Pogled u svet

Kontrola razmnožavanja — dilema za zoološke vrtove

„Da bi zoološki vrtovi opstali, neophodno je davati životinjama kontraceptivna sredstva“, kaže Hening Visner, glavni zoolog u minhenskom zoološkom vrtu Helabrun. U zoološkim vrtovima životinje se brzo razmnožavaju, retko se dešava da im mladunci uginu i uglavnom žive duže od onih koje su u divljini. Ali u zoološkim vrtovima nema dovoljno mesta. Otuda se javlja potreba za kontraceptivnim sredstvima. Međutim, „u zoološkom vrtu postoji jedan problem vezan za kontrolu razmnožavanja. Životinje ne mare previše za to“, kaže nemački časopis Focus. Primera radi, medvedi nanjuše kontraceptivna sredstva u hrani i odstrane ih. Kod nekih životinja, oralna sredstva mogu prouzrokovati i zdravstvene probleme, kao što je rak dojke. Druge mogućnosti su kastracija i sterilizacija, ali one sa sobom nose daljnje probleme. Kao prvo, one su trajne, a u budućnosti će možda biti potrebno potomstvo. Kao drugo, takve životinje više ne proizvode polne hormone, što im može ugroziti položaj među drugim jedinkama iste vrste. Još jedna opcija je da se neželjeno potomstvo ubija — ali to izaziva veliko negodovanje ljubitelja životinja i organizacija za zaštitu životinja. Zbog toga se zoološki vrtovi nalaze u velikoj dilemi.

 Elektronsko smeće

Kanadski National Post navodi da su tokom 2002. Kanađani bacili 155 000 tona elektronskog smeća. Prema izveštaju Kanadskog društva za zaštitu životne sredine, Kanađani su izbacili iz kuća „oko 2 miliona televizora, 1,1 milion video-rikordera i 348 000 CD plejera, smatrajući ih zastarelim nakon samo nekoliko godina upotrebe“. Elektronska oprema, kako se dalje navodi, „često se baca jer više ne udovoljava zahtevima korisnika, a ne zato što je neispravna“. Veliki deo ovog otpada je opasan. Primera radi, samo jedan televizor „može sadržati i do dva kilograma olova“, stoji u citiranim novinama. Takođe, živa koja je često u sastavu ekrana, zagađuje zemljište na kom se otpad deponuje. Kanadsko društvo za zaštitu životne sredine upozorava da će se ovim tempom količina elektronskog smeća do 2010. udvostručiti.

Mravi i antibiotici

„Naučnici su otkrili da neki mravi uzgajaju pečurke da bi odgajili potomstvo i da ih čak štite antibioticima koje koriste kao ’pesticide‘“, navodi se u međunarodnom izdanju lista The Miami Herald. Ti mravi, zvani sekači lišća, presađuju, potkresuju i pleve svoje useve poput zemljoradnika. Na telu tih mrava živi bakterija iz familije streptomicita koja proizvodi antibiotike za zaštitu useva od jedne vrste buđi. Ted Šulc, stručnjak za insekte u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Vašingtonu, zapaža da, za razliku od ljudi koji stalno moraju da pronalaze nove antibiotike u borbi protiv otpornih mikroba, mravi sekači lišća već eonima koriste isti antibiotik. Otkrivanje tajne mrava, „moglo bi biti tesno povezano sa opstankom ljudi“, kaže Šulc.

Svetska zdravstvena katastrofa

Zbog alarmantnog porasta broja slučajeva dijabetesa, svet srlja u „jednu od najvećih zdravstvenih katastrofa“ ikada viđenih, upozorava britanski profesor ser Džordž Alberti, predsednik Međunarodnog saveza za borbu protiv dijabetesa. Britanski list Guardian navodi da, prema procenama tog saveza, preko 300 miliona ljudi širom sveta ima poremećaj tolerancije na glukozu, što često vodi do dijabetesa. Ranije je dijabetes tip 2 uglavnom pogađao starije osobe, ali se sada sve češće javlja kod mladih Britanaca koji su postali gojazni zbog brze hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. „Najžalosnije je to što se u većini slučajeva [dijabetes i njegove posledice] mogu izbeći izmenama u načinu života“, kaže Alberti. Dijabetes uzima maha i u zemljama u razvoju jer stanovnici tih zemalja prihvataju „nezdravu ishranu i gradski način života koji dolazi iz bogatih delova sveta“, navodi The Guardian.

Promene u italijanskim porodicama

U periodu od 1995. do 2001. godine, u Italiji se broj nevenčanih parova koji žive zajedno skoro udvostručio, broj venčanih osoba se smanjio, a broj samaca je porastao. Ova zapažanja, objavljena u listu La Repubblica, zasnivaju se na podacima koje je prikupio Italijanski nacionalni institut za statistiku. U istom periodu, prosečan broj članova porodice smanjio se na samo 2,6. Prema tom institutu, mnogi parovi odlučuju da im zajednički život bude „proba“, s mogućnošću da stupe u brak.

Sovina super čula

Delimično zahvaljujući ogromnim očima i binokularnom vidu, sove imaju „najoštriji noćni vid u životinjskom carstvu“, izveštava časopis Australian Geographic. Mnoge od njih „mogu da registruju zvukove 10 puta tiše od onih koje čuje čovek“. Otkud sovama tako osetljiv sluh? „Uz manje varijacije“, piše u tom članku, „različite vrste sova imaju izvanrednu odliku — jedan ušni otvor im je viši u odnosu na drugi.“ To im olakšava da lociraju plen u pokretu. Kukuvije imaju dodatno pomoćno sredstvo — perje na licu u obliku diska. Taj disk, čiji oblik može da se menja, skuplja zvukove i sprovodi ih do ušiju. Nadalje, kod sova je moždina, deo mozga koji je povezan sa sluhom, složenija nego kod drugih ptica.

Infekcije hepatitisa koje se mogu izbeći

Većina „infekcija hepatitisa posledica su loše higijene medicinskog osoblja“, navodi poljski nedeljnik Polityka. U Poljskoj je tokom 1997. Nacionalni institut za higijenu izvestio 992 slučaja infekcije hepatitisom C, ali pet godina kasnije taj broj je iznosio 1 892. U članku se izražava žaljenje zbog toga što trenutno ne postoji odobrena vakcina protiv hepatitisa C. Profesor Andžej Gladiš, specijalista za infektivna oboljenja, kaže: „Ne preterujem kada kažem da je u Poljskoj između 500 i 600 hiljada ljudi zaraženo virusom hepatitisa C.“ Većina infekcija „dogodi se kod lekara ili zubara“, navodi Jacek Juščik sa Klinike za infektivna oboljenja pri Medicinskom univerzitetu u Poznanju. Citirani nedeljnik zaključuje: „Kada smo u rukama lekara, želeli bismo da te ruke budu zaista čiste.“

Sve više sirotinjskih naselja

„Skoro milijardu ljudi, a to je 32 posto stanovnika svetskih gradova, živi u siromašnim gradskim kvartovima“, pišu novine El Universal iz grada Meksika. Jedno istraživanje Ujedinjenih nacija navodi Bogotu, Havanu, Meksiko, Kito i Rio de Žaneiro kao primere gradova u kojima ima sve više sirotinjskih naselja. Zašto se to dešava? Prema ovom istraživanju, u Bogoti sirotinjska naselja niču zbog „brzog porasta stanovništva, velikog broja onih koji dolaze sa sela i nasilja zbog kog su opustela cela mesta“, navode citirane novine. Osim toga, tokom 2000. godine, 23 posto stanovnika tog grada živelo je u siromaštvu, u poređenju sa 19,4 posto tokom 1994.