Da li se vera u Boga kosi s naukom?

PRILIKOM čitanja nekog naučnog štiva, nije neobično naići na religiozne izraze. Primera radi, naučnici se nazivaju ’prvosveštenicima nove tehnološke kulture‘, a njihove laboratorije ’hramovima‘ ili ’svetilištima‘. Naravno, ti izrazi su samo metafore. Međutim, oni mogu pokrenuti jedno važno pitanje: Da li između nauke i religije zaista postoji nepremostiv jaz?

Neki smatraju da sticanjem spoznanja naučnici zapravo imaju sve manje osnova za verovanje u Boga. Činjenica je da u naučnim krugovima ima mnogo onih koji s prezirom odbacuju veru. Pa ipak, znatan broj naučnika impresioniran je dokazima koji ukazuju na svesno planiranje u svetu prirode. Neki naučnici nisu opčinjeni samo dokazima o planiranju; oni počinju da razmišljaju o Konstruktoru.

Vetrovi promene

U poslednjih vek i po, teorija evolucije Čarlsa Darvina postala je opšteprihvaćena. Neki obrazovani ljudi su možda smatrali da će tokom vremena samo neuki, lakoverni i naivni zadržati veru u Boga. Međutim, to se nije dogodilo. Zapravo, mnogi naučnici otvoreno izjavljuju da veruju u Stvoritelja. Istina, možda ne veruju u Boga kao osobu ili u ono što kaže Biblija. Pa ipak, uvereni su da svesno planiranje koje je očigledno u prirodi zahteva inteligentnog Konstruktora.

Može li se za te naučnike reći da su naivni? Govoreći o naučnicima koji smatraju da se nastanak kosmosa i života u njemu može pripisati inteligentnom planiranju, kritika jedne knjige objavljena u novinama The New York Times kaže sledeće: „Radi se o doktorima nauka koji se nalaze na istaknutim položajima na nekim od boljih univerziteta. Njihovi dokazi protiv darvinizma ne temelje se na autoritetu Svetog pisma, već na naučnim činjenicama.“

U istom članku se takođe zapaža da zastupnici ideje o inteligentnom planiranju „ne iznose neozbiljne tvrdnje... Oni poriču da je standardna Darvinova, ili bilo koja druga ’naturalistička‘ teorija koja se zasniva na postepenom delovanju nesvesnih, mehaničkih uzroka tokom vremena, dovoljna za objašnjenje celokupnog života. Oni tvrde da  je živi svet prepun dokaza o inteligentnom planiranju — dokaza koji skoro sigurno idu u prilog delovanju jednog inteligentnog Konstruktora“. a

Među naučnicima su takvi zaključci iznenađujuće uobičajeni. Primera radi, jedno istraživanje sprovedeno 1997. otkrilo je da 40 posto naučnika iz Sjedinjenih Država veruje u Boga kao osobu. Taj procenat skoro da se nije promenio od 1914, kada je sprovedeno slično istraživanje.

Naravno, taj broj je niži u zemljama gde je sekularizam zastupljen u većoj meri, kao što su na primer evropske zemlje. Pa ipak, britanske novine The Guardian navele su da je ’vera u Boga najzastupljenija među onima koji se bave naukama kao što su fizika i geologija, dok je manje zastupljena kod onih koji se bave naukama poput antropologije‘. U njemu se dodaje: „U Ujedinjenom Kraljevstvu postoje organizacije poput one pod nazivom Christians in Science (Hrišćani u nauci).“ U citiranim novinama je takođe izneseno zapažanje da u Velikoj Britaniji „u crkvu mnogo češće idu studenti prirodnih nauka nego studenti umetnosti“.

Ipak, izgleda da se većina naučnika podsmeva predstavi o Stvoritelju. Takvo omalovažavanje vrši snažan uticaj na druge naučnike. Astronom Alan Sandejdž primećuje da se naučnici „nerado izjašnjavaju kao vernici“. Zašto? On kaže: „Teško je podneti prezir“, to jest neodobravanje i osudu od strane kolega.

Kao posledica toga, skeptični naučnici prosto guše glas kolega koji se usude da ukažu na to da se nauka ne mora kositi s verom u Stvoritelja. Naredni članci će se pozabaviti njihovim mišljenjem koje se često ignoriše, kao i pitanjem zašto ti naučnici imaju takvo gledište. Međutim, u kom smislu se sve to tiče vas? Da li vam nauka može pomoći da razvijete veru u Boga? Molimo vas da pročitate naredne članke.

[Fusnota]

[Izvor slike na 3. strani]

Zvezde: Courtesy of ROE/Anglo-Australian Observatory, photograph by David Malin