Lavanda — užitak za čula

Od dopisnika Probudite se! iz Australije

ENGLESKA kraljica Elizabeta I zahtevala je da na kraljevskoj trpezi uvek bude kandiranog voća s lavandom. Francuski kralj Šarl VI sedeo je na jastučićima napunjenim lavandom. Engleska kraljica Viktorija kupala se u vodi koja je bila parfimisana lavandom. Osim kraljeva i kraljica, još mnogi su bili oduševljeni ovim miomirisnim polužbunom. Svako ko se našao usred ljubičastog polja lavande razume zašto je tako mnogo ljudi očarano ovom aromatičnom biljkom.

Postoji preko 30 vrsta lavande. Ovoj otpornoj biljci pogoduju različiti klimatski uslovi, od hladnog vazduha francuskih Alpa do letnje žege Bliskog istoka. Njen botanički naziv Lavandula potiče od latinskog glagola lavare, što znači „prati“. Dobila ga je zahvaljujući običaju drevnih Rimljana da u kupke dodaju lavandino ulje.

Cenjeni tradicionalni lek

Lavanda je u medicinske svrhe počela da se koristi pre skoro 2 000 godina. Tokom srednjeg veka bila je jedan od glavnih sastojaka preparata poznatog kao „sirće četvorice lopova“, koji se koristio u borbi protiv kuge. Ovaj preparat, to jest rastvor na bazi lavande verovatno je tako nazvan zbog toga što su ga pljačkaši grobova, koji su preturali po stvarima žrtava kuge, koristili za kupanje. Uprkos velikom riziku kom su se izlagali, izgleda da se retko dešavalo da se neko od njih zarazi kugom.

Travari iz 16. veka su tvrdili da lavanda može da izleči nazeb i glavobolju, ali i oduzetost udova i neurozu. Takođe su smatrali da nošenje kapice od lavande utiče na poboljšanje inteligencije. Ne tako davno, naime u Prvom svetskom ratu, neke vlade su tražile od građana da sakupljaju lavandu iz svojih bašti kako bi se ekstrahovano ulje koristilo za previjanje ranjenih vojnika.

Osmatranje tradicionalnih postupaka

Neka lavandina ulja, naročito od  vrste Lavandula angustifolia, izgleda da su efikasna protiv velikog broja bakterija i gljivica. Neki istraživači pretpostavljaju da ona pomažu kod lečenja infekcija uzrokovanih bakterijama koje su otporne na antibiotike. „Ulje lavande ima primenu i u akušerstvu“, navodi se u nedavno objavljenom stručnom članku. „Prilikom jednog velikog kliničkog istraživanja, pokazalo se da su majke koje su stalno koristile lavandino ulje [u kupkama] bolje podnele prvih 3 do 5 dana nakon porođaja... Zbog svog umirujućeg dejstva, ono se sada koristi i u mnogim porodilištima.“

Ali, kako to da su obroci kraljice Elizabete I bili začinjeni lavandom? Da li je ta biljka zaista jestiva? „Lavanda je bila jedan od omiljenih začina engleske kuhinje u vreme vladavine Tjudora i Elizabete I, i koristila se kao dodatak divljači, pečenjima i voćnim salatama, posipala se po slatkim jelima ili se jela kao slatkiš“, piše Džudit Maklaud u svojoj knjizi Lavender, Sweet Lavender. Danas su neke vrste lavande sastojci biskvita, kolača i sladoleda. S druge strane, nisu sve vrste poželjne — pogotovo u svetu insekata. Na primer, jedna studija navodi da su ’lavandino ulje, kao i lišće i cvetovi u prahu korisni kao pesticidi u uzgajanju industrijskih biljaka i u domaćinstvu, pošto odstranjuju grinje, žitne žiške, lisne vaši i moljce‘.

Sve veća potražnja

Proteklih decenija lavanda je ponovo postala popularna. Sada se gaji u Australiji, Evropi, Japanu, na Novom Zelandu i u Severnoj Americi. „Lavanda je poput vina“, kaže Bajron, mladi vrtlar koji brine o plantaži lavande veličine 10 hektara, u državi Viktorija, na jugoistoku Australije. „U zavisnosti od zemljišta i klime, ulje dobijeno od iste vrste razlikovaće se od oblasti do oblasti. Čak i vreme i način branja mogu uticati na krajnji proizvod.“

Za razliku od vina, lavandino ulje ne dobija se ceđenjem, već pomoću pare. Bajron objašnjava: „Potrebno je oko 250 kilograma lavande da bi se dobio jedan litar ulja. Sveže ubrani cvetovi, stabljike i listovi sabijaju se u veliki čelični kazan. U donji deo posude ubacuje se para koja se diže kroz slojeve lavande, tako da biljka otpušta ulje. Para i ulje zatim prolaze kroz hladnjak i dospevaju u jednu posudu, gde se ulje odvaja od vode i diže na površinu. Ulje se sakuplja i odlaže u posude obložene keramikom u kojima sazreva nekoliko meseci.“

Lavandino ulje s Bajronove plantaže koristi se kao dodatak sapunima, kremama i svećama. Cvetovi se prodaju sveže ubrani ili osušeni, a cvast je izuzetno cenjena kao sastojak osveživača prostorija. Svake godine hiljade turista dođe da uživa u poslasticama od lavande i u lepoti i mirisu polja prekrivenih ovom biljkom. Bajron često podseća te oduševljene posetioce: „Mi ne pravimo ulje; mi ga samo ekstrahujemo. Stvoritelj lavande je taj koji nam je podario ovu biljku da bude užitak za naša čula.“

[Okvir na 11. strani]

U komercijalne svrhe proizvode se tri vrste lavandinog ulja

Ulje od prave lavande dobija se iz sorte poznate kao „Lavandula angustifolia“. Za razliku od ostalih vrsta ulja, ono sadrži malo ili nimalo kamfora. Godišnje se proizvede oko 200 tona ovog ulja.

Ulje od lavandine cvasti pravi se od sorte „Lavandula latifolia“. Godišnje se može proizvesti i do 200 tona ovog ulja.

Lavandinovo ulje pravi se od hibrida dve prethodno spomenute vrste. Svake godine se širom sveta proda više od hiljadu tona ovog ulja.

[Slika na 10. strani]

Na mnogim plantažama još uvek se koriste tradicionalne metode branja lavande

[Slika na 10. strani]

Lavandino ulje se odvaja u velikim kotlovima

[Slika na 10. strani]

Pre nego što postane sastojak mnogih proizvoda, lavandino ulje sazreva u čeličnim posudama obloženim keramikom