„Morski dragulj“

U svakom okeanu na zemlji nalazi se nebrojeno mnogo dijatomeja, algi mikroskopske veličine, koje imaju složene, fino prošarane staklaste ljušture. One već vekovima fasciniraju naučnike — zapravo, to je slučaj još otkako je, nakon pronalaska mikroskopa, čovek mogao da skicira njihovu lepotu. Potpuno opravdano, dijatomeja se smatra morskim draguljem.

Kada je tokom 1860-ih pronašao dinamit, Alfred Nobel je stabilizovao nitroglicerin koristeći silicijum-dioksid iz dijatomeja. Tako je mogao da napravi dinamitske patrone. Danas se fosilne ljušture dijatomeja koriste u komercijalne svrhe — na primer, za proizvodnju reflektujuće boje za puteve, kao i za pročišćavanje vina i filtriranje vode u bazenima.

Ipak, mnogo važnije od svega toga je što zasluga za odvijanje četvrtine ukupnog procesa fotosinteze na našoj planeti pripada ovim sićušnim jednoćelijskim biljkama. Alen Miligan i Fransoa Morel, istraživači sa Univerziteta Prinston, SAD, otkrili su da u vodi, unutar staklaste ljušture dijatomeja, silicijum-dioksid prouzrokuje određene hemijske reakcije i da tako nastaju idealni uslovi za odvijanje fotosinteze. Naučnici smatraju da je ljuštura dijatomeja tako složena da bi veća površina unutar nje bila izložena vodi, što proces fotosinteze čini efikasnijim. Još uvek se ne zna kako se od silicijuma rastvorenog u morskoj vodi formiraju ove predivne sićušne ljušture. Ono što istraživači znaju jeste da zbog toga što apsorbuju ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik, dijatomeje imaju veoma važnu ulogu u podržavanju života na zemlji, možda čak važniju nego kopnene biljke.

Morel dijatomeje svrstava „među najproduktivnije organizme na zemlji“. Miligan dodaje da bi „efekat staklene bašte bio izražen u mnogo većoj meri“ kada one ne bi trošile ugljen-dioksid.

Nakon što dijatomeje uginu, njihovi ostaci koji se sastoje od ugljenika tonu na okeansko dno i na kraju se fosilizuju. Neki naučnici smatraju da su, izložene velikom pritisku, dijatomeje u fosilnom obliku doprinele nastanku nalazišta nafte širom sveta. Međutim, raste zabrinutost zbog toga što porast temperature morske vode usled globalnog zagrevanja omogućava bakterijama da razgrade ostatke dijatomeja pre nego što potonu i da se zato ugljenik vraća na površinu vode. Stoga, čak je i ovaj sićušni „morski dragulj“ deo čudesno osmišljenog, ali ugroženog sistema za podržavanje života.

[Izvor slike na 31. strani]

© Dr. Stanley Flegler/Visuals Unlimited