Grickanje među trnjem

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE

POZIVAM vas da krenete sa mnom u posetu Norsveldu, oblasti koja se nalazi u Južnoafričkoj Republici. Ta oblast s malom godišnjom količinom padavina dobila je ime po biljnoj vrsti koja se naziva mlečika. Ova sočna, trnovita biljka buja na tom području. Kao što se vidi na propratnoj slici, tamošnji farmeri gaje domaće životinje, kao što su angorske koze, koje su cenjene zbog belog runa, poznatog kao moher. Od njega se pravi prelepo, čvrsto platno za izradu brojnih predmeta, od moderne garderobe do tepiha. Međutim, kako ove životinje preživljavaju u tom području u kom često vlada suša?

Žbunovi mlečike među kojima se nalaze koze prikazane na slici desno, presudni su za njihov opstanak. Euphorbia coerulescens, vrsta mlečike koja je prikazana, kozama obezbeđuje više od 40 posto hrane tokom zime. Međutim, koze moraju biti pažljive kako se ne bi povredile dok brste među opasnim trnjem. Lakše dolaze do hrane kad nauče da ga razgrnu rogovima.

Nakon obilnih padavina, koze pasu travu koja raste oko žbunova mlečike. Ali, i to može biti opasno. U svojoj knjizi o Norsveldu, farmer Jurgen Kari piše: „Ako se angorska koza sa svojim ljupkim kovrdžavim runom osmeli da pase meku travu ispod i oko mlečike, moglo bi se desiti da se zaplete u trnje.“ Usled toga može uginuti. „Ako letnje sunce prži svom žestinom, koza koja se zaplela u trnje uginuće za samo dva sata“, objašnjava taj farmer iz Norsvelda.

Oblast Norsvelda periodično pogađa teška suša. Tada je mlečika od životne važnosti. Farmeri prolaze kroz polja s mašinama za sečenje koje sitno seckaju mlečiku. Na taj način, koze se lakše hrane i nisu izložene opasnosti. I divlje životinje se pridružuju toj gozbi. „Tokom perioda suše“, objašnjava Kari, „kudui [velike antilope] rado se poslužuju tako pripremljenim dragocenim zalihama hrane. Glad potiskuje strah od ljudi tako da se  one često mogu videti pokraj puta na mestima gde su ostali beli tragovi od iseckane mlečike.“

Premda manja, Euphorbia ferox, druga vrsta mlečike, prekrivena je s toliko opasnog trnja da većina životinja ne može prići jestivim stabljikama. Zbog toga što dobro podnosi sušu, i ova vrsta mlečike je važna za opstanak. Kada kiša ne padne na vreme, farmeri i njihovi radnici idu od žbuna do žbuna mlečike spaljujući njeno trnje pomoću letlampi ili na neki drugi način. To je naporan posao. „Nakon spaljivanja trnja“, objašnjava se u knjizi Veld Plants of Southern Africa, „životinje se halapljivo goste stabljikama... Južnoafrička gazela [vrsta antilope] brzo pronalazi način kako da dođe do ’spaljene mlečike‘ i pripitomljava se, često pasući... u neposrednoj blizini osobe koja spaljuje trnje.“

Dok posmatramo koze kako pasu među mlečikama, ne možemo a da se ne divimo raznolikosti Jehovinog stvarstva. Iako mlečika deluje kao po život opasna biljka kojoj je teško prići, ona omogućava opstanak mnogim životinjama u ovoj sušnoj oblasti.

[Slika na 24. strani]

Ova vrsta mlečike kozama obezbeđuje više od 40 posto hrane tokom zime

[Slike na 25. strani]

Procvetale mlečike i pogled izbliza na opasno trnje