne karakteristike. Pojedinosti o gumama obično se mogu naći u priručniku za korišćenje vozila.

Drugi faktor su uslovi na putu. Da li ćete uglavnom voziti po neasfaltiranom ili asfaltiranom putu, po suvom ili mokrom kolovozu? Uslovi za vožnju će se verovatno razlikovati. U tom slučaju, trebaće vam gume za sve vrste podloga ili za sve vremenske uslove.

Takođe treba uzeti u obzir i odnos između veka trajanja i držanja gume na putu. U principu, što je gazeći deo gume mekši, to je njeno držanje bolje, ali se brže i haba. I obratno, ako je gazeći deo relativno tvrd, guma će imati slabije držanje, ali će verovatno duže trajati. Vrednosti odnosa između ove dve karakteristike obično se mogu naći u katalozima dostupnim na prodajnim mestima. Imajte na umu da se te vrednosti razlikuju od proizvođača do proizvođača.

Kada napravite uži izbor, presudan uticaj na konačnu odluku može imati cena. Osim boljeg kvaliteta guma, poznati proizvođači uglavnom nude i bolje uslove garancije.

Održavanje guma

Dobro održavanje guma uključuje tri stvari: održavanje propisanog vazdušnog pritiska, redovno rotiranje guma i balansiranje točkova i centriranje trapa. Veoma je važno održavati vazdušni pritisak na preporučenom nivou. Ukoliko je pritisak suviše veliki, sredina gazećeg dela će se prebrzo pohabati. S druge strane, ako je vazdušni pritisak u gumi suviše nizak, ivice će se prebrzo pohabati. Osim toga, povećaće se potrošnja goriva.

Pošto vazduh prolazi kroz gumu, pritisak u gumi mesečno može opasti za najmanje 10 posto. Stoga nemojte misliti da po izgledu  gume možete da odredite da li je dovoljno napumpana. Prema jednom udruženju proizvođača guma, ’vazdušni pritisak unutar gume može se smanjiti skoro za polovinu, a da se ne primeti da je guma ispumpana‘! Zato bar jednom mesečno kontrolišite pritisak u gumama pomoću instrumenta za merenje pritiska. Mnogi vozači drže taj instrument u odeljku ispred suvozača. Kada menjate ulje u motoru uvek pregledajte i gume. Međutim, proveru guma treba obaviti samo kada su one hladne — drugim rečima, nakon što su bile u stanju mirovanja najmanje tri sata ili nakon vožnje od najviše kilometar i po. Podaci o pritisku u gumama obično se nalaze u priručniku za korišćenje automobila, na vratancima rezervoara ili u odeljku ispred suvozača. Ukoliko želite da izbegnete neudobnu vožnju, nemojte napumpati gume do maksimuma koji je naveden na boku gume.

Gume će trajati duže i ravnomernije će se habati ako ih budete redovno rotirali. Ukoliko proizvođač automobila ne preporučuje drugačije, dobro je da to radite na svakih 10 do 13 000 kilometara. Pored toga, u priručnicima za korišćenje nekih vozila može se naći preporučeni način rotacije guma.

Na kraju, potrebno je proveriti da li je trap centriran. To treba obaviti jednom godišnje ili čim primetite neke neobične vibracije ili nepravilnosti u funkcionisanju upravljačkog mehanizma. Iako je sistem vešanja na vašem vozilu napravljen tako da trap drži centriranim pod različitim opterećenjima, neophodno je da ga redovno kontrolišete i centrirate kako bi se gume ravnomerno habale. Specijalizovani serviser će se pobrinuti za dobro vešanje i centriranost trapa na vašem automobilu, što će maksimalno produžiti vek trajanja guma i poboljšati kvalitet vožnje.

„Inteligentne“ gume

Neki automobili pomoću kompjutera upozoravaju vozača kada pritisak u gumama padne ispod granice koja omogućava bezbednu vožnju. Neke gume se čak i bez vazduha u sebi nakratko mogu bezbedno koristiti u vožnji, dok druge same zatvaraju rupu kada se probuše. Zaista, inženjeri prave gume za sve više uslova.

Kod modernih vozila koriste se sve bolji materijali, sve napredniji sistemi vešanja, upravljanja i kočenja, kao i gume s različitim tipovima gazećeg dela. Sve to doprinosi da gume čine vožnju ne samo lakšom već i bezbednijom.

[Fusnota]

[Tabela/Slike na 21. strani]

Spisak za proveru stanja guma

Vizuelna provera:

◻ Da li na boku postoje ispupčenja?

◻Da li se na površini gazećeg dela vide žice?

◻Da li je dubina gazećeg dela u granicama dozvoljenog? Da li se na gumama vide indikatori pohabanosti?

Takođe proverite:

◻Da li je pritisak u gumama na nivou koji preporučuje proizvođač?

◻Da li je vreme da rotirate gume? (Pratite kilometražu i sledite način rotacije po preporuci proizvođača.)

◻Da li bi zbog promene godišnjih doba trebalo staviti drugačije gume?

[Slika]

Indikator pohabanosti

[Dijagram na 20. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Delovi gume

Gazeći deo omogućava trenje i dobro držanje u krivinama

Brejkeri stabilizuju gazeći deo i daju mu čvrstinu

Bok štiti bočni zid gume od oštećenja na putu i ivičnjaku

Karkasa pruža gumi jačinu i elastičnost

Hermetizujući sloj zadržava vazduh unutar gume

Stopa drži gumu čvrsto uz naplatak

[Slike na 19. strani]

Neki od prvih bicikala i automobila s gumama na naduvavanje; radnici u jednoj od prvih fabrika za proizvodnju guma

[Izvor]

The Goodyear Tire & Rubber Company