Koliko vredi životna sredina

Naučnici i ekonomisti nedavno su sarađivali na jednom istraživačkom projektu koji je obuhvatio pet prirodnih staništa izmenjenih radi eksploatacije i sticanja profita. U Maleziji je za kratko vreme potpuno iskrčena jedna tropska šuma radi proizvodnje velike količine drvne građe, u Kamerunu je jedno područje pod tropskom šumom pretvoreno u plantažu uljanih palmi i kaučuka, u Tajlandu je jedna močvara pod mangrovim drvećem pretvorena u uzgajalište morskih račića, u Kanadi je jedna slatkovodna močvara isušena da bi se koristila za poljoprivredu, a na jednom filipinskom koralnom grebenu prilikom ribolova korišćen je dinamit.

Istraživači su došli do nekih iznenađujućih rezultata. Da su ostala netaknuta, dugoročna ekonomska korist koju bi društvo imalo od tih pet prirodnih staništa bila bi za 14 do 75 posto veća nego u suprotnom. Zapravo, kao posledica čovekovih aktivnosti, ekosistemi u proseku izgube polovinu svoje vrednosti, a izmene životne sredine godišnje koštaju 200 milijardi evra. Nasuprot tome, očuvanje prirodnih ekosistema koštalo bi 36 milijardi evra. Prema londonskim novinama The Guardian, istraživači kažu da ’dobra i usluge‘ koje nam životna sredina pruža u obliku hrane, vode, vazduha, skloništa, goriva, odeće, lekova i zaštite od oluja i poplava, vrede najmanje 3,4 triliona evra, što znači da odnos korist-cena iznosi 100 naprema 1. Dr Endru Balmford, sa Univerziteta u Kembridžu, koji je bio organizator istraživanja, kaže: „Ekonomska računica je jako loša. Očekivali smo da će brojke ići u prilog očuvanju životne sredine, ali ne u tolikoj meri.“

Nažalost, od Samita o Zemlji u Rio de Žaneiru 1992. godine, izmenjeno je već 11,4 posto svetskih prirodnih staništa. Osnovni razlog je uglavnom neznanje i želja da se ostvari kratkoročna finansijska dobit. Deset godina kasnije, na Svetskom samitu o ekologiji i razvoju koji je održan u Johanesburgu, još uvek nije bilo precizno definisanih rešenja koja bi poslužila da se ta dilema razreši. Izražavajući zabrinutost, dr Balmford kaže: „Od mog detinjstva i vremena kada sam prvi put čuo reč ’očuvanje‘, izgubljena je trećina netaknutih područja u svetu. Zbog toga ne mogu mirno da spavam.“

Međutim, u Otkrivenju 11:18 zapisano je Stvoriteljevo obećanje koje čitaocima Biblije pruža snažno uverenje. Naime, tu se kaže da će on uskoro ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘. Ekosistemi naše planete biće zatim obnovljeni za večno dobro čovečanstva.