Gde možete naći odgovore?

DA LI ste ikada osetili izvesnu meru odbojnosti prema raspravi koja se rasplamsala oko toga da li je život nastao evolucijom ili stvaranjem? Ako je vaš odgovor potvrdan, niste jedini.

Na kraju krajeva, na jednoj strani u toj raspravi nalaze se neki naučnici i akademici koji često koriste visokostručne izraze i insistiraju na tome da, ukoliko ste obrazovani i inteligentni, morate prihvatiti teoriju evolucije kao činjenicu. Na drugoj strani su neki podjednako arogantni religionisti koji koriste emocijama nabijenu retoriku i kažu da se, ukoliko iskreno verujete u Boga, morate složiti s kreacionizmom kao njihovim objašnjenjem izveštaja o stvaranju.

Ekstremna gledišta poput ovih odbojna su mnogim razumnim osobama. Da bi se dobio odgovor na pitanje da li Bog postoji potrebno je više od samouverenih, dogmatskih tvrdnji. Prisetite se, to pitanje nije samo predmet rasprave, niti puka intelektualna vežba. Ono utiče na vaš život i vašu budućnost.

Problem naučnika

Kao što smo videli, priličan broj uglednih, vrsnih naučnika kaže da dokazi svedoče o postojanju Konstruktora, to jest Stvoritelja. Nekoliko njih ide još dalje. Oni dovode u pitanje principijelnost svojih kolega koji dogmatično poriču postojanje Boga.

Primera radi, geofizičar Džon Baumgardner zapaža: „S obzirom na zaprepašćujuće malu verovatnoću [slučajnog nastanka], kako bi ijedan imalo pošten naučnik mogao ukazati na uzajamno delovanje slučajnih procesa  kao na objašnjenje za složenost koju zapažamo kod živih bića? Učiniti to, a biti svestan tih brojki, po mom mišljenju, predstavlja ozbiljno kršenje principijelnosti u nauci.“

Poznati fizičar Ričard Fejnman istakao je drugi aspekt principijelnosti naučnika. Na jednoj univerzitetskoj svečanosti povodom dodele diploma, on je govorio o „specifičnoj, posebnoj vrsti principijelnosti“. Rekao je da to uključuje „priznanje da smo možda pogrešili, ma koliko to bilo teško“. To priznanje, prema njegovim rečima „sasvim sigurno predstavlja obavezu naučnika prema drugim naučnicima, ali i prema onima koji se ne bave naukom“.

Koliko često čujemo da evolucionisti, govoreći o svojim teorijama, kažu ’možda smo pogrešili‘? Nažalost, izgleda da im skromnost nije vrlina. Zapravo, trebalo bi da skromnost i principijelnost podstaknu mnoge naučnike da priznaju da nauka, koja je ograničena na proučavanje fizičkog sveta, nije u mogućnosti da odgovori na pitanja koja su povezana s postojanjem Stvoritelja. Međutim, šta je s religioznim vođama koje zastupaju kreacionizam?

Problem religionista

Skromnost i principijelnost nisu vrline ni religioznih vođa. Na kraju krajeva, zar se može govoriti o principijelnosti kada se iznose tvrdnje da Biblija naučava ono što zapravo ne naučava? Gde je skromnost kada se lična gledišta i preovladavajuće tradicije izdižu iznad Biblije? Mnogi kreacionisti čine upravo to.

Na primer, oni često kažu da je čitav svemir stvoren pre oko 6 000 godina za šest doslovnih dana od 24 časa. Učenjima poput tog, oni pogrešno tumače Bibliju koja kaže da je Bog stvorio nebo i zemlju „u početku“ — u nekom nepoznatom trenutku pre nego što su otpočeli stvaralački ’dani‘, o kojima Biblija detaljnije govori (Postanje 1:1). Značajno je to što izveštaj iz Postanja pokazuje da izraz „dan“ može imati više značenja. U Postanju 2:4 (NW), o šestodnevnom periodu opisanom u prethodnom poglavlju, govori se kao o samo jednom danu. Logično je da to nisu bili doslovni dani od 24 časa, već dugački periodi. Svaki od njih očigledno je trajao više hiljada godina.

Nažalost, religiozni učitelji često greše i kada govore o veri. Izgleda da neki ukazuju na to da vera uključuje snažno uverenje u nešto za šta nema čvrstih dokaza. Mnogim umnim ljudima to više liči na lakovernost. Biblijska definicija vere potpuno je drugačija i glasi: „Vera je zajamčeno očekivanje onoga čemu se čovek nada, jasno dokazivanje stvarnosti iako se ne vide“ (Jevrejima 11:1). Dakle, prava vera nije puka lakovernost. Ona se temelji na čvrstim dokazima, na racionalnom uverenju.

Na kakvim se dokazima, onda, temelji vera u Boga? Postoje dva izvora dokaza, i oba se odlikuju uverljivošću.

Ispitivanje dokaza

Apostol Pavle je bio podstaknut da napiše da se Božja ’nevidljiva svojstva jasno vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo‘ (Rimljanima 1:20). Hiljadama godina, mudre osobe zapažaju dokaze Božjeg postojanja u svetu prirode.

Kao što vidimo, nauka nam u ovom pogledu može biti od velike koristi. Što više saznajemo o složenosti svemira i o redu koji vlada u njemu, to više razloga imamo da osećamo strahopoštovanje prema Onome koji je sve to stvorio. Neki naučnici spremno prihvataju te dokaze i smatraju ih uverljivim. Bez ikakve sumnje, oni bi rekli da im je nauka pomogla da razviju veru u Boga. Drugim naučnicima, kako izgleda, nikakvi dokazi nisu dovoljni da steknu takvo uverenje. Kako stoje stvari s vama?

Ukoliko ste spremni da razmotrite dokaze o postojanju Stvoritelja, podstičemo vas da to i učinite. Knjiga Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe? oblikovana je tako da vam pomogne u tom životovažnom traganju za odgovorima. a Pored toga, ona će vam pomoći da ispitate drugi izvor dokaza za postojanje Boga — Bibliju.

Biblija sadrži veliki broj dokaza koji ukazuju na to da njeno nadahnuće potiče iz nadljudskog izvora. Primera radi, ona  sadrži mnoga proročanstva, to jest istoriju pisanu unapred. Neka od njih precizno opisuju stanje u kom se nalazi današnji svet! (Matej 24:3, 6, 7; Luka 21:10, 11; 2. Timoteju 3:1-5). Ljudi ne mogu tačno predskazati budućnost. Ko bi osim Boga mogao da učini tako nešto?

Međutim, osim toga što nam pomaže da dobijemo odgovor na pitanje da li Bog postoji, Biblija nam takođe otkriva i njegovo lično ime, opisuje njegovu ličnost i govori na koji način je pokazivao i još uvek pokazuje zanimanje za čovečanstvo. Čak nam otkriva šta je on spremio za nas. Nauka nam ni u jednoj od tih stvari ne može pomoći da pronađemo odgovore. Zaista, nauka nam ne može pružiti pravu nadu, a ne može nam pomoći ni da postavimo ispravna merila vrednosti i moralna načela.

Osnova za merila vrednosti i moralna načela

Nažalost, čini se da naučni trendovi koje neki danas slede potkopavaju moral i merila vrednosti. Ričard Dokins, biolog koji odbacuje ideju o postojanju Boga, kaže: „U svemiru koji karakterišu slepe fizičke sile i reprodukcija gena, neki ljudi će patiti, neki će biti srećni, a za to neće postojati racionalno objašnjenje ili očigledan razlog, niti će u tome biti ikakve pravde.“ Da li vam se čini da je ovo gledište prilično pesimistično? Zar ne mislite da je društvu potreban moralni kodeks koji podstiče dobro, a kažnjava zlo?

U tome je suštinska razlika između gledišta o humanosti koje se temelji na Bibliji i ateističkog gledišta koje se zasniva na teoriji evolucije. Božja Reč ističe da ljudi zauzimaju posebno mesto u stvarstvu; evolucija kaže da su ljudi slučajni proizvod slepih prirodnih procesa. Biblija objašnjava da su ljudi stvoreni po obličju pravednog i brižnog Boga i da imaju sposobnost da žive srećnim životom u skladu s moralnim načelima; evolucija, koja naglašava borbu za opstanak, ne može da objasni osobine svojstvene ljudima kao što su ljubav i nesebičnost.

Evolucija nam ne može uliti bilo kakvu stvarnu nadu ili pružiti smisao postojanja. Biblija govori o Stvoriteljevoj divnoj nameri za našu budućnost. On ju je sasvim jasno objavio: „Jer ja znam namisli koje imam za vas, govori Jehova, namisli mira a ne nevolje da vam dam budućnosti i nade“ (Jeremija 29:11).

Učite o Stvoritelju

Mudri psalmista je bio podstaknut da ponizno prizna: „Znajte da je Jehova Bog. On nas je stvorio, a ne mi sami“ (Psalam 100:3, NW). Za mnoge umne ljude, ovo ponizno priznanje ima neuporedivo više smisla nego savremene teorije o slučajnom nastanku ljudskog života.

Savremena nauka ponekad arogantno unapređuje gledište da naš glavni vodič treba da budu ljudsko razumevanje i spoznanje. Nažalost, organizovana religija često pravi istu grešku. Međutim, spoznanje koje čovek ima ograničeno je, a tako će i ostati. Iako je imao veliko spoznanje o duhovnim stvarima, apostol Pavle je zadržao ponizan stav. On je realistično primetio: „Sada vidimo nejasan odraz u ogledalu... Spoznanje koje sada imam nije potpuno“ (1. Korinćanima 13:12, The Jerusalem Bible).

Naravno, prava vera u Boga ne zavisi od savremene nauke. Ipak, nauka može pomoći razboritoj osobi da ojača svoju veru. Istinska vera i duhovnost su neophodni za ispunjen i srećan život (Matej 5:3). Ukoliko pomoću Biblije steknete spoznanje o Jehovi i njegovoj nameri za čovečanstvo i zemlju, to će vam dati temelj za pravi smisao života i čvrstu osnovu za nadu.

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na 9. strani]

Šta su neki naučnici rekli

Mnogi naučnici bez ustručavanja izjavljuju da veruju u Stvoritelja. Iako neki od njih imaju uopštenu i neodređenu predstavu o tome ko je Bog, oni se ipak slažu da dokazi svedoče o postojanju inteligentnog Konstruktora. Zapazite sledeće komentare:

„Kao naučnik, dok posmatram svet oko sebe, zapažam tako složene i precizno osmišljene mehanizme da dolazim do zaključka da iza tako složenog ustrojstva stoji inteligentno planiranje“ (MATEMATIČAR ENDRU MAKINTOŠ, VELS, UJEDINJENO KRALJEVSTVO).

„Složenost prirode jasno ukazuje na postojanje Stvoritelja. Očigledno je da se, kada se pronikne u neki biološki ili fizički sistem, otkriva neverovatna složenost“ (BIOHEMIČAR DŽON KREJMER, KANADA).

„U živom svetu vlada izuzetan red. To je delo jedne uzvišene Moći koju ja nazivam Bog. U tome se vera slaže s naučnom istinom. Vera ne poriče naučnu istinu, već je čini potpunom, pružajući jednostavnije shvatanje svemira“ (BIOLOG ŽAN DORST, FRANCUSKA).

„Ne mogu zamisliti svemir i naš život bez inteligentnog početka, bez izvora duhovne ’topline‘, koji postoji iznad materije i njenih zakona“ (NUKLEARNI FIZIČAR ANDREJ DMITRIJEVIČ SAKAROV, RUSIJA).

„Svaka životinja je na neki način jedinstveno oblikovana kako bi bila prilagođena određenoj sredini. Prinuđen sam da složenost živih bića pripišem Stvoritelju a ne slepim evolucionim silama“ (BIOHEMIČAR BOB HOSKEN, AUSTRALIJA).

[Okvir/Slike na 10. strani]

Jedno mišljenje o izveštaju iz knjige Postanja

Džerald Šroder, bivši profesor nuklearne fizike, piše: „U Bibliji se u trideset jednom stihu, u nekoliko stotina reči, opisuju događaji koji su trajali šesnaest milijardi godina. O tim događajima naučnici su napisali doslovno milione reči. Nastanak celokupnog životinjskog sveta u Bibliji je iznesen u samo osam rečenica. Uzimajući u obzir sažetost biblijskog izveštaja, postoji izvanredna saglasnost između izjava i redosleda događaja iz prvog poglavlja Postanja i otkrića savremene nauke, naročito kada imamo u vidu da je kompletno biblijsko objašnjenje u tim stihovima zabeleženo vekovima, čak milenijumima ranije i da zato na njega ni na koji način nisu uticala otkrića savremene nauke. Upravo je savremena nauka ta koja je potvrdila biblijski izveštaj o našem postanku“ (THE SCIENCE OF GOD — THE CONVERGENCE OF SCIENTIFIC AND BIBLICAL WISDOM).

[Slike]

Biblija opisuje šest stvaralačkih perioda

[Slika na 12. strani]

Biblija sadrži snažne dokaze da je nadahnuta od Boga