Konkordov let u istoriju vazduhoplovstva

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FRANCUSKE

Nakon 27 godina letenja, konkord — „jedini nadzvučni putnički avion na svetu“ — otišao je u penziju. Navodeći kao razlog sve veće troškove i sve manji broj putnika, kompanija British Airways je u oktobru 2003. iz komercijalne upotrebe povukla i poslednji od svojih sedam konkorda. Pet meseci ranije, isto je sa svojih pet letilica uradila i kompanija Air France, pored British Airways-a jedina koja je u svojoj floti imala ovaj avion s karakterističnim krilima u obliku trougla.

Tako je zatvoreno jedno poglavlje istorije vazduhoplovstva, koje je započelo 1962. kada su britanski i francuski inženjeri zajedničkim snagama konstruisali nadzvučni avion sposoban da prelazi velike razdaljine. Prvi probni letovi izvršeni su 1969, a letovima za Bahrein i Rio de Žaneiro u januaru 1976, otpočeo je komercijalni nadzvučni prevoz putnika.

 Konkord možda jeste predstavljao tehnološki napredak, ali u ekonomskom pogledu, to je bio neuspeh. Tokom 1970-ih, nafta je zbog nestašice bila veoma skupa, što je bio veliki problem jer ovaj avion „guta“ više od 25 600 litara goriva na sat — po putniku tri puta više od standardnog aviona. Mane su mu i ograničeni dolet od samo 6 900 kilometara i mali kapacitet — može da primi samo 100 putnika. Zbog svega toga, avio-kompanije nisu imale računicu da ga koriste. Od masovne upotrebe se odustalo i zbog ograničenja koja su uvedena u Sjedinjenim Državama, navodno zato što ovaj avion stvara preveliku buku.

Cena karte je posebna priča — koštala je i po nekoliko hiljada dolara. Zato je samo mali broj putnika mogao sebi priuštiti to zadovoljstvo da leti konkordom. Jedan poslovni čovek je rekao da je konkord „nudio jedno od najboljih putovanja koje se može doživeti“ jer je između ostalog imao cordon-bleu meni na kom su se nalazili i šampanjac, guščija pašteta i kavijar. „On vam je pružao najveći luksuz — uštedu u vremenu. Udobnost nije bila na najvišem nivou, ali je osećaj bio prosto neopisiv.“

Brži od vremena?

Konkord je tokom svoje „karijere“ prevezao nešto manje od četiri miliona putnika — što i nije tako puno kada se uzme u obzir da flota Boinga 747 preveze toliko ljudi za samo nekoliko nedelja. Po čemu je onda ovaj avion tako poseban?

Zapazite sledeće: konkord može da leti na visini većoj od 18 000 metara, brzinom od 2 150 kilometara na čas — dva puta brže od zvuka. Zbog toplote koja pri tolikoj brzini nastaje usled trenja, 62 metra dug avion se tokom leta rastegne i do 24 centimetra. Razdaljinu od Pariza do Njujorka prelazio je za 3 sata i 55 minuta, što je skoro upola manje vremena nego što je inače potrebno. Konkord je leteo toliko brzo da je zbog vremenske razlike putnicima koji su leteli iz Pariza, pri sletanju u Njujork izgledalo kao da se vreme vratilo unazad!

Reputaciju mu je narušio samo jedan tragičan slučaj. Dvadeset petog jula 2000, pri poletanju sa pariskog aerodroma Šarl de Gol, jedan Air France-ov konkord se srušio. Poginulo je 113 osoba, od kojih 4 na zemlji. Nakon godinu dana i brojnih prepravki radi povećanja bezbednosti, letovi su nastavljeni. Ipak, finansije su imale konačnu reč.

Konkord, avion bez konkurenta i naslednika, provešće svoju pošteno zarađenu penziju u svetskim muzejima vazduhoplovstva. Žan-Siril Spineta, predsednik kompanije Air France, kaže: „Konkord nikada neće prestati da leti jer će ostati u ljudskoj mašti.“

[Slike na 26. strani]

Gore: posluživanje šampanjca

U sredini: kapetan u pilotskoj kabini

Dole: prototip konkorda, Francuska, 1968.

[Izvor]

Sve fotografije izuzev fotografije prototipa: NewsCast; prototip: AFP/Getty Images