Pogled u svet

Propovedi na prodaju

„Prezauzetim sveštenicima koji se naprežu oko pripremanja propovedi uslišene su molitve: pod pokroviteljstvom Engleske crkve otvoren je novi Internet sajt na kom se mogu naći propovedi za sve prilike“, izveštava londonski The Daily Telegraph. Bob Ostin, tvorac ovog sajta, kaže: „Propovednici su danas sve više zauzeti tako da su im propovedi sve češće u drugom planu.“ On tvrdi da pruža „praktične propovedi“, koje „podstiču na razmišljanje, nadahnjuju i obrazuju“. Na sajtu se trenutno nalazi „više od 50 propovedi ’proverenih s propovedaonice‘, koje se bave različitim biblijskim izveštajima i temama“. Takođe, ovaj list objašnjava da se u tim propovedima ne iznose radikalna ili u doktrinarnom smislu sporna gledišta. Opisane su kao ’lako razumljive propovedi u trajanju od 10 do 12 minuta‘, a za svaku je potrebno izdvojiti 10 evra.

 „Gospodari grada“

„Vozila su postala gospodari grada Meksika“, pišu tamošnje novine Reforma. Godine 1970, prosek je bio jedan automobil na 12 423 stanovnika ovog velegrada. Do 2003. taj odnos je porastao i iznosio je oko jedan automobil na šest stanovnika. Broj automobila na ulicama ovog grada toliko se povećao da je 2002. među 18 miliona njegovih stanovnika evidentirano više novoregistrovanih vozila nego novorođene dece. Ova pojava ima i svoju negativnu stranu. Naime, udeo vozila u zagađenju vazduha u ovom gradu iznosi više od 80 posto. Štaviše, neki moraju da putuju na posao i po tri sata, uglavnom zbog zakrčenih gradskih saobraćajnica. Procenjuje se da će do 2010. broj automobila u gradu Meksiku porasti za jedan milion.

Povećanje duga u Britaniji

„Dugovi prete da oslabe britansku ekonomiju i da svakom četvrtom stanovniku stvore nesavladive finansijske probleme“, izveštava londonski The Daily Telegraph. U njemu se dodaje: „Među narodom se ukorenio običaj ’sve na otplatu‘, bez obzira što dug zbog neotplaćenih kredita iznosi 1,2 biliona evra.“ Ako se izuzmu isplate hipoteka, svaki Britanac zbog korišćenja kreditnih kartica, ličnih zajmova i prekoračenja računa duguje u proseku 4 600 evra. Iz tog razloga, „kod zapanjujućeg broja odraslih koji se bore s dugovima postoji strah da neće moći da ih otplate“, naročito ako se povećaju kamatne stope i nezaposlenost. Fransis Voker iz Službe za kreditno savetovanje potrošača upozorava: „Ukoliko mesečna rata na ime otplate duga, ne računajući hipoteku, iznosi više od 20 posto vašeg mesečnog prihoda, upadate u dug.“ Uprkos ovakvim upozorenjima, bilo je procenjeno da će se tokom 2003. Britanci na godišnjem odmoru zadužiti za dodatne četiri milijarde evra.

Krave vrede više nego ljudi?

Jaz između bogatih i siromašnih zemalja i dalje raste. Tokom poslednjih 20 godina, udeo najnerazvijenijih zemalja (700 miliona stanovnika) u ukupnoj svetskoj trgovini smanjio se s jedan na 0,6 posto. „Danas je najveći deo crnačkog afričkog stanovništva siromašniji nego u vreme prethodne generacije“, piše francuski ekonomista Filip Jurgensen u časopisu Challenges. Primera radi, 67 miliona ljudi u Etiopiji živi od sredstava čija je vrednost jednaka vrednosti jedne trećine poseda u vlasništvu 400 000 stanovnika Luksemburga. Jurgensen zapaža da evropski poljoprivrednici imaju pravo na novčanu pomoć od 2,5 evra po kravi dnevno, dok oko 2,5 milijarde ljudi svakodnevno živi čak i s manje sredstava. Tako u mnogim delovima sveta, „siromašan čovek vredi manje od krave“, kaže Jurgensen.

Muzika i agresivnost

Istraživači s Državnog univerziteta u Ajovi i teksaškog Ministarstva za socijalnu zaštitu, u SAD, sproveli su seriju od pet eksperimenata u koje je bilo uključeno više od 500 studenata, kako bi se utvrdilo kakav uticaj vrši muzika koja obiluje nasiljem. Nakon što su preslušali određeni broj pesama istog pevača, od kojih su neke isticale nasilje, a neke nisu, studenti su uradili niz testova da bi im se utvrdio intenzitet agresivnih osećanja. Rezultati istraživanja, koji su objavljeni u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, pokazali su da nasilna muzika može bez povoda izazvati neprijateljska osećanja i agresivno raspoloženje. „Tekstovi pesama vrše uticaj — to je jedan od glavnih zaključaka ovog i drugih ispitivanja medija koji nude nasilnu zabavu“, kazao je Krejg Anderson, organizator istraživanja. „Ta poruka je važna za sve, a posebno za roditelje male dece i adolescenata“, rekao je Anderson.

Deca pod uticajem alkohola

Jedno istraživanje koje je obuhvatilo službe hitne pomoći i urgentne centre u 50 britanskih bolnica otkriva da „zbog opijanja u bolnicu stižu deca od svega šest godina starosti“, izveštava londonski The Daily Telegraph. U jednoj bolnici, lekari i sestre su izvestili da se tokom letnjeg raspusta sedmično leči čak stotinu dece pod uticajem alkohola. „Više od 70 posto osoblja smatra da se u bolnicu zbog zloupotrebe alkohola primaju sve mlađa deca“, pišu citirane novine. Takođe, jedan skorašnji vladin izveštaj pokazuje da se u poslednjih 20 godina u Britaniji utrostručio broj smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom.

Droga i mladi Italijani

Prema jednom istraživanju koje je sproveo milanski Institut San Rafaele, 42 posto učenika u Italiji, uzrasta od 14 do 19 godina, priznaje da koristi drogu. Međutim, Mariolina Mojoli, funkcioner u italijanskom Ministarstvu obrazovanja, smatra da je stvaran broj veći. Među drogama koje su obuhvaćene istraživanjem najpopularnije su marihuana i hašiš. Od učenika koji koriste drogu, 34 posto je reklo da to čini u školi, 27 posto u diskoteci, a 17 posto kod kuće. Navedeno istraživanje je otkrilo da 82 posto učenika koristi alkohol.

„Džinovsko“ morsko čudovište

„U blizini Antarktika, ribari su uhvatili jednu retku i smrtonosnu lignju sa očima veličine tanjira i mnoštvom kuka oštrih poput žileta kojima hvata plen“, navode australijske novine The Daily Telegraph. Novozelandski hidrobiolog Stiv o’Šej kaže: „Viđao sam neke džinovske lignje, ali ovo je neverovatno.“ Izgleda da se radi o mladoj lignji, teškoj 150 kilograma, koja pripada vrsti nazvanoj džinovska lignja (Mesonychoteuthis hamiltoni). „To je vrlo opasna životinja“, kaže američki hidrobiolog Kat Bolstad. „Ako biste se našli u vodi pored nje, bili biste u smrtnoj opasnosti.“ Prema novinskoj agenciji Rojters, „džinovska lignja pronalazi hranu tako što doslovno sjaji u mračnim, dubokim vodama kako bi osvetlila plen i ugledala ga svojim ogromnim očima — najvećim u životinjskom svetu... Na njenih osam pipaka i dva kraka nalazi se i do 25 kuka nalik na zube, koje su duboko usađene u mišiće i koje mogu da se zarotiraju za pun krug — kao i obične pijavke koje sprečavaju ribu da umakne“.